Kamion crveno-bele boje na kojem su oznake Crvene zvezde jezdi putevima Amerike. Drumska krstarica privukla je ogromnu pažnju tamošnjeg sveta, a Kurir je za svoje čitaoce pronašao vlasnika neobičnog kamiona koji nam je otkrio svoju ljubav prema Zvezdi.
Radi se o Željku Lukiću, velikom navijaču Crvene zvezde, čoveku koji je prošao ratnu golgotu u Bosni i Hercegovini, preživeo torturu u logoru u Visokom i koji je sreću i mir pronašao u Americi.
Za početak otkud tolika ljubav prema Crvenoj zvezdi?
- Moja ljubav prema Zvezdi počinje od detinjstva. U mojoj porodici su svi zvezdaši, imamo samo jednu osobu koja ne navija za crveno-bele. Inače sam iz sportske porodice, moj rođeni brat igrao je za šabačku Mačvu, u drugoj ligi SFRJ - počeo je razgovor za Kurir Željko Lukić sa kojim smo inače pričali dok je jezdio američkim putevima, tačnije napravio je pauzu kod jedne stanice gde se okupljaju kamiondžije.
Kako ste došli na ideju da kamion ofarbate u Zvezdine boje?
- Ta ideja mi je došla pre pet godina. I prethodni kamion bio je sličan, ali ne ovakav. Ja volim Crvenu zvezdu, a pošto provodim najviše vremena u kamionu, normalno je da sebi napravim užitak.
Da li ste morali da platite određene takse zbog izgleda kamiona i koliko košta ljubav prema voljenom klubu?
- Posebno plaćanje... Za ovakvu vrstu kamiona mora da se plati direktno fabrici "Volvo" za izmenu boje. I ništa drugo. Koliko me je koštalo, nije važno. Zvezda je moja ljubav!
Da li vas na putevima Amerike zaustavljaju ljudi i pitaju za izgled kamiona? I šta im kažete?
- Moj ljubimac je veoma popularan. Kako kod našeg naroda sa Balkana koji živi u SAD, a tako i kod Amerikanaca. Dok vozim sviraju mi na putu, blicaju, mašu... Često me pitaju za kamion, mada ljudi najviše slikaju izgled. Sve u svemu jedan divan osećaj!
Šta kažu vaši poslodavci na izgled kamiona?
- U Americi ima mnogo naših uspešnih ljudi, koji drže moćne kompanije. U jednoj od tih radim i ja. Poslodavci obožavaju moj kamion. Crvena zvezda je u srcu mnogih ljudi, čak i onih koji ne navijaju za nju.
Ima li naših ljudi koji se bave istim poslom kao vi u Americi?
- Mnogo naših ljudi, sa prostora bivše Juge su kamiondžije u Americi. Ovo je kao i svaki drugi posao, ali veoma težak, zahtevan. Morate uvek biti koncentrisani, jer ne odgovarate samo za svoj život, već i za živote mnogih oko sebe. Na kraju krajeva morate biti profesionalac. Uvek!
Koliko novca može da se zaradi za jednu godinu? Kakvi su putevi Amerike?
- Zaraditi možete onoliko, koliko radite. Ja radim malo kvalitetnije poslove. Želim da imam i svoj privatni život. Imam porodicu sa kojom provodim slobodno vreme! Ovde su putevi daleko kvalitetniji, veći i komotniji, nego kod nas. A, zarada nije loša. Ne žalim se. (smeh)
Jeste li imali neki opasan susret sa nepoznatim ljudima?
- Sa kamionom svašta možete da vidite. Od najlepših do najcrnjih stvari. Kamion vozim 20 godina. Nikada nisam imao iskustvo sa opasnim ljudima. Probleme treba izbegavati, a ne trčati za njima. Što bi rekao naš narod, prvo izbrojiš do deset... Volim da pomognem kolegama u nevolji, to me ispunjava. Na putu smo svi isti, nema kapitena kao u sportu. (smeh)
Otkada živite u Americi? Kako ste došli u SAD i zašto?
- U Americi sam od 2001. godine. Došao sam sa suprugom i ćerkom Kristinom koja je tada imala devet meseci. Ja sam vam bivši logoraš iz ratova devedesetih u Jugoslaviji. Proveo sam godinu dana u koncentracionom logoru u Visokom, u svome rodnom mestu! Sada dosta ljudi u svetu zna za Visoko po "piramidama", ja ga drugačije pamtim.
Kako vaši najmiliji gledaju na vašu ljubav prema Crvenoj zvezdi?
- Pored starije ćerke Kristine, supruga i ja smo dobili i Anu, koja ima devet godina. I svi smo u kući naravno, zvezdaši. Zvezda je u srcu svih nas.
Kad ste poslednji put uživo gledali Crvenu zvezdu?
- Starija ćerka i ja smo poslednji put bili na Marakani 2018. Došli smo specijalno baš na utakmicu protiv Napolija u Ligi šampiona. Bio je to veliki doživljaj za moju Kristinu. Imala je tada 17 godina. Nije mala stvar videti punu Marakanu, osetiti onakvu atmosferu. To treba doživeti. Reči to ne mogu da opišu.
Koga od igrača Crvene zvezde najviše volite?
- Nema toga koga ne volim iz Zvedine svite igrača. Izdvojio bih generaciju koja je postala prvak Evrope i sveta u Bariju i Tokiju 1991. Posebno pamtim utakmicu protiv Bajerna u polufinalu. To se ne zaboravlja. Siniša Mihajlović će uvek biti u mom srcu. Toliko mi je uvek bio drag, igrao je na poseban način. Bog dušu da prosti našem Mihi.
Da li planirate da ostanete da živite u Americi i ako nije tajna da li želite da se vraćate kući?
- Planove za dalji život će doneti sam život, a ne ja. Porodica mi je "broj 1", a sve ostalo "broj 2". Tako da ne znam gde ću provesti starost. (smeh)
Da li biste voleli da vaš crveno-beli kamion Volvo doterate ispred Marakane i slikate se sa njim?
- Kao da mi čitate misli. Kamion bih voleo da parkiram pored tenka na Marakani, pa da uživaju zajedno na predivnom mestu.
Hoćete li doći na utakmicu Crvene zvezde ove godine?
- Isplanirao sam dolazak, igraćemo Ligu šampiona. Voleo bih kada bih se video sa nekim iz kluba, jer je moja ljubav prema Zvezdi velika. Zvezda se voli svim srcem - zaključio je Željko Lukić.
Kurir sport/Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
