Na današnji dan, 24. marta 1999. godine, počela je NATO agresija na našu zemlju.
Napadi su trajali sve do 10. juna kada je agresija završena, a za to vreme životi svih su se iz korena promenili. Neki klubovi su tokom vazdušne opasnosti prekidali treninge, dok se u Obiliću to nije smelo.
Da Željko Ražnatović Arkan nije želeo da njegova "fudbalska vojska" beži pred bombama u razgovoru za Mondo otkrio je Saša Branežac.
"To je bilo u samom početku kada su sirene svirale i preko dana su s vremena na vreme odzvanjale detonacije i pucao je vazdušni zid. Jednom smo bili na treningu u centru Inge na Zvezdari, zasvirale su sirene, zvučni zid je pukao i čule su se detonacije. Ne neke koje su bile tako blizu, ali su bile osetne. Nekako smo svi instinktivno ušli u autobus i vratili se na stadion. E, tu nas je sačekao Arkan...", počinje on priču.
"Održao nam je sastanak, da sad baš ne citiram kako nam se obratio... Suština je bila da treba da pokažemo da smo muškarci i da je naša ratna obaveza da treniramo i da to više ne sme da se desi. Rekao nam je da je on mnogo razočaran ako u njegovoj fudbalskoj vojsci, kako nas je tad nazivao, ima takve ljude koji će da se uplaše sa prvom detonacijom. On je stvarno bio čovek velikog autoriteta i nije to bila kritika koja nije trebalo da se desi. To je bila baš dobra kritika, jer nam više nije padalo na pamet da to radimo, a i mislim da nam je umanjio strah bar za 50 odsto", zaključio je za Mondo Branežac.
Kurir sport / Mondo
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
