Srpski reprezentativac, Lazar Samardžić, otkrio je koje obećanje je dao ocu vezano za nastavak karijere.
Dvadesetdvogodišnji fudbaler Udinezea koji je rođen u Berlinu, prošle godine je prihvatio poziv Fudbalskog saveza Srbije i doneo odluku da zaigra za našu reprezentaciju.
U Italiji je bio jedna od glavnih tema tokom nekoliko poslednjih prelaznih rokova, ali on ističe da se ne kaje zbog toga što je ostao u Udinezeu.
U njegovoj priči za "Cronache di spogliatoio" govorio je o raznim temama.
- Kada sam bio blizu Intera, nisam mogao da treniram dve nedelje. Ako mi je nešto smetalo to je bio prekid priprema. Vratio sam se u Udine, a da nisam učestvovao na treninzima. Naučio sam da buden hvaljen, ali i da trpim udarce. Kao prošlog leta, Doživeo sam veoma neprijatnu situaciju. Pregovarao sam sa Interom, ali se ništa nije desilo. Bio je avgust, dobro se sećam. Kada su se pojavili prvi problemi otvorio sam telefon i video mnogo uvreda i svakim časom su se povećavale. Svaki komentar na mom profilu je govorio o tome - poručio je i nastavio:
- Odmah sam sebi rekao: "Laki, mirno. To je normalno". Navijači su ljudi, a nisu svi ljudi isti. Obećao sam sebi da će me uvrede ojačati, međutim, ti navijači koji su me povredili, povredili su i mog oca koga su vređali govorivši da misli samo na novac, da mi kvari karijeru. Ništa ne može biti dalje od istine. Tih dana smo puno pričali. Na kraju posle svog tog haosa, pogledao sam u sebe i shvatio da se nisam kajao zbog toga kako kako se cela priča završila, što nisam otišao u Inter.
Tokom karijere koja je još uvek u ranoj fazi imao je priliku da se sretne sa fudbalskim velikanima, a dobijao je kao mlad fudbaler ponude najvećih klubova.
- Rukovao sam se sa Kristijanom Ronaldom posle njegovog poslednjeg meča sa Juventusom. Rukovao sam se sa Zlatanom (nakon duela u kom je malo jače udario na legendu Milana), i plašio sam se da će me popreko pogledati. Ali, uzeo sam njegov dres. Nedostaje mi samo Mesi. On je jedinstven. Dok sam odrastao u Nemačkoj, pokušavao sam da budem kao on. Sa 16 godina sam imao prililku da odem na probu, Barselona je pokucala na moja vrata, Patrik Klajvert, šef omladinskog sektora. Pokazali su nam plan rasta i ideju koju su imali za mene, ali moji roditelji su mislili da sam premlad da odem, da je prerano i ja sam se složio sa njima. Godinu dana kasnije Milan je pokušao. Zajedno sa porodicom sam otišao u Milanelo, na poziv Paola Maldinija. Imao sam 17 godina i otac mi je govorio da je italijanski fudbal do pre nekoliko godina vladao svetom, i tog dana smo rekli sebi da nećemo žuriti.
Obećao je da će zaigrati u Crvenoj zvezdi.
- Ubrzo posle toga debitovao sam za Hertu i svakog vikenda sam išao na Olimpijski stadion da gledam mečeve. Mnogo sam voleo da idem na stadion: Kada smo išli u Srbiju uvek su me (roditelji) vodili na Marakanu da navijam za Crvenu zvezdu. Moj tata je veliki navijač. Obećao sam mu da ću tamo završiti karijeru. Zaljubio sam se u njihovu podršku.
Ne postoji dilema ko je njegov omiljeni fudbaler.
- Mesi je moj neprikosnoveni idol. Još uvek se sećam utakmice protiv Arsenala u kojoj je postigao het-trik. Bio sam u kafiću sa ocem i videli smo to- Nisam propustio nijedan meč Lea u Ligi šampiona kada sam bio dečak. Izabrao sam Adidas… takođe da bih ličio na njega! Imam njegov dres Barselone, jedan od mojih agenata mi je dao pre nekoligo godina. Nažalost, nikada nisam uspeo da ga upoznat. Ako se to dogodi, siguran sam da bih ćutao i ne bih mogao da se pomerim. Verovatno bih ga zamolio za fotografiju, ali ne bih znao šta da mu kažem. On je jedinstven.
Osvrnuo se i na odluku da prihvati poziv Srbije.
- Izabrao sam da predstavljam Srbiju 2023. i odmah sam shvatio da je sve na visokom nivou. Tu je Vlahović, ali i Milinković-Savić, Tadić, još jedan od mojih idola: sećate li se gola koji je postigao na Bernabeuu? I Mitrović. Odmah sam primetio da sam napravio pravi izbor: uprkos tome što sam oduvek živeo u Nemačkoj, u mojoj porodici govorimo samo srpski i kulturno se i ja tako osećam. Posle gola protiv Napolija pisali su mi mnogi, pre svega Vlahović sa kojim igram u reprezentaciji.
- Kada ste suočeni sa tako važnim izborom, morate razmisliti. Kao i kada smo kada sam bio dečak odbijali velika imena. Moji roditelji nikada nisu morali da me drže na zemlji, čak ni kada sam imao posla sa novcem i slavom. Uvek sam imao ravnotežu. Možete da odete u Barselonu kao veoma mladi, imate visok ugovor i da budete u centru pažnje, i onda rizikujete da ne postignete (potencijal). Ne postoji put koji je pametniji ili pravedniji od drugih. Kao dečak, osvajao sam nagradu za najbolje igrača na svakom turniru, ali u svetu odraslih ništa nije važno - zaključio je Samardžić.
Kurir sport/Cronache di spogliatoio
NE PROPUSTITE
Bonus video:
