Kokići u Brodu žive kao podstanari. Desetoro braće i sestara uzrasta zabavišta, osnovne i srednje škole, odrastali su pod hrabrim majčinim skutima, čija je želja bila da svi žive pod jednim krovom i budu vaspitani kao dobri ljudi.
"Valjda ću imati snage da ovu decu koliko toliko izvedem na put. Deca su odgojena i kulturna, a valjda će Bog dragi dati da ostanu takvi i postanu pravi ljudi", priča baka Petra Kokić.
Nakon smrti majke Biljane, odgovornost i brigu o potomstvu preuzela je porodica, ali ni oni ne mogu sve. A i sami nose tragične uspomene, koje ih bole.
"Deca su ostala bez majke. Јa sam u ratu isto izgubio brata, oca, sa 17 godina mi je umrla majka. Ostao sam sam. Najveći je problem sada kako decu izvesti na put, bez ikoga. Ali u čitavoj ovoj tragediji nastojimo samo da pomognemo deci", kaže Saša Milošević, otac.
Branislav Kokić, ujak dece, kaže da je najbitnije da se deci osigura krov nad glavom.
"Najbitniji je krov nad glavom i da budu svi zajedno svi na okupu. Do sada su živeli u neuslovnom objektu za koji se plaćala kirija", kaže on.
Koliko je Biljana bila hrabra i dostojanstvena žena, znaju dobro i u Udruženju višečlanih porodica u Brodu.
"Majku im niko ne može zameniti, ali treba svi da se potrudimo da budemo majke i očevi toj deci i da im pomognemo da izrastu u dobre i poštene ljude", ističe Ranka Ivanović iz ovog udruženja.
Kurir.rs/RTRS
NE PROPUSTITE
