Mnoge je iznenadio odlazak Miroslava Raduljice u Marusi, verovatno nisu očekivali da će populjarni Radulja nakon grejanja klupe u Zvezdi biti jedan od najboljih igrača grčkog kluba.
Nekadašnji reprezentativac Srbije, osvajač tri srebrne medalje na tri velika takmičenja Olimpijskim igrama, svetskom i Evropskom prvenstvu, za grčku Gazetu dao je veliki intervju, a navijače crveno-belih najviše zanima napuštanje Malog Kalemegdana.
- Reći ću vam zašto sam izabrao Marusi. Prvo, imao sam druge ponude kada sam napustio Crvenu zvezdu. U timu, odnosno tamo gde sam s razlogom otišao nisam dobio šansu. Odlučio sam da odem. Još osećam ljubav prema igri, želim da igram. Zdrav sam i nisam želeo da se ovako završi jer mi neko nije dao šansu! - rekao je Raduljica
Dobio je pitanje da li se premišljao s obziroim na to da je otišao iz tima koji igra Evroligu i došao u Marusi, koji je stigao iz druge lige.
- Mogu vam reći da niko nije bio siguran zašto sam došao u Marusi. Uvek sam davao isti odgovor. Ko sam ja da ne dolazim u Marusi? Zašto Miroslav Raduljica da ne igra košarku u Marusiju? Imao sam ugovor sa Crvenom zvezdom. Garantovani ugovor. Ostavio sam mnogo novca da dođem ovde. To sam ja. Imam svoje prioritete. Šta želim od svog života? Ako se negde ne osećam dobro, otići ću negde gde je dobro. Tako je jednostavno. Nisam tip koji to forsira ili pokušava da se izvuče iz situacije - odgovorio je srpski centar.
Govorio je i o situaciji koju je imao s jednim navijačem u Grčkoj.
- Sedneš da jedeš, oni te prekinu i povuku te za ruku da slikaš da bi to postavio na Instagram. To je veoma loše. Oni misle da imaju pravo na to jer imaju kartu, jer su platili skupu sezonsku kartu ili ne znam šta još. Misle da mi pripadamo njima. Upravo sam se tako osećao. Gledaju nas kao... majmune ili robove jer su platili kartu! Drugi put mi kažu da skinem kapu, skinem naočare da pokažem lice i da me prepoznaju na fotografiji. Ali, niko ne brine o tebi! Ne volim ni ljude koji me vole jer sam Miroslav Raduljica. Brate, ja sam normalna osoba. Idem na koncerte i čitam knjige u parku. Mnogo puta dođu i pitaju me šta radim tamo. Pa gde očekuješ da ćeš me naći? U nekim klubovima? Sa flašom votke u ruci? Zaista, sa tim tipom sam se osećao kao... majmun. Razmišljao sam da mu kažem: "Hoceš sliku sa majmunom? Daj mi dvadeset evra". Ali to je tako. Upravo zato ne obraćam pažnju na to šta ti ljudi govore. Tako je i u Srbiji. Tamo 50.000 ljudi dolazi da vam aplaudira na balkonu kada osvojite medalju. Ali ti isti ljudi sutra će te psovati ako ne budeš igrao dobro. Zato mišljenje drugih nije važno. Govorim o relevantnosti i važnosti ovih stavova... Bar što se mene tiče. Ako nešto osvojim, radije bih sedeo u svom uglu s porodicom i prijateljima i da me ne vide.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
