I u ovoj godini Ukrajini je obećana sva potrebna pomoć i podrška od strane njenih saveznika, pa je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već obećala da Evropska unija namerava da u martu isplati prve četiri i po milijarde evra pomoći.
I britanska vlada je saopštila da će Velika Britanija izdvojiti 245 miliona funti za pomoć Oružanim snagama Ukrajine, radi kupovine municije i revitalizacije lanca snabdevanja granatama, dok Nemačka još razmatra da li da Ukrajini isporuči oružje dugog dometa.
Gosti jutarnjeg programa na Kurir televiziji koji su analizirali novonastale promene u ratu jesu Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment, Vladimir Kljajić, politikolog i Stevan Ignjatović, pilot u penziji.
Kljajić je spomenuo današnji sastanak evropskih lidera, pa je spomenuo koji detalji se ne dopadaju Vladimiru Putinu:
- To pokazuje jednu jasnu stvar, a to je da se Evropa nije raspala posle dve godine, kao što je Putin predviđao. Međutim, vidimo da je jedinstvo NATO nikada veće, on se ujedinio, a to se vidi i kroz finansijska sredstva koja se davaju Ukrajini. Takođe, tu je i Velika Britanija koja je odredila preko 2.5 milijardi funti i da potpiše desetogodišnji obrambeni sporazum sa Ukrajinom, što je neverovatno. Današnji sastanak će pokazati da su evropski lideri odlučni u pomoći Ukrajini. Naravno, to se Putinu ne dopada i naravno da je on očekivao veći raskol među teritorijama EU.
Mađarska neće prisustvovati pomenutom sastanku, pa je Kljajić rekao šta znači ta politička poruka:
- To je politička poruka kojom oni pokazuju da nisu zadovoljni sa trenutnom situacijom, ali oni su već godinu dana odustali od politike blokiranja, odnosno više ne blokiraju spremne pakete pomoći. Mađarska ima slobodnu volju, može da izađe iz NATO i EU. Vi ne možete da budete deo saveza, čak tako glasi i statut NATO da sve države moraju da vas brane kada postanete članica NATO. Ne može jedna država da to poništi, odnosno da usled napada odjednom kaže da neće da brani. Dakle, to je princip kolektivne bezbednosti koji podrazumeva da sve države solidarno učestvuju u svim akcijama, a pogotovo u onim odbrambenim.
Rabrenović je analizirao ekonomsku granu ovog rata, s obzirom na to da su lideri Grupe 7 rekli da će povećavati cenu rata, a da Ukrajina može da računa na podršku:
- Obe strane su tu imale veoma ambiciozne planove. Kolektivni Zapad se zaleteo kako bi uništio rusku ekonomiju, i zaista se u prvom momentu rublja poljuljala, došlo je do pesimističkih tonova, ali relativno brzo je ruska strana stabilizovala svoju ekonomiju, a po podacima Svetske banke ruska ekonomija beleži rast, dok su pojedine zemlje EU, poput Nemačke koja je doživela da im saveznici izbuše dva gasovoda, i onda ona ne zavisi više od Rusije, već od njih tamo preko okeana. Da maknemo dnevnu politiku, ishod nije dobar za kolektivni Zapad zato što beleži loše ekonomske indikatore.
Potom je konkretnije pričao o ekonomskim turbulencijama usled ratovanja:
- Pokazalo se da EU nije ni htela ovaj sukob, a prirodno je bilo da se čuva to partnerstvo. Ako maknemo pravni aspekt gde su te sankcije imale za cilj da ugroze Rusiju, ispostavlja se da one nisu odvratile Rusiju od rata. S druge strane, ekonomski gubici su veoma značajni za evropske partnere, a ima i negativnog uticaja na civilno stanovništvo. Od ekonomskih posledica mogu nabrojati i zastoj globalizacije jer kada se politika stavi iznad ekonomije onda imamo situaciju gde se ne uzima roba gde je najbolja i najisplativija, već gde neko drugi kaže. Ima nekoliko posledice, prvo velika inflacija, šteta je tu učinjena, kako će se to povratiti? To dovodi do recesije i porasta kamatnih stopa, jeste se to sada stabilizovalo, ali su skočile cene energenata, veštačkog đubriva, sirovina...
Ignjatović je pričao o izručenju raketa od Nemačke, ali i apsurd toga da su Englezi napravili sporazum sa Ukrajinom:
- Nemačka ne želi da izruči rakete koje mogu leteti do 500 kilometara. Ukrajina nije samo potrošila evropske, već i američke magacine. Ako admiral, koji je zadužen za odbranu Pacifika, kaže da on ovoga trenutka, ako Kinezi krenu u svoju akciju, neće imati ni sedam sati vremena i municije da se suprostavi nešto govori. Ako pogledate da Englezi kažu da oni ovoga trenutka imaju granada za samo tri dana suprostavljanja, a apsurd je što su Englezi potpisali sporazum sa Ukrajincima o međusobnoj saradnji. Znači sada će se međusobno braniti te dve države. Površina Ukrajine je nešto veća od 600.000 kilometara kvadratnih, a Rusija je oslobodila nešto više od 160.000 kilometra. Od kontraofanzive Ukrajine, uz pomoć NATO pakta, oni su uspeli da povrate nepunih 43.000 kilometara gde se ruska vojska strateški povukla iz njima, ali i nama, znanih razloga.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
