Takav predlog je ministrima spoljnih poslova podneo evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos koji je rekao da takva "revolucija na granicama EU" ima za cilj da se Evropa zaštiti i osetno smanji priliv izbeglica, i da tako postavi rampu za ilegalnu imigraciju.
Izvori Evropske komisije su novinarima preneli da je "zalog to da se spasi šengenski ugovor i prostor slobodnog prometa unutar Unije, koji je postao ugrožen zbog slabo branjenih spoljnih granica EU", imajući na umu i činjenicu da su preko poroznih i spoljnih i šengenskih medja Unije uspeli da se infiltriraju i neki teroristi, poput dvojice koji su učestvovali u masakru 130 ljudi u Parizu.
Ovakva mera će se podudariti sa zahtevom mnogih vlada EU da se priliv imigranata mora zaustaviti i naročito s ključnom porukom nemačke kancelarke Angele Merkel da se "mora osetno smanjiti priliv izbeglica" pošto je to, kako je navela, "ogroman izazov".
Nemački i francuski ministri unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer i Bernar Kaznev su poslali pismo svojim kolegama u EU, u kojem traže da se osetno jača sadašnja agencija Fronteks za zaštitu spoljnih granica Unije.
"U vanrednim okolnostima", predočavaju De Mezijer i Kaznev, "Fronteks mora imati ovlašćenje da po svom nahođenju upućuje ekipe za hitne intervencije na granicama". Tome su se dosad opirale i Grčka i Italija, ali još više Poljska, Mađarska i druge zemlje na istoku EU, koje smatraju da je glavni problem što dosad naročito Grčka nije branila nekontrolisani masovni ulazak migranata, kao i činjenica da Unije nije bila u stanju da se s Turskom nagodi oko zaustavljanja prolaska i ulaska u EU ne samo imigranata, već i terorista koji su neometano prelazili tursko-sirijsku granicu.
Avramopulos je italijanskom listu Republika rekao da njegov s mnogim činiocima u EU usaglašen predlog znači i da norme i odredbe za odobravanje azila moraju potpuno poštovati sve članice Unije. Evropska unija bi tako učvrstila pravno jedinstven prostor za odobravanje azila, a bila bi formirana Evropska obalska i granična straža koja bi nadzirala kako granice štite i rešavaju pitanje imigranata nacionalne vlasti članica EU.
Evropska obalska i granična straža bi imala ovlašćenja da direktno interveniše bilo gde na granicama Unije, bez traženja saglasnosti nacionalnih vlasti, a u nekim slučajevima bi mogla direktno da vraća s evropskih granica ilegalne imigrante i one koji nemaju pravo na ulazak u EU. Tu će, objasnio je evropski komesar za imigracije, od presudnog značaja što brže uvođenje svih "vrućih ulaznih tačaka" za razlučivanje ko su izbeglice iz ratova i političko-verskih progona i nasilja, a ko ekonomski migranti koji nemaju pravo na azil.
Takođe da se sprovede zasad samo u povoju odluka Saveta ministara EU da sve članice Unije preuzmu obavezu o prihvatanju dela izbeglica koje su već u EU. Dosad je agencija Fronteks za zaštitu spoljnih granica Unije samo "davala podršku" vlastima zemalja članica u upravljanju granicama, a sad nova Agencija za Obalsku i graničnu stražu treba da deluje samostalno, sprečava krizne situacije i hitno interveniše na terenu.
"Time se sad stvaraju istinske spoljne granice Unije, koje će biti potpuno zaštićene upravo zato da bi unutrašnji prostor bez granica bio obezbeđen", predočio je Avramopulos. O imigraciji, zaštiti spoljnih granica i terorizmu će raspravljati i odluke doneti i šefovi država ili vlada EU u četvrtak i petak, a u nacrtu zaključaka njihovog zasedanja se navodi da se "hitno moraju otkloniti manjkavosti u zaštiti granica" i takođe uvesti mere "odvraćanja migranata" koji ne bi pristali na popisivanje i utvrđivanje identiteta.
