ZLATNA GROZNICA: Nacističko blago kriju u tunelima i trezorima

Vest da je „zlatni nacistički voz“, železnička kompozicija puna oružja i blaga, pronađen u blizini mesta Valbrzih u Poljskoj, izazvala je pravu pomamu. Stotine lovaca na blago uputile su se u Poljsku i počele da ispituju teren kako bi otkrile dragocenosti koje su Nemci sakrili u januaru 1945. A kako i ne bi kada se zna da su nacisti oteli blago vredno milijarde, a možda i bilione evra od svojih žrtava, a da čak 80 odsto tog blaga nikad nije nađeno.U potragu su se u petak uključili čak i poljski vojnici. Prvo je ekipa deminera obišla teren i snimila ga, a zatim su ga zatvorili za druge lovce na nacističko blago.„Zlatnu groznicu“ u Poljskoj pokrenuli su Andreas Rihter i Pjotr Koper. Njih dvojica su prvo anonimno saopštili da su otkrili oklopni voz u kom se nalazi nacističko blago, da bi se u petak pojavili na televiziji i rekli da imaju dokaze o tačnoj lokaciji, kao i da su spremni da sami plate iskopavanje jer žele da mesto čuvenog „zlatnog voza“ postane turistička atrakcija.Njihova priča bila je u skladu sa lokalnom legendom da su krajem Drugog svetskog rata, povlačeći se pred Crvenom armijom, nacisti sve prikupljeno blago stavili u voz dugačak oko 150 metara i poslali ga iz Breslaua (sadašnjeg Vroclava) ka Berlinu. Prema pričama, nedaleko od Valdenburga (današnjeg Valbrziha) voz je ušao u tunele u obližnjim planinama, a zatim nestao. U njemu je navodno bilo 300 tona zlata, nakita i umetničkih dela, kao i nešto oružja, a pojedinci smatraju da je u vozu bila i čuvena „ćilibarska soba“ oteta iz carske palate u Lenjingradu.Istoričari već decenijama tvrde da postojanje tog voza nikada nije dokazano, a potrage u vreme komunističkih vlasti u Poljskoj nisu dale nikakve rezultate.

Rudnik „Merkers“

Kako tvrde lovci na blago, i za mnoge druge trezore sa blagom nacista tvrdilo se da ne postoje, pa su otkriveni. Tako su američki vojnici još u aprilu 1945, prateći lokalne priče, otkrili neverovatnu količinu zlata u rudniku „Merkers“. Na dubini od nekih 600 do 700 metara pronađeni su 2.930 vreća i 1.300 sanduka sa rajhsmarkama, 8.198 vreća i 55 sanduka sa zlatnim polugama, 711 vreća sa zlatnicima, stotine vreća ispunjenih zlatnim nakitom, kao i mnogo džakova sa srebrom, stranim novcem i vrednim predmetima.I to otkriće je pokrenulo pomamu, pa su u naredne dve nedelje lovci na blago obišli čak 1.900 rudnika, ali su samo u tri našli nešto od nacističkog blaga. Uprkos zvaničnim tvrdnjama da je u rudniku „Merkers“ bilo sakriveno sve nacističko zlato, lovci na blago uspevali su da nađu nacističke poluge u raznim rudnicima, podzemnim skloništima, ali i bankama evropskih zemalja, i to ne samo onih koje su bile neutralne tokom rata.

U Banci Engleske

Tako je jedan od najčuvenijih lovaca na nacističko blago Ijan Sejer zlatne poluge sa urezanim svastikama uspeo da nađe čak i u Banci Engleske.- Pred sam kraj rata, Rajhsbanka poslala je svoje zlato i prikupljeni novac iz Berlina u Bavariju. Veći deo tog novca je nestao. Milione ili milijarde dolara prošvercovali su iz Bavarije neformalni konzorcijumi američkih oficira, bivših nacističkih oficira i ilegalnih trgovaca. Sejer je rešio da prati tok blaga koje je nestalo 1945. Posle 14 godina postao je jedini čovek koji je pronašao i vratio vlasnicima oteto zlato. Kada je fotografisan kako u Banci Engleske drži dve nacističke zlatne poluge, smatrao je to najponosnijim danom u svom životu - napisao je publicista Endru Roberts.Jedna od najpopularnijih teorija poslednjih 70 godina svakako je ona da je veliki deo zlata i drugih dragocenosti otetih tokom nacističke strahovlade sakrivena u jezeru Toplic u austrijskim Alpima. Ovo jezero bilo je mesto na kom su nacisti isprobavali oružje, pa su pojedinci u njegovoj blizini otkrivali rajhsmarke, pa čak i neke nacističke dragocenosti, ali uprkos brojnim ispitivanjima, niko nije uspeo da pronađe veću količinu blaga.Ulaganje u novi poredakNaravno, ima i mnogo onih koji ne veruju da je takozvano nacističko blago u stvari ikad zagubljeno. Tako je američki novinar Pol Menin 1980. izneo tvrdnju da su nacisti, čim su shvatili da gube rat, veći deo svog blaga prebacili u zemlje koje su bile neutralne, a zatim tim novcem osnovali oko 750 korporacija. I to, kako tvrdi, po ideji Martina Bormana, sekretara Adolfa Hitlera.- Bogatstvo su nastavili da gomilaju, a sa njim je jačao i ekonomski uticaj Martina Bormana i njegovog podzemnog rajha. Bogatstvo se neprestano uliva u trezore njihovih korporacija. Ta organizacija je najveći zemljoposednik u Južnoj Americi, a kontroliše i celu nemačku tešku industriju - piše Mening.Publicista Dejv Emori veruje da su nacisti preko Bormanove organizacije stvorili pravu imperiju koja ima veliki uticaj na sukobe i prevrate u svetu kojima je cilj da se uspostavi novi nacistički poredak. Kako tvrdi, oni stoje i iza sukoba u Ukrajini, tokom kojih je u toj zemlji došlo do vaskrsavanja pokreta fašiste Stepana Bandere, podstiču razvoj ekstremizma na Bliskom istoku, a uticali su i na raspad Jugoslavije, gde su sponzorisali vaskrsenje ustaštva.