Američki zvaničnici nastoje da iskoriste neočekivani uspeh Ukrajine u otporu Rusiji kako bi odvratili Kinu od potencijalne invazije na Tajvan.
Ministar vazduhoplovnih snaga Frenk Kendal rekao je novinarima prošle nedelje da bi kineski lideri „napravili ogromnu grešku kada bi izvršili invaziju na Tajvan“, ukazujući na ekonomske posledice koje je Rusija imala i upozoravajući da ta agresija „može biti veoma značajna“.
Takođe je primetio pogrešnu procenu Moskve u vezi sa dužinom rata, tešku rešenost Ukrajinaca da se bore i spremnost zapadnog sveta da Kijevu pruži smrtonosnu pomoć i vojnu ekspertizu.
„Kratki rat koji zamišljate možda neće biti rat koji dobijete“, rekao je on, dodajući da veruje „da bi se tajvanski narod borio i verujem da bismo im mi pomogli u nekom obliku“.
Kako tenzije sa Pekingom ostaju visoke nakon prošlomesečne posete predsednice Nensi Pelosi (D-Kalifornija) Tajvanu, američki zvaničnici su ponudili razna javna upozorenja da odvrate kinesku agresiju, obećavajući da će naoružati i čak poslati trupe da brane Tajvan od invazije.
Predsednik Bajden je prošle nedelje rekao za 60 minuta da će američke trupe pomoći u odbrani Tajvana u slučaju kineske invazije, što je četvrti put kada je on dao izjavu otkako je postao predsednik.
Zapanjujući napredak Ukrajine ovog meseca, koji je primorao Rusiju da se povuče iz okupiranih područja, dao je Bajdenskoj administraciji šansu da hvali moć vojske koju podržavaju SAD protiv okupacione vojske.
„Ne mislim da Kina želi da se stavi u poziciju u kojoj se Rusija danas nalazi, a koja napada demokratskog suseda – onu za koju mislim da bi izazvala ogromnu količinu globalnih simpatija“, rekao je ranije ovog meseca podsekretar Pentagona Kolin Kal. .
„Nadao bih se da će izvući pouku iz ruskog iskustva: „Hej, možda... ne bi trebalo to da radimo“,“ rekao je Kal 7. septembra.
SAD su dugo pritiskale kinesku zastrašujuću taktiku u Indo-Pacifiku, posebno kroz vežbe i slanje ratnih brodova mornarice kroz međunarodne vode na koje Kina polaže pravo. Poslednja takva operacija dogodila se upravo prošle nedelje, kada je Pentagon poslao brod kroz Tajvanski moreuz.
Međutim, pojačano vojno zastrašivanje Tajvana od strane Pekinga, koji se nalazi manje od 110 milja od obale Kine, pokrenulo je pitanja o ubrzanju vremenskog okvira za vojni sukob koji je pokrenuo Peking kako bi se ostrvo stavilo pod svoju kontrolu.
Kineski predsednik Si Đinping je ranije rekao da bi njegova vojska mogla da zauzme Tajvan do 2027. godine, za pet godina. Međutim, nedavni događaji u Tajvanskom moreuzu, posebno velika kineska vojna vežba sa živom paljbom koja je održana u avgustu, izazivaju zabrinutost da bi invazija mogla da se dogodi pre nego kasnije.
Ti strahovi su obnovljeni zloslutnom porukom kineskog ministra spoljnih poslova Vanga Jija u subotu na Generalnoj skupštini UN, govorom koji je više puta naglašavao pretenzije Kine na Tajvan.
„Svaka šema mešanja u unutrašnje stvari Kine mora da naiđe na snažno protivljenje svih Kineza i svaki potez da se ometa ponovno ujedinjenje Kine će biti slomljen točkovima istorije“, rekao je Vang.
Takođe je više puta izrazio posvećenost Kine ponovnom ujedinjenju sa Tajvanom nakon njegovog odvajanja od kopna 1949. nakon Kineskog građanskog rata.
„Samo kada se Kina ponovo ujedini, može doći do istinskog mira preko Tajvanskog moreuza“, rekao je Vang.
Uprkos Bajdenovim obećanjima da će braniti Tajvan, zvaničnici administracije su insistirali da se politika SAD prema Tajvanu nije promenila. SAD od 1979. održavaju politiku „jedne Kine“, koja ide po tankoj liniji priznajući Peking kao jedinu legalnu kinesku vladu, dok održavaju nezvanične odnose sa Tajvanom.
Administracija je u februaru poslala grupu bivših zvaničnika američke odbrane i nacionalne bezbednosti na Tajvan, u potezu koji je značio signal Kini da „rat sa Tajvanom takođe znači i rat sa Sjedinjenim Državama“, stručnjaci iz američkog Instituta za mir Endrju Skobel i Lusi Stivenson-Jang je napisala u martu.
To preteće američko vojno prisustvo može za sada sprečiti Kinu da krene prema Tajvanu, što je taktika na koju se Pentagon kladio kada je prošle nedelje otkrio da će novi strateški bombarder B-21 Raider vazduhoplovnih snaga biti predstavljen početkom decembra.
„Na osnovu B-21 i sposobnosti koje će pružiti vojsci Sjedinjenih Država i našim saveznicima i partnerima širom sveta, on svakako šalje poruku, u smislu naše sposobnosti da izvršimo globalni udar bilo gde, bilo kada, ” Sekretar za štampu Pentagona Brig. General Pat Rajder je rekao novinarima u četvrtak, na pitanje da li je ta objava poruka Kini.
Od Bajdenovih komentara na 60 minuta, Pentagon kaže da nije video nikakve vojne promene Kine u Tajvanskom moreuzu.
Pretnja gašenjem raste dok se poslanici bore da postignu konačni dogovor Demokrate su podeljene oko toga da li da Ukrajini pošalju oružje dugog dometa da ga upotrebi protiv Rusije.
Ranije ovog meseca Centralna obaveštajna agencijaZamenik direktora Dejvid Koen rekao je da američka obaveštajna zajednica ne veruje da je Si odlučio da li da napadne Tajvan ili ne. On je dodao da se veruje da bi kineski lider radije preuzeo kontrolu nad ostrvom koristeći "nevojna sredstva".
U međuvremenu, CIA i druge agencije drže na oku koje lekcije bi Kina mogla da nauči iz ruskog napada na Ukrajinu, za koji američki zvaničnici veruju da je uticalo na to kada i kako će Kina krenuti u napad na Tajvan.
„Veoma pažljivo pratimo kako Kinezi shvataju situaciju u Ukrajini – kako su se ponašali Rusi, kako su se ponašali Ukrajinci i kakve su implikacije toga na njihove planove na Tajvanu“, rekao je Koen.
Kurir.rs/Hill
NE PROPUSTITE
