Marko Grujić blista u dresu Porta. Pred kraj 2020. godine srpski fudbaler osvojio je Superkup Portugalije, nakon što je njegov Porto bio bolji od Benfike rezultatom 2:0. Bio je to njegov prvi internacionalni trofej posle četiri godine u inostranstvu i dokaza da je ove jeseni odlaskom iz Liverpula na pozajmicu uradio pravu stvar.
Šta je bilo sa Liverpulom tokom leta? Zašto si opet napustio Enfild?
- Prošao sam pripreme sa klubom, posle dve godine u Bundesligi, vratio sam se zreliji u Englesku. To su mi i rekli u Liverpulu. Ali kad je došao Tijago Alkantara iz Bajerna, procenio sam, da tu neće biti za mene mnogo prostora. Nisam želeo da se kockam. Vidim sada da je dosta povređenih igrača na Enfildu, sigurno je da bih dobio šansu, ali to nisam mogao da predvidim - počeo je intervju za Kurir Marko Grujić.
Kakva je situacija sa Liverpulom, da li je bilo razgovora sa Klopom o tvojoj budućnosti?
- Naravno. Verujem da oni veruju u mene, ne ulazim u njihov plan, niti mogu da ga procenim. U svakom razgovoru, bilo da je u pitanju Klop, ili neko od direktora, uvek mi napomenu da sam igrač velikog potencijala. Ali kada dođem u sistem ne dobijem šansu... To me malo zbunjuje.
Tokom leta bilo je dosta klubova koji su te želeli. Međutim Liverpul je otcepio visoko obeštećenje. Zašto?
- Sigurno je da hoće da zarade na meni. Englezi su tokom pregovora dosta zahtevni. Ne manjka im novca i mogu da zacepe sumu koju oni žele. Tako je i kod mene. Nerealno je bilo da su tražili 20 miliona evra za mene u vreme korone, pa je pozajmica bila najrealnija.
Kako se desio Porto?
- Nekako, iznenada. Poslednjih dana prelaznog roka rekao sam ljudima iz Liverpula da želim da igram. Herta, u kojoj sam proveo dve lepe godine, bila je opcija, i neki drugi bundesligaši. Pred odlazak s reprezentacijom Srbije u Norvešku, u Oslu na aerodromu desio se Porto. (smeh) Oni su prodali Danila u PSŽ i bio im je potreban igrač mojih karakteristika. Želeli su me i sve završilo za nekoliko sati. Za mene, Porto je super opcija, tim koji se bori za titulu i igra Liga šampiona.
Kako ti se čini Portugal kao zemlja, Porto kao klub i grad?
- Jedno novo iskustvo. Nisam bio upoznat sa Portugalom i Portom do sada. Lepa zemlja. Znao sam da je klub trofejan, da ima dugu istoriju, da je uz Benfiku najveći u zemlji. Uvek se teži trofejima, nešto slično kao u Zvezdi. Uvek se igra na pobedu. Veliki je rivalitet između gradova, Porta i Lisabona. Ne samo na sportskom, već i na ekonomskom planu. Mi smo na severu, Lisabon na jugu, uvek je neko takmičenje. Recimo, kao između moje Zvezde i Partizana.
Nije bilo mnogo Srba u Portu, zar ne?
- Nije, za razliku od Benfike, gde smo u jednom trenutku imali pravu srpsku koloniju. Ako se sećam, jedno pet ili šest naših igrača. Kad sam došao u Porto, odmah su mi pomenuli Ljubinka Drulovića. On je ovde legenda, njegovo ime se izgovara sa poštovanjem. Pamte i Milana Stepanova. Imali su lepa iskustva sa nama Srbima.
Kakav je osećaj posle osvajanja prvog trofeja u inostranstvu?
- Lepo, baš lepo. Posle dva meseca, odmah trofej. Biće ovde još prilika da obogatim kolekciju. Igraju se Liga kup i nacionalni kup, kao i prvenstvo. Plus naravno, Liga šampiona.
Benfika je uložila mnogo više novca od Porta, njihovi mediji kažu da su potrošili 120 miliona evra na pojačanja. A, vi ste ih nadigrali i pobedili. Kako?
- Istina je. Benfika jeste investirala mnogo novca. Doveli su poznata imena iz Premijer lige kao što su Otamendi i Fertongen. Brazilce Evertona, Pedrinja i Žilberta, Nunjeza iz Španije, Valdšmita iz Bundeslige... A, ispali su iz Lige šampiona, gde im je presudio naš Žile (Andrija Živković op.a.). Mi smo trenutno u boljoj formi, biće sa njima velikih borbi, ali i sa Sportingom koji je prvi na tabeli. Lavovi imaju sjajnog trenera, biće to borba u troje.
Kako si se privikao na novu sredinua, ima li jezičkih barijera?
- U početku, a i sada, jezik je problem. Među saigračima nema mnogo njih koji tečno pričaju engleski. Ovde ima dosta Južnoamerikanaca koji govore španski, a on je sličan portugalskom. Felipe Anderson koji je iz Vest Hema kod nas na pozajmici, lepo govori engleski. Francuz Sar iz Čelsija, takođe. Tako da sa njima provodim najviše vremena. Ali, svi ostali su topli, žele da pomognu. Mentalitet Portugalaca mi odgovara. Zato se trudim da učim njihov jezik. Uzeo sam učitelja. Ide to. U prethodne dve godine savladao sam nemački, evo nove prilike i lepe strane fudbalske karijere. Voleo bih što više jezika da naučim. To obogaćuje svakog čoveka.
Kakav je tvoj odnos sa trenerom Porta Konseisaom?
- Imao je lepu igračku karijeru, a sada je na putu da postane vrhunski trener. Desetak godina radi ovaj posao, poslednje tri je u Portu, a za to vreme uzeo je dve titule. Stvarno je Konseisao kvalitetan stručnjak. Najviše pažnje posvećuje taktici, što je razumljivo jer je dugi niz godina igrao u Italiji. Zbog toga se mnogo nervira, kada ga ne ispoštujemo. Mislim da je njegov cilj da se okuša u Italiji. Portugalci imaju jaku trenersku školu. Na desetine njihovih stručnjaka radi u najjačim ligama Evrope.
Kako bi opisao kvalitet portugalske lige?
- Ima dosta dobrih manjih klubova, sa velikim brojem domaćih i južnoameričkih igrača. Razlika između velikih klubova i malih je u finansijama. Ti nazovi, "mali klubovi" ne plaćaju mnogo. Recimo, kao kod nas u Srbiji. Mesečna plata fudbalera je nekoliko hiljada evra. Stadioni su dobri, infrastruktura zadovoljavajuća, a liga je veoma praćena, sa mnogo mladih i talentovanih igrača.
Koliko može Porto u Ligi šampiona?
- Ostavili smo dobar utisak u grupi. Bili smo drugi iza Sitija. Marselj smo dva puta tukli bez primljenog gola u grupi, a oni su nam uz Olimpijakos bili rivali za to drugo mesto. Tokom okršaja sa tim klubovima, iskoristio sam priliku da se vidim sa Nemanjom Radonjićem i Lazarom Ranđelovićem. Radonja mi je pokazao Marselj. Prelep grad, i danas sa fasciniran izgledom.
Naredni protivnik je Juventus sa Kristijanom Ronaldom. Možete li napraviti iznenađenje?
- Nema lakih protivnika. Svi u klubu pribojavali smo se Liverpula i Bajerna, a zapao nam je Juventus. Kristijano Ronaldo se vraća u Portugal, videćemo. Radujem se toj utakmici i igranju protiv najboljeg igrača na svetu. Nadam se velikoj brobi, to su mečevi o kojima sanjaš kad si klinac, za koje se živi.
Portugal i Srbija opet u kvalifikacijama.
- Posle žreba popričao sam sa Pepeom. On je još u reprezentaciji igra standardno sa 37 godina i jedva čeka da dođe opet u Beograd. Ostali su mi rekli posle žreba da će mečevi između Portugala i Srbije biti najbolji u grupi. Bilo je i zadirkivanja, kako bez toga da ne prođe. Neki saigrači su mi čak rekli da bi bilo za mene bolje da ne putujem u Beograd, da ostanem u Portu. (smeh) Portugal je izuzetna reprezentacija, imaju novu talentovanu generaciju predvođenu Žotom, Feliksom, Bernardom Silvom... Tu je Kristijano Ronaldo, kao prva zvezda. Biće teško. Opet, mi nemamo čega da se plašimo. Imamo kvalitet, treba da verujemo u uspeh.
Da li ti je žao što Srbija neće igrati na EP?
- Kako nije... Tih nekoliko dana posle eliminacije od Škota pamtiću dok sam živ. Bilo je baš tužno gledati saigrače i stručni štab, baš je atmosfera bila dramatična tih dana u Staroj Pazovi. Svi smo želeli, bili blizu, Škotska nije bauk... Ali... Šta sad reći, šta sad pametovati... Imali smo penale, tokom meča nismo odigrali dobro, nešto se desilo kod nas i zato nismo prošli. Od kukanja i očajavanja nema ništa. Treba da gledamo u budućnost. Imamo dobru grupu, ovo je idealna prilika da pobedama vratimo veru u sebe i pokušamo da se plasiramo na Mundijal u Katar.
Pratiš li utakmice Crvene zvezde? Dobro su igrali u Ligi Evrope.
- Ima dosta talentovanih igrača u Zvezdi i to me mnogo raduje. Zvezda opet postaje ozbiljan evropski klub! Već četiri godine, znači redovno, Zvezda igra Ligu Evrope ili Ligu šampiona. To je ranije bilo nezamislivo. Kad se setim Kairata i moje generacije tada, a sada vidim da igramo otvoreno sa ekipama iz Belgije, Češke i Nemačke. I ne samo što igramo sa njima, već ih i pobeđujemo. Deki Stanković uradio je pravu stvar. Zvezda sa njim stvarno deluje dobro, momci guraju kako treba. Utakmica sa Milanom biće za istoriju.
Ko ti se od igrača Zvezde posebno svideo ove jeseni?
- Sa Saletom Kataijem sam igrao, sa njim sam delio svlačionicu. On pravi razliku, ne samo u domaćoj ligi, već i u Evropi. Vrhunsku igrač, za velike domete. Sviđa mi se Gavrić u igri "1 na 1", agilan, drzak, baš onako kako treba. Velja Nikolić ima ozbiljan kvalitet, na dobrom je putu. Mislim da će za sezonu ili dve otići u veliki evropski klub - tvrdi Marko Grujić u razgovoru za Kurir.
Kurir sport / Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
