Darko Miličić je u košarkaškoj karijeri osvojio i zlato sa reprezentacijom, mada se malo ko toga seća.
Sa kadetima je uzeo zlato na prvenstvu Evrope u Letoniji 2001. godine u generaciji sa Veljkom Tomovićem, Kostom Perovićem, Milovanom Rakovićem, Vukašinom Aleksićem, Lukom Bogdanovićem, Mlađenom Šlivančaninom... A ond aje došao u seniorski tim...
"Posle toga ide dubioza žestoka. Bio sam deo reprezentacije te tri krizne godine ako ćemo tako da ih nazovemo - 2005, 2006, i 2007. To su te tri krizne godine gde sam ja bio deo reprezentacije i krivo mi je zbog toga jer donekle snosim odgovornost za te neuspehe jer se generalno očekivalo", ispričao je u "Jao Mile" podkastu nekadašnji drugi pik sa NBA drafta 2003. godine.
Nakon debakla na domaćem terenu posle koga je usledila ona poznata konferencija za medije Željka Obradovića usledile su godine jako loših rezultata, iako je tu bilo iskusnih i kvalitetnih igrača.
"Pričam o 2006, 2007, Tu smo imali ozbiljne igrače kao što su Rakočević, Marko Jarić, Gurović... Ostali smo bili bez nekog većeg iskustva, ali se nekako s obzirom na to što je mene okruživalo ta priča o nekom talentu, igraču od koga se puno očekuje nisam doprineo. Došao sam iz NBA gde sam bio kratko, ali sam stigao u poziciju gde se nisam puno pitao. Došao sam tamo i bio u poziciji kao neko ko će da čeka. Očigledno je to uticalo loše na moju psihu. A ljudi su očekivali da ću ja da budem neko ko će da diktira, da pravi razliku", naglasio je Miličić.
Na Svetskom prvenstvu 2006. godine naš tim je u prvom kolu poražen od Nigerije 82:75, a kasnije je pobedama nad Libanom i Venecuelom jedva prošao grupu. Taj uvodni poraz sebi Miličić ne može da oprosti.
"Ja sam igrao u etapama, dobro pa loše i to je uticalo na ishod meča sa Nigerijom koji smo izgubili. Trebalo je da napravim razliku tu sa Nigerijcima gde da smo pobedili sve bi bilo totalno drugačije. Posle smo igrali dva egal meča sa Francuskom i Argentinom, to su te nijanse koje dele neuspeh od potencijalnog uspeha. Opet kažem krivim sebe zbog te utakmice sa Nigerijom gde se nisam video, a morao sam da se pokažem. Posle toga imamo i utakmicu sa Španijom gde sam imao i skandal sa sudijama, pukao mi je film, ali generalno suđenje je bilo skandalozno, ali smo to morali da znamo", istakao je on.
A onda su došli - Moskitosi! Tako je 2007. godine nazvao svoj tim u kome je dao šansu najvećimtalentima srpske košarke Zoran Moka Slavnić. Srbija je zaređala poraze u mečevima sa Rusijom, Grčkom, Izraelom, a ekipa sa Gurovićem, Jarićem, Teodosićem, Ercegom je odmah ispala.
"To je bilo sa bratom Mokom, to je bilo baš onako... Ja Moku volim ovako, legenda je u svakom smislu ali je baš specifične pripreme, specifično sve, nešto sa čim se nisam susretao do sada. Znaš i sam, imali smo i određenih sukoba, ali smo nastavili dalje. Ono njegovo, euforično. Bilo je svašta, jedno baš specifično prvenstvo od samog starta. Sve je izgledalo drugačije, neprofesionalno", priseća se Miličić pa nastavlja:
"Brat Moka, srce da ti da u kafani, ali on je očigledno drugačije to shvatio. Mi smo stvarno ginuli za njega jer je preneo tu emociju, ali on je jednostavno takav tvrdoglav. Imao je neke načine pripreme, nije ga interesovalo ni koji smo mi rang ni da je to seniorska košarka. Imao je svoj način pripreme, zagrevanja, treninga pre utakmice. Ja se nisam tad igrački ni ispilio, ali su m neke stvari bile nejasne. Da smo mi 45 minuta radili bacanje od tablu i utrčavanje pleja. Moko brate, može li kraće? Sukob je nastao između mene i njega kada smo pre Rusije trčali 45 minuta u krug. On bez majice ispred nas, međutim on je takav tip. Možeš da ga prihvatiš ili ne prihvatiš, tu nema promene."
Bilo je i obaveznih aktivnosti kao što je bio dolazak na bazen sa timom:
"Sat vremena obavezan bazen, nemoj da neko nije došao, biće šamaranje! Onda on pliva, a ortaci mu mere vreme. 'Daj bre nemoguće, kraće je bilo bre, ne radi ti ta štoperica!' Kralj brate, kralj!"
Zatim je nacionalni tim preuzeo Dušan Duda Ivković, ali ni tu se Miličić nije uklopio. Mučila ga je povreda, ali i karakter koji se nije uklapao u Dudinu viziju čelične discipline.
"Pokojni Duda je bio trenerska legenda, on je došao pred one kvalifikacije. Ja sam tu imao problematiku sa petom i Ahilovom tetivom. Mi smo to snimali, sve je bilo u redu, ali ja sam baš bio onemogućen da igram. On je stara škola isto, gde ja nisam mogao sa nekim stvarima da se složim. Sigurno je trebalo s obzirom na njegov kredibilitet i sve, ali nisam. To kad je luda glava i onda hoćeš da isteraš neku pravdu. Sa njim sam imao par nekih sukoba, ali smo sve to ostavili po strani. On je čak meni dao neko samopouzdanje i vetar u leđa rekao mi je: 'I povređen nam značiš!'"
Bilo je sukoba, a sve se "slomilo" na jednom sladoledu. Jednostavno razne buntovničke poteze tada još uvek mladog centra nije trpeo trofejni stručnjak.
"Imali smo par sukoba, nisam se pojavio na nekoj užini slučajno, a kod njega je moralo sve. Ja se nisam pojavio slučajno, nisam znao. Ali pošto je on pre toga zabranio neki sladoled da se jede, ja sam namerno otišao i uzeo sladoled. A sladoled je bio i za njega. On je zabranio, a ja se mislim: 'Meni ceo život zabranjuju, nisam ni mogao ni imao, sad mi još ti zabranjuj brate sladoled, a ja ostavio porodicu. Leto, gori crna zemlja...' Ja uzmem sladoled,. svi u smeh i to je naravno njega pogodilo. To je bio prvi put i drugo sam se požalio na one dresove i obukao sam podmajicu da me ne dere po grudima. I to je isto bilo osuđeno. 'Ti jedini', a ja sam mu odgovorio na to: 'Zato što ovi ostali ne smeju da ti kažu ništa'", ispričao je Darko Miličić.
Kurir sport/Mondo
NE PROPUSTITE
Bonus video:
