Ove godine navršilo se 30 godina od pogibije general-majora Mladena Bratića, komandanta Novosadskog korupsa, jedinog visokog oficira JNA koji je stradao na prvoj liniji i u borbenim dejstvovima protiv hrvatskih paravojnih snaga tokom bitke za Vukovar. Od 1991. do 2019. general Bratić je ostao zaboravljen i od države i vojske, a jedino na njega sećanje čuvala porodica.
Međutim, ta nepravda ispravljena je tek 2019. godine kada je otkrivena spomen-ploča generalu Bratiću, u spomen sobi 1. brigade Vojske Srbije u Novom Sadu. Na ceremoniji su prisustvovali gradski i pokrajinski funkcioneri, kao i pripadnici Vojske Srbije koji su odali počast poginulom generalu.
Inače, otkrivanje ploče je izazvalo bilo veliko nezadovoljstvo u Hrvatskoj i delu javnosti Srbije
Ironijom sudbine cela priča počela je u jednoj inicijativi iz 2007. predlagano je da jedna novosadska ulica ponese ime po generalu Bratiću, ali je tadašnja republička vlast tačnije ministarstvo za lokanu samoupravu to glatko odbila, pa je general Bratić ostao bez ulice na opštu radost nekih nevladinih organizacija i stranaka.
Ironijom sudbine general-major Mladen Bratić tadašnji komandant 12. novosadskog korpsa JNA tragično je izgubio život 4. novembra 1991. godine na Trpinjskoj cesti u Vukovaru.
Kako je zapisano u feljtonu Aleksandra Pavlovića koji je prvi i jedini posle toliko vremena pisao o generalu Bratiću on je poginuo na Trpinjskoj cesti na ivici šume Đorkaj na borbenom položaju.
Kako je zapisano u feljtonu general Bratić je poginuo na prvoj liniji ispred svojih vojnika. U trenutku pogibije sa njim je bio vojni policajac Janko Šimon, koji je preminuo kasnije i penzionosani pukovnik inžinjerije Zoran Bašić.
General Bratić stradao je od minobacačke mine u trenutku dok je on nadgledao hrvatske položaje. Geler minobacačke mine generala je pogodio ispod plećke sa desne strane.
"Tokom borbi oko Vukovara gotovo svaki drugi dan sam se viđao sa generalom Bratićem. Na dan njegove pogibije došao sam ujutro oko pola četiri na njegovo komandno mesto i zatražio od dežurnog oficira da ga probudi jer sam doveo oko 600 mladih vojnika koje je trebalo rasporediti po jedinicama. Znali smo da su borbe za Vukovar pri kraju, ali niko nije tačno mogao da kaže kada će se ustaše predati. Zato je Bratić posebno upozoravao oficire da ne šalju mlade vojnike u prve redove, jer nisu bili dovoljno obučeni, a on i ja smo želeli da ih sačuvamo koliko možemo. Kada smo ih rasporedili oko sedam ujutro, Bratić mi je rekao da dođem oko jedanaest sati da bi smo obišli pravce dejstva i vratio se na svoje komandno mesto na 11 spratu Bršadinskog silosa. Niko nije ni slutio da će upravo tu , tog popodneva poginuti u svojoj 58. godini života komandant Novosadskog korpusa general-major Bratić", ispričao je novinaru Aleksandru Pavloviću, jedni živi svedok stradanja generala penzionisani pukovnik Zoran Bašić, koji je i odneo telo poginulog generala sa prve linije fronta.
Vest o pogibiji jednog generala bila je tada veliki šok.
Komemoracija poginulom generalu održana je dva dana kasnije u Domu JNA ( to je danas Dom vojske) u strogom centru Beograda. Na komemoraciji obratio se i tadašnji Savezni sekretar za Narodnu odbranu general-armije Veljko Kadijević:
"Neka porodici Bratić u ovom času bude uteha to što je Mladen hrabro poginuo vršeći najuzvišeniju vojničku dužnost-braneći svoju domovinu. Njegov primer neustrašivog rukovođenja iz prve borbene linije svima nama koji smo ga poznavali ostaće u neizbrisivom sećanju".
Na žalost od tog "neizbrisivog sećanja" nije ostalo ništa. Pod pritiskom dešavanja i svega ostalog generala Bratića su skoro svi zaboravili i vojska i to ironijom sudbine nekoliko dana posle sahrane, a onda i ostali. Od mlađih generacija za generala Bratića više i niko nije ni čuo, a kamo li da zna ko je jedini general koji je poginuo u borbi za Jugoslaviju.
Zato je ova tužna godišnjica bila sasvim dovoljan povod da se ponovo oživi sećanje na hrabrog generala, koji nije želo da svoje vojnike ostavi na cedilu.
General Bratić je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju u Beogradu i to zahvaljujući inicijativi tadašnjeg gradonačelnika Beograda Milorada Unkovića.
Koliko prst sudbine može da poremeti sve govori i podatak da je nekoliko dana pre pogibije bio mobilisan i sin generala Bratića, koga je vest o pogibiji oca sačekala na prvoj liniji fronta.
U svom svedočenju u istom feljtonu on spominje da njegov otac o borbama nije hteo da kaže ni reč i da je za generala Bratića rat na prostoru bivše Jugoslavije bio krah svih njegovih iluzija i nadanja koje su mu bile vodilje tokom čitavog života.
Iako su tad neke NVO optuživale pokojnog generala za sve i svašta general nije bio nijednog trenutka zadojen mržnjom kako se tvrdilo. Sa njim borili su se osim Srba i Hrvat i Slovenci i niko nije želeo generala da izda. Pa i sam rat mu nije usadio mržnju
"Ali rat Bratiću nikada nije usadio mržnju prema Hrvatima i Slovencima, rekao je tada penzionisani pukovnik Zoran Bašić.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
