"Rat u Ukrajini opasno eskalira. Ukrajina napreduje na bojnom polju i sve je odlučnija da protera ruske trupe. U međuvremenu, Kremlj pojačava svoje opkoljene snage u istočnoj Ukrajini, napada ukrajinske gradove i kritičnu infrastrukturu i nagoveštava moguću upotrebu nuklearnog oružja. U međuvremenu, Sjedinjene Države i njihovi saveznici ubrzavaju pošiljke oružja Ukrajini, spremni, kako je nedavno izjavila Grupa 7, da „čvrsto stoje uz Ukrajinu koliko god je potrebno. Ukrajina je, uz pomoć Zapada, postavila čvrstu odbranu svog suvereniteta. Ali rizik od šireg rata između NATO-a i Rusije raste iz dana u dan, kao i rizik da bi ekonomski povratni udar od dugotrajnog rata mogao potkopati zapadnu demokratiju. Vreme je da se Sjedinjene Države i njihovi saveznici direktno uključe u oblikovanje strateških ciljeva Ukrajine, upravljanje konfliktom i traženje diplomatskog kraja, napisao je u članku za američki Njujork tajms ugledni akademik Čarls Kapčan, profesor međunarodnih poslova na Univerzitetu Džordžtaun i viši saradnik u Savetu za spoljne poslove.
Kapčan navodi da je Zapad do sada KIjevu dao ogromnu podršku, ne uključujući se direktno uborbu, ali da održavanje učešća Sjedinjenih Država na nivou proporcionalnom njihovim interesima postaje sve teže kako se rat zaoštrava.
"Ukrajinske akcije koje značajno povećavaju rizik od eskalacije mogu biti strateški nerazumne. Da bi ograničio potencijal šireg sukoba između NATO-a i Rusije, Vašingtonu je potrebno da Kijev bude transparentniji u vezi sa svojim ratnim planovima, a američkim zvaničnicima je potrebno više doprinosa u vođenju rata od strane Kijeva. Ukrajina je već preduzela operacije koje su izazvale predsednika Vladimira Putina na još nepromišljenije ponašanje. Američke obaveštajne agencije veruju da su bombaški napad na automobil u blizini Moskve u avgustu, u kojem je ubijena Darija Dugina, ćerka jednog od najoštrijih ruskih ultranacionalista, odobrili delovi ukrajinske vlade. Zatim je u oktobru bomba iz kamiona oborila delove mosta u Kerčkom moreuzu koji povezuju Krim i Rusiju. Ukrajina je očigledno pokrenula napade na ruski region Belgorod, oblast blizu granice koja se koristi kao baza za ruske trupe koje su krenule ka Ukrajini. Proteklog vikenda ukrajinske bespilotne letelice gađale su brodove ruske Crnomorske flote kod krimskog lučkog grada Sevastopolja", navodi Kapčan.
Koliko daleko Kijev namerava da ide?
Onističe da SAD očigledno nisu dobile upozorenje o bombaškom napadu automobila ili napadu na most, i navodno su osudile Kijev zbog ubistva gospođe Dugine, Po njegovom mišljenju, Kerčki most je legitimni vojni cilj, ali je takođe od ogromnog simboličkog i političkog značaja za Putina, koji je odgovorio vazdušnom kampanjom protiv ukrajinskih gradova i energetskih i vodovodnih sistema.
"Sjedinjene Države i njihovi saveznici su bili u pravu kada su pomogli Ukrajini da se odbrani — i to treba da nastave. Ali oni su takođe bili u pravu što su pokazali opreznu uzdržanost kako bi izbegli rat sa Rusijom, suzdržavajući se od obezbeđivanja oružja dugog dometa, uzdržavajući se od stavljanja čizama NATO-a na zemlju i odbijajući zahtev Ukrajine da NATO sprovede zonu zabrane letova. Kako sukob eskalira, oprezno izbegavanje rata između NATO-a i Rusije zahteva sledeći korak: direktno učešće SAD u operativnom planiranju Ukrajine. Uspeh Ukrajine na bojnom polju takođe postavlja pitanje koliko daleko Kijev namerava da ide. Predsednik Vladimir Zelenski izgleda da namerava da istera ruske trupe iz cele Ukrajine, uključujući one teritorije koje je Rusija okupirala 2014. Gospodin Zelenski se takođe odrekao bilo kakve diplomatije sa Rusijom sve dok je Putin na vlasti.
Ratni ciljevi Ukrajine su moralno i pravno opravdani, ali možda nisu razboriti. Kao odgovor na nedavna dostignuća Ukrajine, Putin je udvostručio, a ne odustao. Sukob koji je bio oko budućnosti Ukrajine postao je za gospodina Putina egzistencijalna borba za budućnost Rusije. Putin podiže ulog i saterava sebe u ćošak. Shodno tome, pribegavanje Kremlja nuklearnom oružju postaje realna opcija ukoliko se ruske snage suoče sa potpunim proterivanjem iz istočne Ukrajine i Krima. Ako gospodin Putin pređe nuklearnu liniju, NATO bi se gotovo sigurno direktno uključio u rat, sa potencijalom za nuklearnu eskalaciju", piše Kapčan.
Po njegovom mišljenju, uspesi na bojnom polju Ukrajine mogli bi da odu predaleko.
"Ako odbrana Ukrajine nije vredna američkih čizama na terenu, onda povratak celog Donbasa i Krima pod ukrajinsku kontrolu nije vredan rizikovanja novog svetskog rata. Rusija je već nanela odlučujući, čak i ako ne potpun, strateški poraz u Ukrajini. S obzirom na napredak Ukrajine na bojnom polju, Kijev i njegovi NATO partneri su razumljivo u iskušenju da pokušaju da pobede Rusiju i povrate pun teritorijalni integritet Ukrajine. Ali pokušaj Putina da potčini Ukrajinu već je propao, a insistiranje na potpunom porazu Rusije je nepotrebno kockanje. Sjedinjene Države i njihovi saveznici takođe treba da budu zabrinuti zbog rastuće ekonomske i političke pretnje koju dugi rat predstavlja za zapadnu demokratiju i solidarnost. Transatlantska zajednica je do sada pokazala izuzetno jedinstvo i odlučnost u podršci Ukrajini, ali otpornost Zapada može biti krhka", piše profesor.
Kapčan dalje navodi da se Hladni rat odvijao kada je Zapad bio politički zdrav, uživao u opštem prosperitetu i bio usidren ideološkim centrizmom. Danas se demokratska društva sa obe strane Atlantika suočavaju sa političkom polarizacijom, ekonomskim prinudom i ideološkim ekstremizmom. Uprkos povratku vojnog rivalstva sa Rusijom i intenziviranju konkurencije sa Kinom, Sjedinjene Države i njihovi demokratski saveznici u Evropi i dalje su ugroženi neliberalnim populizmom i ljutim i podeljenim biračkim telom.
Ekonomske dislokacije koje je proizveo rat povećavaju unutrašnje pretnje zapadnoj demokratiji i pojačavaju solidarnost u podršci Ukrajini. Rastuća inflacija i nadolazeće recesije imaju potencijal da proizvedu toksične političke efekte, naveo je Kapčan.
"U pozadini rasta cena, republikanci su izgleda spremni da preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom u srednjoročnom periodu. Redovi nove republikanske većine u Kongresu verovatno bi uključivali sve veći broj predstavnika koji potiču iz „Amerika na prvom mestu“ krila stranke.
Pre nego kasnije, Zapad treba da dovede Ukrajinu i Rusiju za pregovarački sto
Evropljani dočekuju zimu suočavajući se sa skokovima cena energije i potencijalnom nestašicom gasa. Tvrdodesničarska koalicija koja uključuje proruske glasove upravo je preuzela vlast u Italiji nakon što je vodila kampanju fokusiranu na troškove energije i inflaciju. U Nemačkoj i Francuskoj politički centar se za sada drži. Međutim, u nemačkoj vladi su se otvorile pukotine oko isporuke teškog naoružanja Ukrajini, nemački proizvođači se suočavaju sa neodrživim računima za energiju, a Francusku potresaju štrajkovi radnika i masovni protesti zbog rastućih troškova života. Ovo je plodno tle i za neliberalni populizam i za cepanje transatlantskog konsenzusa o suprotstavljanju ruskoj agresiji u Ukrajini.
Pre nego kasnije, Zapad treba da pomeri Ukrajinu i Rusiju sa bojnog polja i dovede ih za pregovarački sto", zaključuje Kapčan i dalje navodi:
"Hipotetički dogovor između Rusije i Ukrajine imao bi dve glavne komponente. Prvo, Ukrajina bi odustala od svoje namere da se pridruži NATO-u — što je cilj koji je godinama izazivao snažno rusko protivljenje. Rusija ima opravdane bezbednosne zabrinutosti u vezi sa otvaranjem NATO-a sa druge strane svoje granice sa Ukrajinom od preko 1.000 milja. NATO je možda odbrambeni savez, ali on nosi agregatnu vojnu moć koju Moskva razumljivo ne želi parkiranu u blizini svoje teritorije.
Ukrajina bi nastavila da prima oružje i ekonomsku podršku od Zapada i radila na članstvu u Evropskoj uniji, ali bi formalno prihvatila neutralni status koji je usvojila nakon odvajanja od Sovjetskog Saveza 1991. Ranije tokom rata, sam Zelenski sugerisao da bi ukrajinska neutralnost mogla biti deo mirovnog sporazuma sa Rusijom.
Drugi — teži deo — Moskva i Kijev bi morali da stignu do teritorijalnog rešenja. Razumna polazna tačka za pregovore bi bila da se teži ruskom povlačenju na „liniju kontakta” koja je postojala pre početka ruske invazije u februaru. Diplomatija bi se tada mogla fokusirati na konačno raspoređivanje Krima i dela Donbasa koji je Rusija okupirala 2014. Obe strane bi morale da naprave kompromis: Moskva da odustane od svoje nedavno objavljene namere da pripoji veliki deo istočne Ukrajine, a Kijev da se zadovolji ishod koji bi mogao da povuče manje od povratka sve svoje zemlje.
Iako takvi pregovori možda neće uspeti da dovedu do mirovnog sporazuma, prelazak sa rata na diplomatiju pruža nadu za okončanje ubijanja i razaranja, uz zadržavanje rastućeg rizika od šireg rata između Rusije i NATO-a i smanjenje štete po globalnu ekonomiju i demokratsku otpornost na obe strane Atlantika. Napori Vašingtona da posreduje u takvom dogovoru takođe bi otvorili kanal komunikacije sa Moskvom, preokrenuvši opasan pad u direktnom kontaktu između SAD i Rusije od početka invazije na Ukrajinu u februaru.
Sve veći rizici sa kojima se Zapad suočava u Ukrajini zahtevaju da se Sjedinjene Države i njihovi NATO partneri više angažuju u upravljanju ratom i postavljanju stola. Od Vijetnama preko Avganistana do Iraka, Sjedinjene Države su se prevarile, preuzimajući strateške obaveze koje nisu opravdane interesima. Pomaganje Ukrajini da se odbrani vredi prilično značajnog napora, ali ne i onog koji vodi do Trećeg svetskog rata ili sloma zapadne demokratije.
(Kurir.rs/Njujork tajms)
NE PROPUSTITE
