Francuski predsednik Francuske Emanuel Makron je izjavio da je za evropsku bezbednost "ključno da Rusija bude poražena u Ukrajini" i nije isključio mogućnost i slanja zapadnih trupa, pa je odmah usledila reakcija iz Kremlja.
Šef Jelisejske palate je to kazao u Parizu, na kriznom sastanku podrške Ukrajini kojem su u ponedeljak prisustvovali zvaničnici evropskih država, uključujući nemačkog kancelara Olafa Šolca i šefa britanske dipolomatije Dejvida Kamerona.
Na sastanku su učestvovali i američki i kanadski zvaničnici.
- Uvereni smo da je poraz Rusije apsolutno neophodan za bezbednost i stabilnost u Evropi - rekao je Makron.
On je opisao Rusiju kao "jedinog agresora".
- Mi nismo u ratu sa ruskim narodom. Mi jednostavno ne želimo da im dozvolimo da pobede - kazao je predsednik Francuske.
Makron je najavio da će koalicija obezbediti Ukrajini "rakete i bombe srednjeg i dugog dometa za izvođenje dubokih udara", ali nije rekao kada će takvo oružje biti isporučeno.
foto: EPA/GONZALO FUENTES
On nije isključio slanje zapadnih kopnenih trupa u Ukrajinu, ali je priznao da postoje razlike među saveznicima.
- Danas nije bilo konsenzusa da trupe budu poslate u Ukrajinu i to na način koji je zvaničan, pretpostavljen i odobren. Ali u perspektivi, ništa ne treba isključiti. Učinićemo sve da Rusija ne dobije ovaj rat - poručio je Makron.
Rojters navodi da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je takođe učestvovao na sastanku putem video veze, rekao da "sve što radimo zajedno u odbrani od ruske agresije daje stvarnu sigurnost našim nacijama u decenijama koje dolaze".
Rusija je više puta upozoravala da bi bilo kakvo raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini izazvalo direktan sukob Moskve i NATO.
Kremlj je reagovao i na Makronove reči i danas upozorio da bi sukob između Rusije i vojnog saveza na čelu sa SAD bio neizbežan ukoliko bi evropske članice Alijanse poslale trupe da se bore u Ukrajini.
- Sama činjenica da se raspravlja o mogućnosti slanja određenih kontingenata iz NATO zemalja u Ukrajinu je veoma važan novi elemenat - kazao je Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina.
foto: Alexander Zemlianichenko / AFP / Profimedia
Novinari su upitali Peskova o rizicima koji postoje ako bi zemlje članice NATO poslale trupe u borbu u Ukrajini.
- U tom slučaju, treba da pričamo ne o mogućnosti, već o neizbežnosti (direktnog sukoba) - rekao je Peskov i dodao da bi Zapad trebalo da se zapita da li je takav scenario u njegovom interesu.
Rojters podseća da su SAD ranije negirale tvrdnje Moskve da Vašington želi da uništi Moskvu, ali je američki predsednik nedavno nazvao Putina "ludim kučkinim sinom".
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, izjavio je za AP nakon Makronove tvrdnje o mogućnosti slanja vojske u Ukrajinu da Alijansa ne planira da šalje borbene trupe u tu zemlju.
foto: EPA Toms Kalnins
Navodi se da je Stoltenberg poručio da "NATO saveznici obezbeđuju Ukrajini pomoć bez presedana".
- Mi smo to činili od 2014, a pojačali smo je nakon (ruske) invazije punog obima. Ali, ne postoje planovi da borbene trupe NATO budu na terenu u Ukrajini - zaključio je Stoltenberg.
Švedska, Češka i Poljska se distancirale od Makrona, Plenković kaže da se Hrvati nisu nudili, Ukrajina zadovoljna
Nakon Makronove izjave oglasile su se vlasti Švedske, Češke i Poljske koje su se distancirale od nje i poručile da ne bi slale trupe u Ukrajinu. Hrvatski premijer Andrej Plenković takođe je poručio da Zagreb nije ponudio slanje vojnika na ukrajinsko ratište. Kijev je pozitivno reagovao na Makronove komentare, pa je Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, poručio da bi rasprava o potencijalnoj zapadnoj intervenciji u ratu bila dobra.
- Ovo pokazuje apsolutnu svest o rizicima koje po Evropu predstavlja militaristička, agresivna Rusija - naveo je Podoljak.
Mlakar: Pokušaj oživljavanja večnog sna o evropskoj vojsci pod francuskom komandom
Andrej Mlakar, glavni urednik TV Front, kazao je za Kurir da je u pitanju "poslednji pokušaj Makrona da oživi večni san o evropskoj vojsci pod francuskom komandom".
- Ovako bismo mogli da definišemo stav o slanju trupa NATO pakta odnosno Snaga za brzo reagovanje NATO u Ukrajinu, pre svega zapadni deo kako bi se zaštitla od mogućeg prodora ruske vojske u dubinu centralne Ukrajine. Ovo bi neminovno izazvalo rat što je i Kremlj saopštio. Većina starih članica NATO i nekih novi nisu za takvu avanturu pa ni Poljska koja ima najveću armiju posle ruske u toj zoni Ukrajina-Belorusija-Suvalki koridor-Kalinjingrad - rekao je Mlakar.
foto: Kurir televizija
On je ocenio da je ovoi bio "očajnički pokušaj Makrona kako bi poboljšao svoj imidž predsednika na međunarodnom nivou odlučnog jer pre dve godine propala je misija ubeđivanja ruskog predsednika Putina da odustane od rata u Ukrajini".
- Propala je zatim vizija evropske armije kao pandana NATO gde bi Francuska bila lider. S time je poljuljan njegov drugi mandat i pokušaj da ostane zabeležen u istoriji. Inače, nijedna NATO članica nema dovoljno sposobnosti ni kapaciteta za intenzivan rat sa Rusijom osim na rečima i u medijima. Kao drugo Ukrajina nije članica, NATO deluje po članu 5. koji definiše kad se snage Alijanse mogu upotrebiti i on bi morao da se uvaži. Ukrajina nije član NATO pakta pa time i ta priča dobija besmisao, jer Rusija ima nuklearno naoružanje, što neke države sa kojima je NATO vodio sukobe nisu imale. Za sada će koliko god je moguće nastaviti posednički rat gde će Ukrajina primati vojnu pomoć od članica NATO do sopstvenog razoružanja ako to bude potrebno. Treba imati u vidu da je Francuka pored Velike Britanije jedina evropska nuklearna sila koja ima podmorničarski i vazduhoplovni deo, a odatle i narasle imperijalne ambicije Makrona da postane lider EU - poručio je Mlakar.
Miletić: Koalicione snage bi mogle da preuzmu brigu za bezbednost teritorije Ukrajine zapadno od Dnjepra
Ivan Miletić, stručnjak za bezbednost, rekao je za Kuri da je "ova izjava Makrona nešto što je očekivano".
- Naročito sada kada je Švedskoj odobren ulazak u NATO i za očekivati je da se osnuje neka vrsta koalicionih snaga koje bi činile neke od članica EU, Australija, Novi Zeland i Južna Koreja da bi se pomoglo Ukrajini da fokusira sve svoje vojne snage na liniju fronta, dok bi te koalicione snage preuzele brigu za bezbednost teritorije Ukrajine zapadno od Dnjepra".
foto: Kurir televizija
Miletić je kazao da to "ne bi podrazumevalo odlučivanje na nivou EU, već na bilateralnom nivou između Ukrajine i pojedinačnih zemalja".
- Takve ugovoire je Ukrajina potpisala s Ujedinjenim Kraljevstvom, Francuskom, Danskom i Holandijom - naveo je on.
