Kad je prošli utorak počelo krhko i kratkotrajno primirje između Izraela i Hamasa, konvoj vozila je kroz ruševine severne Gaze krenuo u jednu od najneobičnijih misija rata: povrat oko 180 miliona šekela (valute) u gotovini.
Zaliha novčanica, teška blizu jedne metričke tone i vredna 50 miliona dolara, čuva se u dve ispostave Banke Palestine smeštene u nekim od najrazrušenijih delova opkoljene enklave.
Zabrinuti zbog sve veće nestašice gotovine na jugu Gaze, gde je pobegla većina od 2,3 miliona stanovnika i gde se sada nalazi većina korisnika humanitarne pomoći, zvaničnici Banke Palestine videli su primirje kao priliku da vrate novčanice šekela i pomognu u sprečavanju kolapsa ekonomije.
Operacija spašavanja, nazvana ‘ConOps-Gaza‘, morala se pomno planirati: bila je potrebna podrška UN-a, stražari, odobrenje iz Izraela i toliko razrađenih aspekata bezbednosti da je "Fajnenšl tajms" zamoljen da u svom tekstu izostavi neke detalje. Otprilike 900.000 novčanica bilo je dovoljno da se napuni mali transportni kontejner.
Bio je to svakako neobičan konvoj. Nadrealno, ali neophodno, rekla je druga osoba uključena u logistiku. Misija je završena, novčanice su sada dostupne za cirkulisanje u južnoj Gazi, gde se svaki dan sprovode slične akcije da se održi protok novca uprkos intenzivnom izraelskom bombardovanju.
Dok poslednja dva meseca projektili padaju na Gazu, zaposleni banke su privatnim autima otišli do zatvorenih poslovnica, izvadili gotovinu iz trezora i napunili bankomate kako bi održali kakav-takav protok novca.
‘Učinili smo to u bankomatima i poslovnicama smeštenim u relativno sigurnim područjima‘, rekao je zvaničnik Banke Palestine, ističući da je samo šest BoP automata za gotovinu radilo na jugu i u središnjem delu Gaze.
Ponekad je osoblje moralo u tajnosti da premešta gotovinu između poslovnica i bankomata, jer posebna vozila koja banke obično koriste za premeštanje iskorištenih novčanica u mirnodopsko vreme više nisu opcija u južnoj Gazi.
Mere palestinskih banaka pokušaj su ublažavanja velike krize u ekonomiji Gaze koje zavisi o novcu, gde se opkoljeno stanovništvo suočava sa skokom cena, ozbiljnom nestašicom hrane i stalnom pretnjom bombardovanjem. S upozorenjem glavnog sekretara UN-a da bi se javni red u Gazi uskoro mogao ‘potpuno raspasti‘, održavanje bankomata postaće još teže.
Čak i pre sukoba, ekonomija Gaze bila je u problemima: 81 odsto stanovništva smatralo se siromašnim i oslanjalo se na međunarodnu pomoć, prema podacima UN-a. Oni koji dobijaju potporu izvan Gaze ili kojima plaća leže na bankovne račune - poput državnih službenika i porodica koje primaju naknade za smrti ili povrede u ratovima s Izraelom - oslanjaju se na mreže bankomata.
Isplate od Palestinskih vlasti takođe su neujednačene. Bili su prisiljeni da smanje isplate plata javnim radnicima, isplaćujući samo po pola plate od početka rata.
‘Pozajmljivao sam od gotovo svih od početka rata‘, rekao je državni službenik koji je s 10 članova svoje porodice sa severa Gaze pojegao u južni grad.
Nestašica je novčanica, elektronička plaćanja su retka, a inflacija je sve gora. Osnovne namirnice poput mleka u prahu, brašna, soli i kvasca izuzetno su retke i cene su im skočile.
Tokom primirja, neke poslovnice banaka u južnoj Gazi ponovno su otvorene i nude samo hitne usluge. Palestinska monetarna uprava, koja reguliše poslovanje zajmodavaca, izdala je uputstva za ponudu kredita radnicima na teritoriju gde su plate smanjene ili se uopšte ne isplaćuju.
Takođe je od banaka zatraženo da isplate hitna sredstva kompanijama i da reprogramiraju dug za one koji su pozajmili novac. Trgovci koji koriste POS uređaje za plaćanje karticama sada smeju kupcima koji to zatraže da vraćaju gotovinu.
Banke su uvele i mere poput produženja važenja bankovnih kartica koje su bile pred istekom. Ali pristup gotovini u na kraju zavisi o struji i internetu; bankomati ne rade za vreme čestih nestanaka struje.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
Bonus video:
