Posle vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori najizvesnije je da će mandatar za sastav vlade biti Milojko Spajić iz Pokreta Evropa sad (PES), relativno nove političke snage koja je osvojila najviše mandata, ali nedovoljno da sama formira vlast.

Prema preliminarnim rezultatima Centra za monitoring i istraživanje (CEMI), PES, to jest lista predvođena Milojkom Spajićem, dobila je 24 mandata u novom sazivu crnogorskog parlamenta od ukupno 81 poslanika. Lista oko DPS imaće 21, a koalicija Za budućnost Crne Gore, koju čine tri stranke nekadašnjeg Demokratskog fronta, dobila je 13 poslaničkih mandata. Demokrate i URA osvojili su 11, a Bošnjačka stranka šest mandata. SNP i Demos bi u parlamentu trebalo da imaju tri predstavnika, Albanski forum dva, Albanska alijansa i Hrvatska građanska inicijativa po jednog. Ispod cenzusa ostali su Socijaldemokratska partija, Pokret za promjene, Pokret za preokret, Narodna koalicija Složno i tačka, liste Pravda za sve i Mi možemo.

Dva rezona

Za stabilnost Crne Gore najoptimalnije bi bilo da PES napravi postizborni savez sa svima iz bloka koji je porazio Mila Đukanovića i njegov DPS, ali je moguće da pobednici izbora izostave prosrpske stranke iz postizborne kombinatorike i tako naprave vlast sa nestabilnom većinom, ocenjuju analitičari.

Profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica kaže za Kurir da će Spajić najverovatnije biti mandatar za sastav vlade i da postoje dva moguća rezona po kojem će vladajuća većina biti sastavljana.

232749.01-16-59-11.still002.jpg
Kurir Televizija 

- Za Crnu Goru bi bilo optimalno da u vlast uđu sve vodeće snage iz antiđukanovićevskog bloka, a to znači, uz PES, i Zajedno za budućnost Crne Gore i koalicija Demokrata i URA. Međutim, budući da i PES, kao i DPS, pokazuje povišenu osetljivost prema stavovima Zapada, nije isključeno da se napravi koaliciona vlast bez predstavnika crnogorskih Srba, odnosno koalicije Zajedno za budućnost Crne Gore. To je matematički moguće kada bi PES napravio koaliciju sa Abazovićem i Bečićem i još nekim manjinama. Oni bi mogli teoretski da naprave većinu, ali bi to bila krajnje nestabilna vlast. Imajući u vidu i nezavidnu situaciju u Crnoj Gori, vlast, kakva god da bude formirana, biće nestabilna - ocenjuje naš sagovornik.

milan-knezevic.jpg
Kurir TV 

I koordinator u CEMI Ognjen Mitrović smatra da izborni rezultati pokazuju da neće biti lako formirati stabilnu vladu. Analitičar Miloš Vukanović kaže da očekuje dosta kombinatorike, ali i napominje da će se vlada brzo formirati ako politički subjekti imaju nameru da formiraju evropsku i stabilnu vladu. Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković naglašava da su manjine pravi dobitnik ovih izbora.

- I nijedna vlada neće biti bez manjina - uveren je Stojiljković.

URA pod znakom pitanja

Koordinator PES za Nikšić Uglješa Urošević rekao je za Kurir TV da nema koalicije sa DPS, a da su svi ostali u kombinaciji.

- Za većinu u parlamentu vam treba 41 poslanik. Što se nas tiče, mi jasno kažemo da sa DPS nećemo praviti postizborne koalicije. Za razliku od onih koji su formirali 43. vladu s njima, mi to nećemo. Kako ćemo doći do 41, da li će to biti demokrate, manjine, videćemo sledećih meseci. Ako se pokaže da URA ne stoji iza onih pokušaja stvaranja afere za Spajića, oni su definitivno u igri - izjavio je on.

0304-epa-georgi-licovski.jpg
EPA/GEORGI LICOVSKI 

Bivši premijer Zdravko Krivokapić izjavio je da očekuje da vrlo brzo bude formirana nova vlada, u kojoj pored PES vidi Zajedno za budućnost i manjinske narode, te da ni u kom slučaju ne treba dozvoliti da URA opet bude tas na vagi, jer se to do sada pokazalo kao vrlo loše.

Direktorka Akcije za socijalnu pravdu (ASP) Ines Mrdović ocenila je da je URA na leđima Demokrata uspela da zadrži broj postojećih mandata.

- Ali će se brzo pokazati da li će joj se prljava kampanja njenog lidera protiv lidera PES Spajića obiti o glavu, jer je vrlo moguće da će biti izbačena iz pregovora o novoj vlasti. Bolji poznavaoci političkih prilika rekli bi da bi takvo što bilo čista pravda - izjavila je ona.

Matematički moguće, ali...

Koalicija sa DPS - političko samoubistvo

Iako je moguća i komotna većina DPS i PES, profesor Časlav Koprivica kaže za Kurir da bi to bilo političko samoubistvo i za Spajića i za Jakova Milatovića, koji je nedavno postao predsednik države.

foto: BETA/Amir Hamzagić, AP/Risto Božović

- Budući da bi to značilo ozbiljnu prevaru birača koji su se u više navrata većinski izjasnili protiv DPS, to bi izazvalo ne samo nestabilnost vlasti nego bi i građane ponovo izvelo na ulice. DPS je u apsolutnim iznosima nastavio da pada, ali se to ne vidi u procentima zato što je njihovo biračko telo bilo u većoj meri motivisano da izađe nego biračko telo pobedničkog bloka na predsedničkim izborima - objašnjava Koprivica. Inače, vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori obeležila je mala izlaznost birača od svega 56,2 odsto, što je najniža izlaznost od uvođenja višestranačja.

Novi saziv parlamenta

Evropa sad 24 poslanika

DPS, SD, DUA, LPA 21 poslanik

NSD, DNP, RP 13 poslanika

Demokrate, URA 11 poslanika

BS 6 poslanika

SNP, Demos 2 poslanika

Albanski forum 2 poslanika

Albanska alijansa 1 poslanik

HGI 1 poslanik

* preliminarni rezultati CEMI

Kurir.rs