Nadimak " Piksi " dobio je u detinjstvu zbog crtanih junaka Piksija i Diksija, jer zbog njih prekidao sve aktivnosti.
Za Crvenu zvezdu je igrao od 1986. do 1990. godine, a kasnije je bio i predsednik kluba od 2005. do 2007. godine.
Za Zvezdu je odigrao 159 zvaničnih utakmica i postigao 65 golova. Osvojio je dve šampionske titule 1988. i 1990. godine i jedan nacionalni kup 1990. godine.
Jedan je od poslednjih autentičnih plejmejkera u domaćem fudbalu. Bio je vrhunski tehničar, maštovit fudbaler i vrlo dobar strelac, ljubimac navijača, koji je postizao vrlo efektne golove, iz kornera, sa velike udaljenosti, jednom rečju velemajstor fudbalske igre i jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena.
Tri puta uzastopno je proglašavan za najboljeg sportistu SD Crvena zvezda u izboru Zvezdine revije, od 1987. do 1989. godine, a dva puta za najboljeg fudbalera šampionata Jugoslavije 1988. i 1989. godine.
U Zvezdu je stigao u leto 1986. godine iz niškog Radničkog, kao vrlo perspektivan igrač, reprezentativac i zvezda prelaznog roka. Potpisao je ugovor u poslednji čas, pred sam kraj vremena za letnje prelaske igrača iz kluba u klub.
Već u prvoj sezoni se nametnuo kao lider ekipe i vođa na terenu, iako je bio među mlađim fudbalerima u ekipi.
Bio je najbolji strelac Zvezde u šampionatu sa 17 golova na 30 utakmica U sezoni 1987/88 osvojio je titulu šampiona Jugoslavije postigavši 15 golova na 28 mečeva u prvenstvu.
Ponovo je bio prvi strelac Zvezde, a antologijski potez izveo je u pobedi protiv Partizana od 3:2 u 81. večitom derbiju, kada je direktno iz kornera savladao čuvara mreže crno-belih za vođstvo od 1:0.
Crveno-beli su u sezoni 1988/89 igrali nezaboravne mečeve osmine finala Kupa evropskih šampiona protiv Milana. Obe utakmice su završene rezultatom 1:1, a Milan je prošao dalje boljim izvođenjem jedanaesteraca u Beogradu sa 4:2.
U prvoj utakmici u Italiji, Piksi promešao odbranu jednog od najslavnijih timova u istoriji fudbala, i postigao vrlo efektan gol. Na tom meču je dovodio do ludila odbranu Italijana. Delio je lopte, driblao, brzim prodorima unosio pravu pometnju u redove šampiona Serije A.
U revanšu je Zvezda vodila golom Savićevića, ali je ta utakmica prekinuta zbog guste magle, pa je igran novi meč. Slavni Marko Van Basten je udarcem glavom doveo goste u vođstvo u ponovljenoj utakmici, da bi Piksi izjednačio sjajnim pogotkom pod prečku.
Milan je kasnije postao šampion Evrope, a godinu kasnije je odbranio evropsku krunu.
Oni su poslednji tim koji je dva puta uzastopno osvojio elitno takmičenje. Zvezdina desetka je i treću sezonu zaredom bio prvi strelac tima u šampionatu sa 12 golova na 27 utakmica, ali je Vojvodina prva prošla kroz cilj.
Za reprezntaciju Jugoslavije odigrao je 84 utakmice i postigao 15 golova.
Vrlo verovatno bi i danas bio rekorder po broju mečeva za nacionalni tim da nije bilo sankcija. Debitovao je još 12. novembra 1983. godine protiv Francuske (0:0) u Beogradu, a oprostio se 4. jula 2001. protiv Japana (0:1). Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1990. i 1998. godine. Na Mundijalu u Italiji 1990. odigrao je pet utakmica i postigao dva gola protiv Španije u osmini finala za pobedu od 2:1 i plasman u četvrtfinale, gde je Argentina zaustavila Jugoslaviju posle boljeg izvođenja penala.
Peto mesto sa tog šampionata jedan je od poslednjih uspeha reprezentacije na velikim takmičenjima. U Francuskoj 1998. odigrao je sva četiri meča i postigao gol protiv Nemačke u grupnoj fazi (2:2), a nacionalni tim je takmičenje završio na desetom mestu porazom od Holandije u osmini finala (1:2).
Na Evropskom šampionatu 1984. je kao tinejdžer odigrao tri utakmice i postigao gol u porazu od Francuske (2:3). Na šampionatu Starog kontinenta u Belgiji i Holandiji 2000. godine zabeležio je nastupe na sva četiri meča, a Jugoslavija je zaustavljena u četvrtfinalu protiv Holandije (1:6).
Osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. godine.
Već 2001. godine postao je predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije i na toj funkciji se zadržao do 2005. godine, kada je preuzeo mesto predsednika Crvene zvezde.
Za dve sezone osvojio je dve duple krune (sve trofeje na domaćoj sceni), a klub je bio blizu prolaska grupne faze u Kupu UEFA, ali je gol Gameira u nadoknadi vremena utakmice u Strazburu koštao izabranike Valtera Zenge evropskog proleća.
Zvezdu i Srbiju napustio je krajem 2007. godine.
Piksi je 2008. godine postao trener Nagoje, sa kojom je već 2010. godine osvojio titulu prvaka Japana, prvu u istoriji kluba i još više učvrstio svoje mesto žive legende fudbala u Japanu
Kurir sport
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
