BERLIN - Trenutno rekordan broj migranata pokušava da dopre do Mađarske iz Srbije, što predstavlja novu glavobolju za regionalne lidere, koji će se ove nedelje sastati na samitu kojim će dominirati pitanje najteže evropske krize s migrantima još od Drugog svetskog rata, prenosi AFP.
Nemačka je saopštila kako je prestala da vraća tražioce azila iz Sirije u prvu luku pristizanja u EU, čime je postala prva članica Unije koja je pojednostavila proces aplikacije za vizu za one koji su pobegli od brutalnog građanskog rata. Ističući kako se "Evropa našla u situaciji koja je nije dostojna", nemačka kancelarka Angela Merkel se založila za dijalog među članicama EU o tome kako da na fer način rasporede izbeglice među sobom.
Nataša Berto, portparolka Evropske komisije je izjavila kako potez Nemačke "predstavlja priznanje činjenice da se ne mogu države članice sa spoljnih granica EU ostaviti da se same bave velikim brojem tražilaca azila". Prema tzv. "propisima iz Dablina", od prve zemlje Unije u koju tražilac azila stigne se obično očekuje da odluči o njegovom zahtevu. Prema tim propisima najvećem pritisku zahteva za azil bile bi izložene Grčka ili Italija, na čije obale stižu hiljade ljudi posle rizične plovidbe Mediteranom.
Na udaru je i Mađarska, još jedna zemlja na spoljnoj granici EU, koja pokušava da se zaštiti od migranata podizanjem ograde od bodljikave žice. Gotovo 2.100 ljudi, najveći broj za jedan dan, je u ponedeljak prešlo iz Srbije u Mađarsku kod grada Reske - odnosno na jednom od retkih delova granice na kojem još nema ograde. Oni su deo grupe od 7.000 migranata, čije tegobno putovanje ka EU je prošle nedelje privremeno blokirano kada je Makedonija proglasila vanredno stanje i tokom tri dana zatvorila granicu prema Grčkoj da bi zaustavila ogroman priliv ljudi. Agencija UN za izbeglice je iznela očekivanje da se broj izbeglica koji prolaze kroz Makedoniju narednih dana udvostručiti na 3.000 dnevno.
Agencija je takođe upozorila na pogoršanje situacije u Grčkoj i Italiji. Broj migranata koji je od početka tekuće godine dospeo do obala te dve zemlje se približava cifri od 300.000. Od početka 2015. smrt u vodama Mediterana je već našlo 2.370 migranata, što prevazilazi broj stradalih u celoj 2014, podaci su Međunarodne organizacije za migracije. UN su pozvale Evropu da "uspostavi koherentnu i sveobuhvatnu migracionu politiku baziranu na poštovanju ljudskih prava". "Nemojmo se pretvarati da ono što EU i njene članice čine funkcioniše", ističe Fransoa Krepo, specijalni izvestilac UN za prava migranata. Njegov komentar dolazi u trenutku kad Britanija najavljuje stroge nove mere protiv radnika nelegalnih migranata.
Prema njima bi oni koji u Engleskoj i Velsu budu uhvaćeni da rade bez dozvole mogli da budu osuđeni na kaznu zatvora do šest meseci. Kriza oko migranata će dominirati i samitom lidera Zapadnog Balkana u Beču u četvrtak, kojem će prisustvovati i nemačka kancelarka Angela Merkel. Zapadni Balkan je trenutno jedna od glavnih ruta prema EU. Austrija, koja je severnije na tom putu, je objavila kako će rasporediti više od 500 vojnika, koji bi trebalo da pomognu preopterećenim lokalnim vlastima da se izbore sa prilivom migranata iz Mađarske i Italije, dok Bugarska šalje vojsku da bi čuvala granične prelaze sa Makedonijom. Ključno pitanje na samitu u Beču će biti ogroman broj građana balkanskih zemljama, u kojima nema konflikata, koji su tokom prošle godine tražili azil u EU. Gotvo polovina njih koji stignu u Nemačku dolaze iz Albanije ili sa Kosova.
