BEOGRAD - Parastos srpskim žrtvama ratova 90-ih godina koji služi patrijarh srpski Irinej, počeo je danas u Sabornoj crkvi, a zatim će biti održana i protestna šetnja centralnim gradskim ulicama povodom "političke i ponižavajuće presude Haškog tribunala" hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču.
Parastosu prisustvuju premijer Srbije Ivica Dačić, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, predsednik skupštine Nebojša Stefanović, kao i ministri, poslanici i predstavnici drugih državnih institucija i brojni građani koji su ispunili ulice ispred i oko Saborne crkve.
Patrijarh srpski Irinej izjavio je danas da je oslobađajućom odlukom za hrvatske generale Haški sud skinuo masku sa lica i pokazao da je u pitanju politički sud.
"Ovom presudom Tribunal je skinuo masku sa svoga lica i konačno pokazao da je u pitanju politički sud, lišen osnovnih pravnih i etičkih normi kome je cilj da krivce proglasi nevinima a nevne žrtve krivcima", rekao je patrijarh na parasostosu srpskim žrtvama ratova 90-ih godina u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Prema rečima patrijarha, Haški sud je tom odlukom kompromitovao pravo i pravdu i potvrdio da "nije utemeljen na pravnim normamam, već na interesima moćnika ovoga sveta i vremena".
Poglavar SPC je naveo da se na Haški sud zato može primeniti srpska poslovica "kadija te tuži, kadija ti sudi".
Kako je istakao, po logici haškog suda niko ne odgovara za 200.000 proganih, za spaljene srpske domove i svetinje i hiljade ubijenih.
"Očigledno je da Haški sud prikriva zločine nad Srbima", dodao je patrijarh. On je rekao da Haški sud prikriva zločine nad Srbima, jer ispada da su sami Srbi nad sobom činili zločine. "Pitamo nepravične sudije ko je onda kriv", rekao je patrijarh. "Posle svog podviga, teško može da zadrži naziv suda, a ni atribut međunarodnog", kazao je Irinej i naveo da se u ovakvoj situaciji gde vlada nekoliko zemalja moćnika, Srbi treba da se okrenu sebi, svojoj veri, čovekoljublju i rodoljublju.
"Naša snaga je u slozi i jedinstvu. Vratimo se duhovnim vrednostima na kojima nas je vodila naša duhovnost i istorija", rekao je on i istakao da je ta vera Srbe usmerila ka Istoku. "Svoj mali čamac treba da vežzemo za veliki brod našeg velikog slovenskog bratskog naroda, sa kojim smo povezani krvlju i verom. Oni su naša podrška i nada, a uvek su bili sa nama kada nam je trebalo, a danas nam trebaju najviše", kazao je patrijarh. Patrijarh je rekao da treba prihvati poziv u evropsku zajednicu naroda ukoliko nas prihvataju onakve kakvi jesmo, sa našom svetom zemljom, kulturom, verom i jezikom, jer smo prostorno jesmo u Evropi, ali ukoliko će nas uslovljavati sa Kosovom, neće prihvatiti takav poziv.
"Mi moramo znati ko su nam prijatelji. Želimo da budemo u Evropi, ali ne po cenu da se odričemo naše svete zemlje, naših kuća i grobalja. Ako nas neće takve, mi ćemo nastaviti da živimo našim teškim životom, kakvim smo živeli i pre 500 godina", kazao je on. "Poruka ovog svetog skupa treba da bude naše opredeljenje da sa svima sarađujemo, a posebno sa našom slovenskom braćom od kojih očekujemo pomoć i podršku, zaštitu i nadu", poručio je patrijarh Irinej.
Nakon parastosa krenuće, takođe u organizaciji Koalicije udruženja izbeglica, protestna kolona, pod sloganom "Tražimo pravdu i za srpske žrtve".
Kolona će ići od Saborne crkve, Ulicom kneza Sime Markovića, Pariskom, Kneza Mihaila, Terazijama, pa Trgom Nikole Pašića do Doma Narodne skupštine, gde će predsedniku parlamenta biti uručen zahtev za sazivanje posebne skupštinske sednice i Predlog rezolucije o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih lica i drugih oštećenih građana iz bivših jugoslovenskih republika.
"Cilj je da izrazimo protest zbog sramne presude Haškog tribunala i da se pokrene inicijativa za sazivanje posebne sednice Skupštine Srbije koja bi bila posvećena kršenju ljudskih prava izbeglih i prognanih lica i svih drugih oštećenih građana" najavio je ranije predsednik Koalicije Miodrag Linta.
On je dodao da je "cilj rezolucije da obaveže Vladu Srbije da otvori suštinski dijalog sa Zagrebom i Sarajevom o rešavanju imovinskih i drugih problema, kao i da predstavnici vlade i drugih državnih institucija pokreću pitanje rešavanja naših problema u međunarodnoj zajednici i da se konačno, 17 godina posle rata, pronađe pravično i trajno rešenje za stotine hiljada oštećenih građana".
