Ukrajinske vlasti će slobodno moći da koriste aviona tipa F-16, koje će dobiti od članica NATO, za napade na vojne mete van granica Ukrajine i duboko unutar ruske teritorije!
To je izjavio Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, uoči obeležavanja dvogodišnjice ruske invazije na Ukrajinu, koja je obeležena juče u Kijevu.
U intervjuu za Radio slobodna Evropa prvi čovek Alijanse rekao je da solidarnost sa Ukrajinom nije samo ispravna već je i "bezbednosnom interesu NATO članica".
- Možemo očekivati da će saveznici iz NATO učiniti više da osiguraju da Ukrajina pobedi. Uvek naglašavam da to nije milostinja. To je ulaganje u našu sopstvenu bezbednost i naša podrška pravi razliku na bojnom polju svakog dana - rekao je Stoltenberg.
Ukrajina već dugo traži borbene avione F-16 američke proizvodnje kako bi mogla da se suprotstavi ruskoj vazdušnoj nadmoći. SAD su u avgustu odobrile slanje F-16 u Ukrajinu iz Danske i Holandije čim se završi obuka pilota.
- Na svakom savezniku je da odluči da li će isporučiti F-16 Ukrajini, a saveznici u NATO imaju različite politike. Ali u isto vreme, rat u Ukrajini je posledica agresije i Ukrajina ima pravo na samoodbranu, uključujući i udare na legitimne ruske vojne ciljeve van Ukrajine - dodao je Stoltenberg.
Na pitanje kada će Ukrajina dobiti avione F-16, Stoltenberg je rekao da to nije moguće reći. On je ponovio da svi saveznici Kijeva žele da oni budu u Ukrajini što je pre moguće, ali je i rekao i da će efekat aviona F-16 biti jači ako piloti budu dobro obučeni, a posade za održavanje i drugo pomoćno osoblje dobro pripremljeni.
- Mislim da moramo da slušamo vojne stručnjake kada ćemo tačno biti spremni ili kada će saveznici biti spremni da počnu da šalju i isporučuju F-16. Što pre, to bolje - rekao je on.
Norvežanin je rekao i da nije pitanje hoće li Ukrajina ući u NATO, već kada će se to dogoditi.
Od početka rata saveznici su Ukrajini dostavljali naoružanje uz obavezu da se ono ne koristi za napade unutar Rusije, plašeći se eskalacije sukoba.
Iz tog razloga nemački poslanici su nedavno podržali odluku vlade u Berlinu da nastavi da vojno podržava Ukrajinu, ali su odbacili poziv opozicije da Nemačka isporuči Kijevu i krstareće rakete dugog dometa tipa "taurus", koje imaju domet od 500 kilometara i potencijalno mogu da se iskoriste za udare na Moskvu.
Kurir.rs/N. N./Preneo: P. P.
Podrška na godišnjicu
Zapadni lideri u Kijevu
Brojni zapadni lideri posetili su juče Kijev, na dan kada se obeležava dvogodišnjica početka ruske vojne invazije. Italijanska premijerka Đorđa Meloni stigla je u nenajavljenu posetu Kijevu, gde je u prisustvu predsednika Volodimira Zelenskog predsedavala virtuelnom sastanku G7 posvećenom Ukrajini. Melonijeva i Zelenski su otvorili sastanak G7 u Katedrali Svete Sofije u centru Kijeva.
To je prvi sastanak šefova država ili vlada zemalja članica G7 otkada predsedava Italija. G7 okuplja SAD, Japan, Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Italiju i Kanadu.
U Kijev je ranije stigla i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je svoj dolazak najavila ranije, a došao je i kanadski premijer Džastin Trudo. Lideri Nemačke, Francuske i Velike Britanije ponovili su podršku Ukrajini. Od početka rata zapadni zvaničnici koji dolaze u Kijev putuju vozom iz Poljske. Bezrezervna podrška: Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO
NE PROPUSTITE
Bonus video:
