Tenzije u Crnom moru i blizu njega eskalirale su otkako se Rusija prethodnog meseca povukla iz sporazuma o žitu koji je omogućavao siguran izvoz žitarica iz ukrajinskih luka.
Napadima na lučku infrastrukturu Ukrajine, prema navodima ukrajinskih zvaničnika - Moskva želi da stvori globalnu katastrofu na tržištu hrane. Sledi li nam prehrambrena kriza i koji su naredni koraci Moskve?
Kolaps svetskog tržišta hrane, kriza cena i poremećaji u snabdevanju – Tako ukrajinski predsednik vidi budućnost nakon ruske invazije na skladišta žitarica u odeskoj oblasti u kojoj se nalazi velika luka. Da takav scenario nije nemoguć, saglasni su i stručnjaci.
- Cena žita je definisana kao berzanska roba i svaki rizik koji se desi sa dopremanjem te robe od proizvođača do krajnjeg korisnika utiče na njenu cenu. Ovde imamo situaciju da uobičajena infrastruktura za dopremanje te robe neće moći da se koristi i zbog toga ćemo imati inflanatorni talas i povećanje berzanske robe što će poremetiti cenu žita na na tržištu - rekao je Ivan Miletić, stručnjak za odbranu i bezbednost.
Prethodnim istupanjem Moskve iz Crnomorske inicijative kojom je bio omogućen izvoz ukrajinskih žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda preko crnomorskih luka, Moskva je već blokirala taj put. Međutim, sporazumom je, takođe, bio predviđen i izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i mineralnih đubriva. Za razlog istupanja, Moskva navodi nepoštovanje dela sporazuma o izvozu ruskih proizvoda.
- Mislim da neće rizikovati da se apsolutno izoluju iz te inicjative iz tog razloga zato što oni trpe velike sankcije, a žitarice i mineralna bogatstva kao što su mineralna đubriva i rude što se tiče ruske federacije nisu pod sankcijama tako da ne verujem da će to da ugroze. Ovo jeste jedna određena trgovina i obaranje ruku na stolu da vide ko je jači, dokle mogu da idu SAD i EU - rekla je Biljana Šahrimanjan Obradović.
Da je povratak sporazumu o žitu moguć, istakao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov, ali pod uslovom ispunjenja svih obaveza prema Rusiji. Američki državni sekretar Entoni Blinken odgovara da će biti učinjeno sve kako bi Rusija mogla slobodno da izvozi hranu. Moskva u takve tvrdnje, ipak, ne veruje. Obnavljanje inicijative za žito biće glavna tema razgovora između Putina i Erdogana.
- Treba razumeti da u globalnom lancu snabdevanja žitaricama Rusija je glavni snabdevač za sever Afrike i bliski istok, svaki poremećaj snabdevanja tih destinacija žitaricama iz Rusije može da izazove nestabilnost u tim regionima, to smo osetili u vreme arapskog proleća kada je došlo do velike suše unutar same Rusije i Rusija je zabranila izvoz žitarica van svoje teritorije , tada smo imali naglo povećanje cene žita, cene hleba - smatra Miletić.
A ukrajinsko žito za sada neometano prolazi morskim koridorima od Ukrajine do svojih odredišta, ali su cene žitarica porasle za 15 odsto u dve nedelje nakon obustave ugovora o žitu.
- Glad je nešto što je zastašujuće, afričke, azijske zemlje ne znam šta će sa njima biti ukoliko njima te žitarice ne stignu, za sada idu, ali dokle će to da bude mi ne znamo, alternative moramo da tražimo - ocenila je Šahrimanjan Obradović.
Jedno od alternativnih rešenja koje je u javnost iznelo ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova jeste transport ukrajinskih žitarica preko hrvatskih luka u Jadranskom moru. Plan nije preciziran, a stručnjaci ističu da bi izvesti takvo rešenje bio veliki izazov.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
