Kada je kao devojčica uz starijeg brata i majku počela redovnije da prati utakmice Crvene zvezde, počela je da sanja da jednog dana budeo deo kluba.
Tatjana Šajković je zbog toga neko ko može da inspiriše druge jer joj se san ispunio. Tokom treće godine studija na Fakultetu političkih nauka, stigao je poziv iz Crvene zvezde. Naravno, nije se dugo premišljala. A način na koji radi na Zvezdinoj televiziji, gde je postala svojevrstan zaštitni znak, jasno govori da nije pogrešila u izboru i da se prave stvari uvek nađu.
Iako i dalje postoji fama o devojkama/ženama u svetu fudbala, Tanja kaže da to više nije neobična situacija.
-Ne bih rekla da je prisustvo devojaka u fudbalu neobična situacija. Imam dosta koleginica koje rade u fudbalskim klubovima.
Otkud Tanja u Zvezdi?
-To je jedino mesto gde sam želela da radim. Kada sam upisivala fakultet možda nisam imala konkretnu ideju šta je to što želim da radim, ali sam znala da to mora da ima veze sa Crvenom zvezdom. Čitava moja porodica navija za Zvezdu, sa starijim bratom pratim utakmice od kad me pamćenje služi. Zajedno smo gledali utakmice, zajedno igrali fudbal... Moja mama takođe prati utakmice. Nije neobično da je Zvezda moja sfera interesovanja jer se to kroz porodicu provlačilo. Nisam nikad želela da se bavim sportom. Kada sam bila mala želela sam da budem golman jer sam stalno igrala fudbal, ali sam vremenom shvatila da to nije nešto u čemu bih bila uspešna. Da radim u Zvezdi, to nekako nisam mogla ni da zamislim. To mi je delovalo vrlo nestvarno.
Ipak, primer si osobe kojoj su se ispunili dečji snovi. Kako je došlo do kontakta sa klubom i da li si imala neki strah kako će ta saradnja izgledati?
-Studirala sam novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Nisam još ni završila studije kada je stigao poziv. Bila sam treća godina. Nisam sumnjala ni da li znam, znala sam da ću se dobro spremiti za šta god budem radila. Nije bilo nikakve sumnje, nikakvog straha jer jer je to bilo jedino na svetu što sam želela. I u budućnosti, dokle god mogu da razmišljam, uvek sebe vidim u Zvezdi. Kada bi se moje želje ispunjavale onda bih uvek bila na mestu gde sam sada.
Kako izgleda jedan tvoj radni dan? Koje emisije snimate?
-Moj posao u prethodnih godinu dana jeste vezan za Zvezdinu televiziju. Kada sam došla u klub to je bilo pisano novinarstvo na sajtu, potom smo počeli da snimamo emisije na Jutjubu, a sada je sve prešlo na formu TV programa. Snimamo na dnevnom nivou. Pratimo sve treninge, u suštini sve događaje gde se pojavljuju prvotimci. Takođe pravimo i neke zasebne emisije, kao što je "Indirekt", gde posećujemo prvotimce u gradu gde žive ili na mestima gde vole da provedu vreme, pa da ih predstavimo iz nešto drugačijeg ugla. Postoji čitav niz emisija, poput emisije "Ukusi zvezdaša" koju rade moje kolege, gde možemo da vidimo kako igrači pripremaju hranu, što svakako jeste interesantno. Imamo emisiju "Legende Marakane" u kojoj radimo sa našim veteranima, gde mlađe generacije mogu da ih upoznaju, a oni koji su ih gledali uživo mogu ponovo da uživaju. Emisija "Naša linija života" se bavi navijačima. To su vrlo interesantne životne priče o navijačima Zvezde o kojima ne znamo puno. Tu su emisije koje se tiču isključivo naših prvotimaca, poput "Nema roštiljanja", gde igramo stoni fudbal sa njima. Tu su emisije kratke forme, tipa "Da/ne", gde je moj zadatak u 90 sekundi da zbunim igrače i da što više puta izgovore nešto što ne smeju.
Ko je Tanja privatno, van boravka na stadionu?
-Iskreno, privatno mi sa ovakvim poslom ne ostaje previše vremena. Obaveze su takve da sam po ceo dan na stadionu. Tada zaista i imam vremena za sva privatna interesovanja jer volim da gledam sport, to mi je uživanje. Slobodno vreme volim da provedem sa porodicom i prijateljima. To su neke šetnje, trudim se da zdravije živim. Zdraviji život mi je postao opsesija u poslednje vreme. Često volim da zavirim u tanjir kolegama i objasnim im šta ne treba da rade. Ljudi koji me znaju će reći da je rečenica koju najčešće izgovoram "meni je malo dosadno". Volim da se oko mene dešavaju interesantne stvari. Kad sedimo na stadionu i čekamo da se nešto desi, pokušavam da smislim nešto novo, nešto za naše društvene mreže. Ne volim statične stvari koje podrazumevaju neki odmor, sedenje na jednom mestu... Filmove retko kad gledam jer predugo traju za moje standarde. Gledam uglavnom serije koje su nešto kraće forme, uglavnom kad tu postoji neka misterija, kada se traga za nekim, kada ne znamo ko je nekog ubio. Te emisije u kojima treba nešto da otkrijemo, pogodimo, su mi omiljene. Što se tiče knjiga, moram da istaknem da je knjiga koju sam najviše u životu pročitala je "Tvrđava" od Meše Selimovića. To je moja omiljena knjiga. Ono što me fascinira jeste da svaki čovek može da se poistoveti sa jednim likom koji je došao iz rata i koji nema ništa zajedničko sa nama, a opet svi mi prolazimo kroz iste stvari kao on. Koliko su mi filmovi dosadni, toliko mi nije dosadno da istu knjigu pročitam više puta.
Pomenula si hranu, šta bi kao pristalica zdravog načina života preporučila?
-Nisam dovoljno stručna, možda nisam najbolja osoba da daje savete u ovoj oblasti. Ali, kada smo na pripremama imamo priliku da se hranimo po planu nutricioniste pa mogu da prepišem. Preporučujem salate, što manje pržene hrane i slatkiša. Moja omiljena hrana je riba. Ali, treba biti umeren u svemu.
Jedan od benefita tvog posla su i česta putovanja, što po Srbiji, što van države. Šta bi preporučila da drugi vide po Srbiji?
-Preporučila bih svima da pogledaju našu emisiju koja se bavi reportažama o gradovima gde gostuje Crvena zvezda. Gledaoci mogu tu da vide šta sve postoji interesantno u tim gradovima. Kada je u pitanju Srbija, moje omiljeno gostovanje je Surdulica. To je lep, simpatičan gradić, iako se moje kolege ne bi složile jer je daleko.
Dejan Ignjatović / Kurir sport
Kako reaguju navijači Partizana kada te vide ili saznaju čime se baviš?
-Najčešće srećem navijače Partizana na putu ka poslu. To su prijateljski razgovori. Nikad za sve ovo vreme nisam imala problema sa navijačima. Ništa negativno, nikakva incidenta situacija. Navijači Zvezde uglavnom imaju lepe komentare. Tu su, naravno, i šale na račun nekih smešnih scena koje snimamo.
Za vreme boravka u Zvezdi, koja ti je utakmica ostala posebno u sećanju?
-Mislim da bi 95 odsto ljudi koji vole i prate Zvezdu, dalo isti odgovor. To je utakmica u Salzburgu. To je nešto što je bilo vrlo emotivno. Vidim i po razgovoru sa igračima da je to njima bilo isto vrlo emotivno. To je nešto što ćemo dugo pamtiti. Taj osećaj može teško da se ponovi u bilo kojoj drugoj sferi. To je radost koja može teško da se zamisli. Setim se tačno svakog osećaja kad god se osvrnem na tu utakmicu.
Dejan Ignjatović / Kurir sport
NE PROPUSTITE
