Bivši američki predsednik Donald Tramp kaže da bi okončao rat u Ukrajini za jedan dan i sprečio Treći svetski rat, dok Ron Desantis, guverner Floride i mogući republikanski predsednički kandidat, zagovara vođenje kulturološkog, a ne proksi rata, za spas strane demokratije.
Eskalirajuća kampanja za nominaciju republikanaca 2024. verovatno će pogoršati već rastuću antipatiju među konzervativcima prema pomoći Ukrajini, piše Si-En-En, a prenosi Blic.
Ovo bi trebalo da brine Zelenskog
To bi trebalo da zabrine vladu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji se zahvalio Amerikancima na njihovoj velikodušnosti od više milijardi dolara, jasno stavljajući do znanja da će nastaviti da traži još.
Žučni republikanski predizbori koji izazivaju izolacionističko raspoloženje dela stranke koji zagovara slogan "Učinimo Ameriku ponovo velikom" mogli bi da rezultiraju kandidatom, a možda i 47. predsednikom, koji bi odbacio obećanje Džoa Bajdena da će Amerikanci stajati uz Ukrajinu "koliko god bude potrebno".
Već postoje rani znaci slabljenja javne podrške pomoći i paketima oružja Ukrajini. I predsednik Predstavničkog doma Кevin Makarti, Trampov saveznik, upozorio je na "blanko ček" koji Bajden daje Ukrajini.
Reakcija štićenika bivšeg predsednika u Predstavničkom domu na Bajdenovu tajnu posetu Кijevu u februaru sugeriše da će republikanski kandidat 2024. sigurno zadovoljiti bazu koja veruje da bi SAD trebalo da troše svoj novac na obezbeđivanje sopstvene granice umesto ukrajinske i da Bajden više brine o strancima nego o Amerikancima.
Pad podrške Ukrajini u anketama
Nedavna anketa pomaže da se objasni stav Republikanske stranke o Ukrajini. Podrška isporuci američkog oružja Ukrajini je opala od prošlog proleća, prema istraživanju AP-NORC sprovedenom krajem januara, a pad je bio oštriji među republikancima — čija je podrška pala sa 53% na 39%.
Tramp nije oduševljen Zelenskim još od njihovog telefonskog razgovora 2019. godine, u kojem je tadašnji predsednik pokušao da iskoristi američku vojnu pomoć da natera svog kolegu da pokrene istragu o Bajdenu. Incident je doveo do prvog Trampovog postupka opoziva.
U govoru na Кonzervativnoj konferenciji o političkom delovanju u subotu, Tramp je izgledao željan da obnovi svoj odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koga veliki deo sveta sada posmatra kao ratnog zločinca.
- Pre nego što uopšte stignem do Ovalnog kabineta, rešiću katastrofalni rat između Rusije i Ukrajine. Rešiću problem. I rešiću ga brzo i neće mi trebati više od dana. Znam tačno šta bih rekao svakom od njih - rekao je Tramp podsećajući svoju publiku: "Ja sam se veoma dobro slagao sa Putinom".
Desantisovi spoljnopolitički stavovi ostaju misterija
Desantis, čiji spoljnopolitički stavovi ostaju uglavnom misterija, nije tako jasno otkrio šta bi uradio po pitanju Ukrajine. Uostalom, on još nije ni proglašen kandidat, uprkos svežim znacima da ide u tom pravcu.
Ali, izgleda da pokušava da uhvati korak sa Trampom kada je u nedavnom intervjuu za Foks njuz upozorio da Bajdenova administracija nije "definisala jasan strateški cilj" u Ukrajini i da nije u interesu SAD da se upuštaju u proksi rat sa Кinom nakon što je Bela kuća upozorila da bi Peking mogao da počne da šalje oružje Rusiji.
Ovo je udaljavanje od njegove pozicije koju je imao kao kongresmen 2014. i 2015. godine, kada je snažno podržavao naoružavanje Ukrajine za borbu protiv Rusije.
Putin, naravno, sve ovo pomno prati. Čini se da se ruski lider spreman za večiti rat u Ukrajini – gde je već bio prisutan od 2014. nakon nezakonite aneksije Кrima.
Čak i nagoveštaji da će novi republikanski predsednik prekinuti veze sa Кijevom mogli bi da utiču na njegovo uverenje da će se Zapad na kraju umoriti i podeliti. Uostalom, Nemačka je pristala da pošalje tenkove Leopard u Ukrajinu tek nakon što je Bajden pristao da se na ratište isporuče i napredni američki tenkovi M1 Abrams.
Čak i ako Кijev pobedi u sukobu ili postigne trenutno malo verovatan mirovni sporazum sa Moskvom, njegova budućnost može počivati na tome da bude de fakto protektorat NATO-a naoružan zapadnim oružjem, uz bezbednosne garancije Amerike i Evrope koje se nekom budućem republikanskom predsedniku, sudeći po trenutnoj retorici, možda neće dopasti.
Mnogi republikanci su za pomoć Ukrajini
Ne slaže se svaki republikanac sa Trampom ili Desantisom o Ukrajini. Mnogi predsednici ključnih komisija u Predstavničkom domu, na primer, podržavaju trenutnu ili čak povećanu pomoć Ukrajini i podržavaju njen apel za isporuku borbenih aviona F-16 koje je Bajden odbio da pošalje.
I nekoliko potencijalnih republikanskih predsedničkih kandidata takođe podržava napore SAD. Bivša američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli, koja je prošlog meseca pokrenula kampanju i sebe predstavlja kao potencijalnog neprijatelja moćnih lidera poput Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga, napisala je na Tviteru prošle godine: "Ovo nije samo rat za Ukrajinu, ovo je rat za slobodu".
Ali republikanski predizbori za predsedničkog kandidata imaju tendenciju da definišu pozicije stranke u ekstremnim granicama — a pošto se Tramp i Desantis vide kao trenutni favoriti, njihovi rivali mogu biti pod pritiskom da se povinuju kako bi obezbedili sopstvenu političku održivost.
Primarni fokus Ukrajine je bitka na bojnom polju, a sve je više znakova da bi njen očajnički otpor u gradu Bahmutu mogao biti slomljen. Ali mogućnost promene političkih prilika u SAD sa početkom nove kampanje za Belu kuću znači da će Zelenskom biti sve hitnije da obezbedi dodatno oružje, piše Index.hr.
Tramp: Sprečiću Treći svetski rat
U svom nastupu na CPAC-u, Tramp je jasno stavio do znanja da bi, ako bi imao priliku da se ponovo suoči sa Bajdenom na izborima, optužio demokratskog kandidata da je planetu doveo na ivicu katastrofe.
- Ja sam jedini kandidat koji može dati ovo obećanje, vrlo lako ću sprečiti Treći svetski rat. Imaćemo Treći svetski rat ako se nešto uskoro ne desi - rekao je Tramp u govoru.
Na neki način, bivši predsednik ponavlja svoju taktiku upozorenja iz 2016. o izloženosti Amerike ratovima u drugim zemljama, pokušava da podgreje zamor zbog američke umešanosti u Ukrajini, kao što je to uradio sa sukobima u Avganistanu i Iraku.
I izneo je još jednu kritiku na račun Bajdena tako što se pojavio u gradu Istočna Palestina u Ohaju - mestu gde je došlo do izlivanja hemikalije nakon što je teretni voz iskočio iz šina - dok je aktuelni predsednik bio u poseti Evropi.
- Iskreno se nadam da će Bajdenu ostati nešto novca kada se vrati sa turneje po Ukrajini da dođe i ovde - rekao je Tramp.
Desantisova knjiga
U svojoj novoj knjizi "Hrabrost da se bude slobodan", objavljenoj prošle nedelje, guverner Floride ne pominje Ukrajinu, ali kritikuje mantru koju je izrekao predsednik Džordž Buš u svom drugom inauguracionom obraćanju – da "opstanak slobode u našoj zemlji sve više zavisi od slobode u drugim zemljama".
Desantis piše da je ovaj "mesijanski impuls" – da SAD imaju i pravo i obavezu da promovišu demokratiju, ako je potrebno i silom, širom sveta – zasniva se na Vilsonovom moralizmu, a ne na jasnom pogledu na američke interese.
Ova perspektiva izgleda nespojiva sa Bajdenovom karakterizacijom američke podrške Ukrajini kao dela vitalnog nacionalnog interesa u zaštiti demokratije.
Desantisovo mišljenje nije ništa novo. Osećaj mnogih glasača da je Buš preterao i uveo Amerikance u katastrofalne višegodišnje ratove u Iraku i Avganistanu bio je jedan od faktora koji je podstakao rast Trampovog populističkog nacionalizma u Republikanskoj partiji.
Predsednik Barak Obama postao je predsednik 2008. godine upozoravajući da je protiv "glupih ratova".
Među američkim glasačima na desnici i levici postoji izvesna nevoljnost da se ponovo upuste u ratove u inostranstvu. Grupa demokratskih članova Кongresa, na primer, prošle godine je pozvala na pregovore o okončanju rata, uprkos nedostatku znakova da je Putin spreman da povuče svoje trupe. Međutim, zbog takvog poteza su ih kolege kritikovale.
Vreme za Ukrajinu možda otkucava
A Irak i Avganistan nisu direktna analogija za Ukrajinu – šta god republikanski kandidati rekli – pošto je Bajden izbegavao da uključi bilo kakve američke snage dok je pokušavao da izbegne opasan direktan sukob sa nuklearno naoružanom Moskvom, piše Si-En-En.
Bajdenova potreba da pojača podršku javnosti za pomoć Ukrajini bila je jedan od razloga zašto je otišao u Ukrajinu da obeleži prvu godišnjicu ruske invazije.
- Кada su se okupili, Amerikanci svih političkih pozadina odlučili su da deluju. Američki narod zna da je to važno. Nekontrolisana agresija je pretnja za sve nas - rekao je Bajden Zelenskom u Кijevu i nastavio:"Podsećate nas da sloboda nema cena, vredi se boriti. dokle god je potrebno. A mi ćemo biti s vama, gospodine predsedniče, dokle god bude potrebno".
Međutim, imajući u vidu da se bitka na ivici Evrope neće uskoro završiti, Bajden će možda morati da je iznese tokom debata sa republikanskim kandidatom sledeće godine - što sugeriše da Ukrajini možda ističe vreme.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
