Više od 1.000 policajaca i vatrogasaca povređeno je u protestima i neredima širom Francuske, izjavio je u nedelju lokalnim medijima ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin.
Francusku su zahvatili štrajkovi i protesti nakon što su predsednik Emanuel Makron i vlada progurali planove za povećanje starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine. Dermanin je rekao za francuski list Žurnal du Dimanš (JDD) da je 1.093 policajaca i vatrogasaca povređeno od protesta u martu. Pored toga, bilo je 2.579 oružanih incidenata i 316 napada na javne zgrade, rekao je on.
On nije izneo detalje o povređenim demonstrantima, ali je rekao da je 36 policajaca pod istragom zbog sumnje na prekomernu upotrebu sile. Darmanin je odbacio optužbe da su policajci bili agresivni prema demonstrantima i da su koristili nesrazmernu silu.
"Pravo na protest ne uključuje pravo na nasilje", rekao je on.
"Policija je morala da interveniše kada su inače mirni protesti postali nasilni", rekao je Darmanin.
On je rekao da policija može legitimno da pokaže silu i, kako je rekao, ponekad i grubo, ali pritom odgovara na izuzetno nasilne napade profesionalnih izgrednika čiji je cilj uništavanje imovine i ubijanje policajaca. Protesti, koji su bili mirni nekoliko nedelja, postali su nasilni 16. marta kada je vlada progurala kontroverznu reformu bez glasanja u parlamentu.
Više od 450.000 ljudi protestovalo je juče širom Izraela, uprkos tome što je vlada odlagala kontroverznu reformu pravosuđa. Protesti su održani u Tel Avivu, Jerusalimu i drugim gradovima, a najveći, u Tel Avivu, okupio je 170.000 ljudi, uključujući i opozicionog lidera Jaira Lapida. Došlo je do izolovanih sukoba sa policijom, a policajci su uhapsili neke demonstrante. Policija u Tel Avivu upotrebila je vodene topove protiv demonstranata.
Neki demonstranti mahali su izraelskim zastavama, a neki su držali transparente na kojima je pisalo „demokratija je jača od ove vlade“.
U Izraelu se već 12 uzastopnih nedelja održavaju masovni protesti zbog planova za veoma kontroverznu reformu pravosuđa. Premijer Benjamin Netanjahu u ponedeljak je odložio reformu za nekoliko nedelja nakon masovnih protesta i generalnog štrajka, kako bi „otvorio prostor za dijalog“.
Od utorka traju pregovori između vladajuće koalicije i opozicije u pokušaju da se to pitanje reši. Opozicioni političari dovode u pitanje Netanijahuovu istinsku želju da postigne kompromis.
Netanjahuov pokušaj da uspava demonstrante je propao“, rekli su organizatori Kišobranskog pokreta kasnije u subotu.
„Više od 445.000 prodemokratskih demonstranata izašlo je večeras na ulice Izraela, u jednom od najvećih protesta u istoriji Izraela. Nastavićemo da budemo na ulicama sve dok ne osiguramo da Država Izrael bude demokratska".
Ranije su organizatori saopštili da vlada ne želi da se dogovori.
„On samo želi da kupi vreme da izvrši državni udar protiv pravosuđa“, rekli su.
Oni su rekli da je odgovornost naroda da zaštiti demokratiju, navodeći da je ovo "najkritičnije vreme od osnivanja države". Reforma pravosuđa koju traži Netanjahuova krajnja desnica nastoji da ograniči uticaj Vrhovnog suda i proširi moć vlade. Optužuje sud za prevelik uticaj na političke odluke.
Prema predloženim izmenama, parlament bi ubuduće mogao da poništi odluke Vrhovnog suda prostom većinom glasova.
Kritičari smatraju da je podela vlasti ugrožena i upozoravaju na državnu krizu ako se reforma sprovede na ovaj način.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
