"Bio sam na ulici tokom „narandžaste revolucije“ kada sam bio na poslednjoj godini studija 2004. godine, a ponovo sam bio na ulici 2014. Dakle, bliži se desetogodišnji rok u kojem imamo tendenciju da pokrećemo revolucije“, rekla je za Politico opozicionarka Ina Sovsun, predstavnik ukrajinske liberalne proevropske partije Holos.
Ona sumnja da je na pomolu još jedan politički preokret. Dok sedi u kafiću koji gleda na Trg nezavisnosti u Kijevu, gde su pre skoro deceniju stotine hiljada frustriranih Ukrajinaca protestovali i svrgnuli predsednika Viktora Janukoviča - vazala ruskog predsednika Vladimira Putina, ova 38-godišnja majka jednog deteta, čiji partner sada služi kao vojni lekar u Bahmutu, govori o mogućnosti novog Majdana.
"Posledice „Majdanske revolucije“ ili „Revolucije na Majdanu“ 2014. bile su nepredvidive i na kraju su pokrenule događaje koji su Ukrajinu doveli tamo gde je danas – u situaciju da se brani od ruske invazije naređene od revanšistički orijentisanog, uvređenog i pakosnog Putina. I koliko je ta revolucija imala odjeka, imaće odjeka i rat, koji budi snažan osećaj pripadnosti naciji i budi ogromna očekivanja za bolju budućnost – očekivanja koja će biti teško ispuniti".
Sovsun nije jedina kojoj izgleda da sledi novi obrt.
„Majdan bi mogao da se ponovi“, rekao je bivši ukrajinski ministar za Politico, koji je tražio da ostane anoniman kako bi mogao da govori o osetljivim temama jer, kao i mnogi drugi poslanici, zagovornici reformi i lideri civilnog društva, on je oprezan u javnom istupanju iz straha da ne potkopa ratne napore i obezbedi propagandnu hranu za Rusiju.
„Ovaj rat je pobudio velike nade i ljudi će biti veoma nestrpljivi kada su promene u pitanju“, kaže on.
„Oni će želeti novac, pravdu i završetak reformi koje su tražili još 2014. i hteće to brzo.
Nadahnuta ratna retorika
Upravljanje zemljom u turbulentnim posleratnim političkim vremenima težak je zadatak za svakog lidera, kaže bivši zvaničnik, a posebno će biti teško ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, pošto je i sam postao deo problema, lider sa autokratskim tendencijama. .
Gledajući spolja, ovo može zvučati iznenađujuće jer je Zelenski već godinu dana hvaljen širom Zapada kao oličenje ukrajinskog otpora, čak i kao ikona demokratije. On i dalje dobija ovacije jer je odbio američku ponudu da pobegne iz Kijeva dok su ruski tenkovi pretili samo 60 kilometara od prestonice, a njegova nadahnuta ratna retorika i očaravajući govori bili su ključni u ubeđivanju Sjedinjenih Država i Evrope da podrže Ukrajinu u njenom egzistencijalnom trenutku.
Njegovo vođstvo, komunikacijske veštine i nesalomiv duh doneli su mu pohvale i kod kuće. Njegov rejting u anketama je na ogromnim visinama - bolje prolazi samo vojska. Ali iskusni posmatrači kažu da je njegov 84-postotni rejting ispitanika koji odobravaju način na koji vodi zemlju, rezultat želje za okupljanjem pod zastavom i predviđaju da će njegov rejting pasti nakon što egzistencijalna pretnja nestane, slično kao što je to bilo nedugo nakon što je populista komičar koji je postao predsednik postao velikom većinom izabran 2019, obećavajući da će braniti interese naroda od bogatih i vladajuće klase.
Zelenski nije mogao da ponovi svoju ulogu televizijskog „predsednika naroda“ u stvarnom životu, njegova podrška je u jednom trenutku pala na samo 11 odsto, nakon što je smenio reformski nastrojenog premijera, formirao vladu sa svojim prijateljima i bivšim poslovnim partnerima, a od njegove antikorupcijske kampanje nije bilo gotovo ništa. Ukrajinski predsednik je čak optužen da postaje sve autokratskiji i da predsedničkim dekretom odobrava zakone kako bi sankcionisao neprijatelja, a sve u ime borbe protiv ruske agresije. Ali, prema nekim kritičarima, i sa ciljem da odvrati pažnju svojim političkim protivnicima.
Osnovao „ofšor“ kompaniju
Četiri meseca pre ruske invazije, Zelenski i dva bliska saradnika takođe su bili uključeni u ofšor finansijske aktivnosti. Na osnovu proučavanja procurelih tzv. Pandorinih papira, tajni dokumenti koji otkrivaju „ofšor“ aktivnosti političkih lidera i drugih istaknutih pojedinaca širom sveta, Projekat izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji otkrio je da je ukrajinski lider osnovao „ofšor“ kompaniju pre nego što je postao predsednik, ali je nastavio da profitira od nje i po preuzimanju funkcije. Zelenski je, s druge strane, negirao bilo kakvo pranje novca ili nezakonitosti u vezi sa ovim fondovima.
Za sada nema pritužbi na njegove predratne aktivnosti, kažu politički protivnici, ali nakon što puške utihnu, pojaviće se pitanja o događajima koji su doveli do rata, zašto je Zelenski ignorisao jasna upozorenja zapadnih obaveštajnih službi o velikoj verovatnoći rusku invaziju, i zašto nije mnogo ranije pripremio Ukrajinu za rat.
S vremena na vreme, međutim, ova pitanja se postavljaju čak i u jeku rata — poslednji put kada se debata rasplamsala prošlog avgusta, kada je talas kritika u javnosti usledio nakon predsednikove opaske o tome zašto je umanjio značaj upozorenja o neizbežnom napadu, tvrdeći da je morao jer bi Ukrajinci inače paničili, pobegli i izazvali ekonomski kolaps zemlje.
Opozicioni političari i lideri civilnog društva kažu da će se i Zelenski naći na udaru kritika jer su on i njegov bliski tim starih prijatelja i bivših poslovnih partnera vladali tokom rata na način koji nije bio sličan onome pre invazije, pokušavajući da uspostave 'upravljananu demokratiju' (formalno demokratska, ali de facto autoritarna vladavina) sa jednom dominantnom strankom.
Misli da je političar broj 1
„Naravno, treba da podržimo vlast i da ostanemo jedinstveni“, naglašava Mikola Knjažicki, predstavnik opozicije iz grada Lavova na zapadu zemlje. "Ali brinem za budućnost demokratije u mojoj zemlji. Čak i u ratnim uslovima mora postojati politička opozicija, demokratski proces se mora nastaviti, mora postojati parlamentarni nadzor", rekao je on.
Kao i drugi, Knjažicki je primetio da Zelenski iskorišćava predsednička ratna ovlašćenja i vanredno stanje da bi pridobio više vlasti, kontrolisao televizijske medije, zaobilazio parlament i ignorisao zakonodavni nadzor nad time na koji se način isplaćuju vladina sredstva, i kome, kao i jesu li korisnici tih isplata poslovni saveznici ukrajinskog predsednika ili kompanije povezane s članovima njegove vladajuće stranke.
Neki strahuju i da globalno dodvoravanje koje Zelenski sada doživljava, hrani njegov ego, zbog čega počinje da se „kočeperi“.
„On misli da je političar broj jedan u svetu i da je Džo Bajden daleko, daleko ispod njega, a još niže su lideri poput Emanuela Makrona i Olafa Šolca“, rekao je bivši ministar i dodao da to nije zdravo i nagoveštava loš razvoj događaja. Kao i drugi sagovornici Politico-a, on je istakao da se čini da ukrajinski lider ne želi da deli 'scenu' i da žudi da bude u centru pažnje, kao glumac koji želi najbolje replike, dok je bivši pomoćnik Zelenskog rekao da je njegova kancelarija stalno pretražujući podatke o anketama da bi proverio da li ga neko zasenjuje.
Po mišljenju kritičara, ova odlučnost da bude glavni protagonista mogla bi donekle objasniti zašto ukrajinski predsednik odbija pozive da se formira koaliciona vlada ili vlada najboljih u Ukrajini, u trenutku kada je to zemlji potrebno.
Odgovara na ono što narod želi...
Međutim, Timofij Milovanov, predsednik Kijevske škole ekonomije, koji je takođe bivši ministar ekonomskog razvoja i neformalni savetnik vlade, odbacuje tvrdnje da Zelenski ima autokratsku crtu.
„U suštini, Zelenski odgovara na ono što narod želi... Po mom mišljenju, Ukrajina je veoma srećna što ga ima. Mislim da bi prethodni predsednici kapitulirali u prvih nekoliko nedelja rata i pregovarali“, rekao je on.
Zelenski, po njegovom mišljenju, gradi nacionalnu državu i stoga nema drugog izbora nego da zaobiđe institucije jer su one prečesto paralizovane interesima.
„Niko ne zna kakvu širu perspektivu Zelenski ima na umu. Mislim da je promenio svoje stavove u poslednje tri godine na poslu jer je naučio i razumeo širu perspektivu i sile koje su u igri. Mislim da na mnogo načina razume više od većina nas", dodao je on.
U januaru, tokom jednog od svojih noćnih televizijskih obraćanja, Zelenski je uverio Ukrajince da „neće biti povratka na staro stanje“. Ali poruke su stigle usred korupcionaškog skandala oko nezakonitih plaćanja i naduvanih vojnih ugovora, što je dovelo do niza ostavki i otpuštanja nekoliko visokih ukrajinskih zvaničnika, uključujući pet regionalnih guvernera i četiri zamenika ministra.
Skandal je izašao na videlo nakon što je istraživački novinar objavio detalje o lažnim ugovorima pošto vlada nije odgovorila. U međuvremenu, takva uveravanja Zelenskog ne umiruju neke iskusne posmatrače u zemlji.
„Nismo videli dovoljno značajne napore da se reši problem korupcije, mada možda sa jednim važnim izuzetkom“, rekao je jedan bivši visoki američki diplomata sa značajnim iskustvom u Ukrajini. „Mislim da oni zaista pokušavaju da spreče preusmeravanje bilo koje ogromne zapadne pomoći koju dobijaju. Verujem da razumeju rizike ako dođe do velikog skandala.“
Ovaj bivši diplomata kaže da je ono što je otkrio na nedavnim sastancima sa opozicionim političarima i liderima civilnog društva u Kijevu da „s jedne strane zaista cene snagu Zelenskog kao ratnog vođe“, ali da su „duboko zabrinuti zbog korupcije i njegovog autoritarnog stila“.
"Prema njihovim procenama, doći će do obračuna čim se rat završi... I mislim da je to verovatno tačno“, zaključio je on.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
