Neodigrana utakmica između Dinama i Crvene zvezde u Zagrebu 13. maja 1990. Godine vodi se u nekim analima kao uvod u raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Divljaštvo na tribinama, šovinizam, pevanje ratnim zločincima poput Ante Pavelića, šahovnice sa belim poljem i ustaškim znamenjima samo su neki od jasnih asocijacija na taj meč. Igrači Crvene zvezde i danas pamte dešavanja sa Maksimira, tuče Delija i BBB, nemile scene, mučki napad Zvonimira Bobana na zvaničnog predstavnika vlasti policajca Refika Ahmetovića.
Nekadašnji napadač Crvene zvezde Vladan Lukić u drugom delu svoje ispovesti o svemu što se pre 30 godina desilo u Maksimiru kaže da su Hrvati tačno znali šta žele i da su izrežirali ceo događaj.
- Svaki sukob se priprema. Očigledno je postojao scenario za sve što se dešavalo na stadionu. Kasnije smo dobili informaciju da je sve to bila demonstracija nove hrvatske države kako bi se predstavila javnosti i koja je paralelno postojala sa SFRJ. Ne zaboravite, Dinamo je od zagrebačke policije tražio 800 policajaca da obezbeđuje utakmicu. A, dobio je 250!? Na stadionu, od tih 250 policajaca, koji su obezbeđivali utakmicu većina su bili Srbi i muslimani. Hrvati su se povukli, kao što sam ranije rekao, uzevši slobodan dan. Bio je to obračun kadrova unutar policije, Hrvata sa jedne i Srba i muslimana sa druge strane - tvrdi za Kurir Vladan Lukić.
Bivši predsednik Crvene zvezde podseća i na situaciju kada je došlo do sukoba milicije i navijača Dinama BBB na terenu i atletskoj stazi.
- U tim trenucima bilo je straha od scenarija da mogu da nas linčuju i ko god kaže da nije, ne govori istinu. Jasno je da to njima nije bio cilj. Hrvati su hteli tadašnjoj vlasti u Jugoslaviji da pokažu koliko mogu. Sve to što se desilo na Maksimiru bila je jasna poruka onima kojima je to upućeno. Njihovi navijači ništa nekontrolisano nisu uradili. Sve je to bilo organizovano, ponašali su se kao po komandi - jasan je Vladan Lukić.
Kurir sport/A. Radonić
NE PROPUSTITE
