Nepisano pravilo je da ratni sukobi i krize svuda u svetu utiču na cene, podižu ih i tako komplikuju situaciju na međunarodnom tržištu. Od početka sukoba Rusije i Ukrajine, počeo je strmoglavi rast namirnica i sirovina.
Sada se otvorilo još jedno pitanje, u kojoj meri sukob Izraela i Palestine već utiče na tržište i kakve će biti dugoročne ekonomske posledice?
Vladimir Đukanović, ekonomista i pisac i tzv. vuk sa Vol strira, gostovao je u emisiji Puls Srbije gde se dotakao sukoba Izraela i Hamasa, ali i njihovog uticaja na globalnu ekonomiju.
- Za sada je sve stabilno. Nema nekih značajnijih pomeranja što se tiče berzanskih cena ili cena nafte koje su skočile u jednom momentu. Jer sam ovaj konflikt ovako izolovan neće imati neki veliki uticaj. Ali poenta je u tome što ovaj konflikt može da se proširi na ostale arapske zemlje. Ako se proširi biće veoma loše. U svakom slučaju dok ne prestanu napadi Izraela na Gazu, arapske zemlje već spremaju određene sanacije u smislu kontrolu proizvodnje nafte. To će uticati i na cenu nafte, tako da ćemo imati i dalje te inflatorne pritiske koje trpimo već od ruske invazije na Ukrajinu - rekao je Đukanović i dodao:
- Nafta je osnovna sirovina i nafta industrija čini oko 3 odsto ukupnog svetskog BDP. Ona ima neverovatan uticaj na svetske tokove. Nafta ti je kao neka baza, ako krene gore, sve cene idu gore i nijedna industrija neće biti pošteđena. Imaćemo situaciju jako sličnu 70-ih i početkom 80-ih godina kada smo imali tu izgubljenu deceniju i koja je bila takođe uzrokovana konfliktom Palestinaca i Izraelaca.
Svetska banka, u najpesimističnijem scenariju koji naziva "veliki poremećaj" – po ugledu na arapski naftni embargo 1973. godine – kaže da bi globalne zalihe nafte mogle da se smanje za šest do osam miliona barela dnevno, a cene bi mogle da skoče od 56 do 75 procenata, na 140 do 157 dolara po barelu.
Đukanović se dotakao ovog najpesimističnijeg scenarija Svetske banke i naveo:
- To bi bila katastrofa za globalnu ekonomiju i ona bi ušla u recesiju. Ulazak globalne ekonomije u recesiju bi ceo svet osetio. Imali bi dalju inflaciju, banke bi bile primorane da podižu referentne kamatne stope, a samim tim ekonomski obrt pada i naši životni standardi idu dole. Sve je pitanje koliko će trajati ovaj rat, a mi to ne možemo da predvidimo - rekao je.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
