Rusija se do sada držala primirja, iako je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu odredio 25. maj kao datum njegovog isteka. Međutim, sada se pojavljuju znaci koji ukazuju na ponovno pokretanje ruske vojne operacije - uz obnovljenu saradnju sa sirijskom vojskom. Treba napomenuti da ovo primirje i dalje stvara napetost između Moskve i sirijskog režima, a u sirijskoj vojsci preovladava osećaj gorčine zbog gubitka prilika za postizanje velike pobede, naročito u Alepu, i preokret ravnoteže moći u sirijskom ratu u celini.
Uprkos velikim dostignućima ruske intervencije na terenu, sirijski režim nije uspeo da preuzme kontrolu nad ključnim gradovima kao što su Idlib ili Džisr al-Sughur, i ostvari konačnu pobedu nad oružanim frakcijama.
Ruska intervencija je zaista uspela da ostvari operativne ciljeve koje je odredila Moskva, čiji je imperativ bio proboj do tursko-sirijske granice i zatvaranje graničnih prelaza i puteva snabdevanja sa Turskom. Međutim, Rusija se odrekla ovakvog pristupa jer je primirje omogućilo oružanim frakcijama opozicije da se reorganizuju, ponovo naoružaju, ojačaju svoje redove i obnove najveći deo uništene infrastrukture.
Zato se pojavila potreba da Rusija ponovo pokaže svoj kredibilitet, i to bi moglo otvoriti put za delimičnu obnovu vojne opcije. Ipak, ovaj put ona neće biti tako ambiciozna, već će fokus biti na izolaciji grupe Džabhat al-Nusra od drugih naoružanih grupa, što je težak cilj, jer ova grupa može biti okosnicu oko koje se mogu ujediniti ostale frakcije opozicije.Sergej Šojgu smatra da se opcija primirja pokazala kao neuspeh i da treba dati krajnji rok da se naoružane frakcije odvoje od Džabhat al-Nusra fronta.
Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je izjavio da "Moskva nije napustila svoju odluku da napadne naoružane frakcije koje se nisu pridržavale primirja u Siriji."
Ruska vojska podržava povratak na bojno poljue dok veliki deo funkcionera i službenika ruskog Ministarstva spoljnih poslova nadzire politički proces, i veruje da se mora nastaviti rad ka postizanju političkog rešenjea. U stvari, oni računaju na želju Baraka Obame da pobedi Islamsku države u Siriji. Ruske diplomate su uverene da je ovo najbolji trenutak za političko rešenje koje će im omogućiti da održi prisustvo u Siriji, pre kraja godine, kada će Obamina administracija biti zamenjena novom sa još više jastrebova.
Ali, ruska diplomatija uporno udara u odbijanje američke administracije za saradnju sa Rusima u vojnim operacijama koje ciljaju zajedničkog neprijatelja, Islamsku državu, bilo u Raki ili severu Sirije. Štaviše, ni tokom vojne operacije Rusije, ni nakon primirja Amerikanci nisu prestali da naoružavaju militantne frakcije. Vašington je frakcijama isporučio skoro 3.000 tona oružja, pružio im obuku, i organizovao i koordinisao njihove operacije u pokušaju da istroši Ruse u Siriji. Treba napomenuti da je ovo jasan Obamin cilj, koji teži da spreči političko rešenje, u okviru želje Sjedinjenih Država da izoluje Rusiju. Vašington je čak od Rusije tražio da ne napada položaje Džabhat al-Nusre.
Čini se da se prepirke u ruskoj administraciji o nastavku vojne intervencije u Siriji završavaju, dok sadašnja američka administracija ulazi u završne mesece svog mandata. Lavrov je sve ubeđeniji da Amerikanci obmanjuju Ruse a da međunarodna koalicija stoji skrštenih ruku ne reagujući na protok terorista i oružja preko sirijsko-turske granice . Čini se da Lavrov sada veruje da se teroristi nesumnjivo pripremaju da pokrenu ofanzivu, u suprotnosti sa svim međunarodnim konvencijama i rezolucijama Saveta bezbednosti UN.
Bez mnogo buke, poput one za vreme njihove prve vojne intervencije u Siriji, Rusija je ove nedelje u luku Tartus iskrcala kopnene snage i padobranace kao podršku za više od 3.000 ruskih dobrovoljaca koji su raspoređeni u regionu u poslednjih nekoliko nedelja, u nastojanju da se obnovi saradnja sa sirijskom vojskom.
Ovo predstavlja još jedan dodatni pokazatelj da je u pripremi široki spektar operacija, koje mogu uključivati Raku, gde Rusi žele da bude prisutni na terenu i konkurišu Amerikanacima i Kurdima. Njihova akcija može obuhvatiti pokrajinu Alepo, gde se nalaze Iranci koji se zalažu za veliku operaciju čiji je cilj da se zatvore putevi snabdevanja otvorene na istoku, i povrati selo Kan Tuman, gde je Iran pretrpeo poraz.
Takođe, sirijski izvori navode da se ruska zajednička komanda, koja je prošle jeseni koordinirala operacije vazdušne podrške prošle jeseni, vratila u vojnu bazu Hmejmim u provinciji Latakija da bi počela pripreme za nove operacije.
(All monitor - priredio M. Đorđević)
