Nuklearna elektrana Zaporožje, u ukrajinskom gradu Energodaru, nedavno je bila izložena teškom granatiranju, dok Kijev i Moskva optužuju jedna drugu za napade.
Objekt je već duže vreme pod ruskom okupacijom, ali tamo rade ukrajinski radnici pod nišanom dok Rusi koriste Zaporožje kao "nuklearni štit" pretpostavljajući da se Ukrajinci neće usuditi da napadnu artiljerijom da eksplozije ne bi uzrokovale curenje radioaktivnih zračenja ili čak topljenje.
Ono što čini ovu situaciju bez presedana je priroda opasnosti. Radioaktivni oblak iz Zaporožja otišao bi tamo kuda ga vetar odnese – u Zapadnu Evropu, Bliski istok, Rusiju, Belorusiju i drugde. Nedavna simulacija širenja radijacije u slučaju nuklearne katastrofe u Zaporožju pokazala je da bi se i Srbija mogla naći na tom putu.
Dok je tim Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) konačno stigao u nuklearku radi procene nuklearne bezbednosti, otvara se pitanje šta međunarodna zajednica može ili treba da uradi.
Zašto se Rusija uporno drži Zaporožja?
Džejms Stavridis, penzionisani admiral američke mornarice, bivši vrhovni saveznički komandant NATO, autor i kolumnista “Blumberga”, piše u članku pod naslovom "Putin se može pritisnuti da povuče trupe iz ukrajinske nuklearne elektrane" da se Rusija "uporno drži" Zaporožja iz tri glavna razloga.
Prvo, ruski predsednik Vladimir Putin strateški locirano mesto – blizu fokusa dugoočekivane ukrajinske ofanzive usredsređene na oblast Hersona – vidi kao svojevrsno utočište iz kojeg njegove snage mogu da izvode napade. On veruje da Ukrajinci neće bombardovati lokaciju s obzirom na rizike od radijacije.
Drugo, Putin koristi situaciju da zastraši Evropljane, u suštini preteći nuklearnom katastrofom poput černobiljske krize 1986.
Konačno, on želi da bude u mogućnosti da prekine ukrajinsku električnu mrežu, naveo je Stavridis, dodajući da Zaporožje obezbeđuje čak 20 odsto struje zemlje.
Početkom avgusta je predsednik Energoatoma Petro Kotin rekao da ruske snage u elektrani sprovode program “Rosatoma” usmerenog na povezivanje Zaporožja sa krimskom električnom mrežom.
Stavridis je istakao da u slučaju Zaporožja postoji nekoliko puteva ka katastrofi.
Prvi bi bio neuspeh u bezbednom upravljanju elektrane. Mala greška radnika – koja je malo verovatna – mogla bi da uzrokuje krizu sa sistemom hlađenja i dovede do topljenja.Druga očigledna zabrinutost bila bi da borbe mogle da ugase sistem hlađenja, koji zahteva struju, i unište rezervne dizer generatore (koji takođe mogu ostati bez goriva). Konačno, artiljerijska vatra mogla bi da pogodi kontejnere istrošenog uranijuma na lokaciji, stvarajući lokalizovanije ali ipak opasno oslobađanje radijacije.
Iako smo uvereni da potpuna nuklearna detonacija ne može da se desi, dugoročni rizici po ljude i infrastrukturu su očigledni. Zaporožje je zaista tempirana bomba, napisao je Stavridis.
Kako izbeći katastrofu?
Ono što je najvažnije, navodi Stavridis, je da međunarodna zajednica mora da insistira na sveobuhvatnoj inspekciji reaktora. To je upravo misija IAEA na čelu sa Rafaelom Grosijem koja je stigla u Ukrajinu. Nju prati tim predstavnika Ujedinjenih nacija, koji pružaju logističku pomoć u smislu putovanja do nuklearke i bezbednosti.
Stavridis je takođe ukazao da takva misija treba da se razmotri i da druge lokacije u svetu. Manje je hitno, ali postoji preko 440 nuklearnih elektrana širom sveta, od kojih su neke u politički nestabilnim regionima ili podložne prirodnim katastrofama, naveo je on.
Sledeći korak je komplikovan ali ključan – demilitarizovanje Zaporožja i okolne oblasti. Bilo kakva nuklearna operacija u zoni borbenih dejstava mora se tretirati prema međunarodnom zakonu, slično medicinskoj ustanovi ili religioznom centru – zona zabrane udara i okupacije. Da bi se to ostvarilo, Rusija se treba pritisnuti da preda elektranu međunarodnoj misiji na čelu sa UN i osobljem UAEA. Logističku podršku mogla bi da pruži neutralna zemlja, možda Indija koja upravlja sa preko 20 reaktora, predložio je Stavridis.
On je ocenio da će biti teško ubediti Rusiju da to uradi, ali da bi mogao da se izvrši dodatni pritisak na nju, putem dalje osude u Generalnoj skupštini UN, i povratkom NATO na kontroverznu ideju o zoni zabrane leta – bar ograničenoj na područje oko elektrane. Kremlj je više puta naglasio da je uspostavljanje zone zabrane leta nad Ukrajinom "crvena linija" za Rusiju i da bi to shvatio kao direktno mešanje Zapada u rat.
Nedavni pregovori i sporazum između Rusije i Ukrajine kojim su posredovale Turska i UN doveli su do ponovnog izvoza ukrajinskog žita iz crnomorskih luka, kako bi se osiguralo da nestašica hrane ne dovede do globalnih nemira. Izbegavanje potencijalne katastrofe od ogromnog oslobađanja nuklearne radijacije je bar isto toliko važno, zaključio je Stavridis.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
