Ministar sporta i omladine Vanja Udovičić zadovoljan je urađenim u protekloj godini. Srpski sportisti imali su više nego zapažen učinak na velikim međunarodnim takmičenjima. Donet je rekordan broj medalja, ukupno 47 u olimpijskim i paraolimpijskim sportovima u 2018. godini, inače ih ima još viš{e.
To je najveći uspeh otkada je Srbija samostalna država. Vanja Udovičić ambiciozno je najavio i nove poduhvate države i ministarstva, a svakako jedna od kapitalnih investicija biće izgradnja nacionalnog fudbalskog stadiona. Na najviši državni nivo biće podignuta kandidatura za organizaciju EP 2028. ili SP 2030. godine.
Kako generalno ocenjujete 2018. godinu?
- Godina 2018. je godina rekorda u Srbiji i to sa svih aspekata. Mi smo kao ministarstvo oborili sve rekorde, kako u oblasti sporta, tako i u oblasti omladine. Sagledavajući godinu za nama osvojen je rekordni medalja, ali i rekordan broj datih stipendija i u sportu i u omladini i uložen sredstava kao nikada do sada. Plus, rekordan broj međunarodnih takmičenja koje smo organizovali, čak pet evropskih prvenstava, četiri u olimpijskim i paraolimpijskim sportovima i jedno školsko, kao i fajnal-for Evrolige, uz veliki broj takmičenja nižeg ranga takođe. U godini iza nas je i nikad više infrastrukturalnih izgrađenih objekata koji su stavljeni u funkciju ili koji su započeti. Ovom godinom treba da budemo ponosni - sportska 2018. je najuspešnija godina unazad.
Srbija se pokazala kao sjajan organizator velikih takmičenja. Kakvi su planovi za narednu godinu?
- Naša strategija i cilj od dolaska na ovo mesto 2013. godine bila je organizovanje što većeg broja takmičenja u Srbiji. Otvorili smo Srbiju svetu i pored sporta promovisali državu u turističkim i svim drugim aspektima. Iza nas su rezultati, organizacije i sportisti koji su jednom bili u našoj zemlji prezadovoljni su sa svim što su videli i doživeli i na konto toga napravili smo dobre dugoročne saradnje. Čekaju nas EP za žene u košarci, školsko SP u fudbalu, završni turnir Svetske lige u vaterpolu, EP u kendu i EP u snukeru i mnoga druga takmičenja... Želimo da olakšamo i pomognemo našim sportistima da se plasiraju na Olimpijske igre, ali i motivisaćemo decu da uđu u sport gledanjem svojih idola uživo.
Koji su infrastrukturalni poduhvati kojima se možete pohvaliti?
- Pre četiri godine rekli smo da nam je cilj da svaki naš sport ima svoju nacionalnu kuću, ali i da rekreativni sport kao preduslov zdravlja ima sve uslove. Pored objekata za profesionalni sport, uradili smo veliki broj projekata za rekreativni sport i sport dece, i ušli u akciju i opremanja školskih sala. U 2019. krećemo u izgradnju nečega što je kapitalno i što u Srbiji nije građeno od 1970. godine. To je jedan veliki nacionalni centar u Košutnjaku, koji će biti dom za streljaštvo, rvanje, džudo, tekvondo, karate, sportsko penjanje i dizanje tegova. To je nešto kapitalno i to će narednih 35 godina biti baza našim, ali i sportistima iz inostranstva. U narednim godinama želimo da završimo košarkaški i odbojkaški trening centar, pored nacionalnog stadiona koji bi mnogo značio za Srbiju - kao i da se posvetimo rekonstrukciji još minimum sedam stadiona širom Srbije.
Dokle se stiglo sa tim projektom?
- Posvećeno radimo na tako zahtevnom projektu već osam meseci. Želimo da nacionalni stadion vuče razvoj celokupnog dela grada gde se nalazi. Da daje za grad Beograd, za Srbiju prepoznatljivost, privlači turiste i daje novi sadržaj. Sređujemo sve formalne preduslove kako bi sve bilo spremno za početak izgradnje. Studija izvodljivosti mora da bude kvalitetna jer ne želimo ništa da prepustimo slučaju. Ljudi koji imaju iskustva su angažovani da daju odgovore šta je sve neophodno da stadion bude samoodrživ i višenamenski. Čuli smo neka zanimljiva i inovativna rešenja, zatim šta nam sve treba u okolini. Ljudi pitaju da li nam je potreban nacionalni stadion? Odgovorno kažem, da jeste i kapitalne investicija danas u našoj zemlji ne isključuju jedna drugu već se nadovezuju!
Srbija je na najvišem državnom nivou najavila kandidaturu za EP 2028. i SP 2030 u fudbalu. Treba da se oformi i Organizacioni komitet sa Grcima, Rumunima i Bugarima. Koji su naredni koraci?
- Možda nam tih deset godina deluje sada imaginarno i daleko, ali taj projekat je definitivno više od sportskog. Takvi projekti se i ne rade u kratkom vremenskom periodu baš zbog toga. Došli smo u najvišu ligu. Zajedno sa tri zemlje Evropske unije ulazimo u borbu sa celim svetom. Prethodnih godina smo se u drugim sportovima pokazali kao sposobni, odgovorni i sigurni partneri. Nas su posle organizacija velikih događaja uzeli kao reper kako treba organizovati ta takmičenja. Odlično sarađujemo sa Bugarskom, Rumunijom i Grčkom i u drugim sportovima. Zajednički ćemo raditi na celom projektu, odlučni da dovedemo ceo svet na Balkan. Plus, Srbija će svakako izvući benefit iz cele priče jer kao što sam rekao ovo je projekat koji je mnogo više od samo sportskog.
Kako vam izgleda srpski sport iz perspektive kada ste preuzeli resor ministarstva sporta i omladine?
- Kada sam ušao u ovo ministarstvo 2013. postavili smo cilj da svaka godina mora da nam bude uspešnija. I jeste - dijagram osvojenih medalja je samo jedna od stvari koja to dokazuje. Sistem sporta je u svim aspektima od broja dece do infrastukture, preko rezultata danas bolji nego što je bio pre 2013. Iza nas je i veliki proces u kojem smo stekli stabilne partnere i uspeli da imamo naše ljude na čelnim pozicijama u međunarodnim organizacijama što je svakako proizvod uspeha koji smo postigli u ovim godinama. Bitno je imati svoje ljude u UEFA poput Zorana Lakovića i Dejana Stankovića, rvanju poput Nenada Lalovića, košarci kao što je Zoran Radović, ili odbojci gde je Aleksandar Boričić, kao i mnogih drugih. Toga nije bilo pre 2013. godine u ovoj meri! To je odgovornost i posvećenost.
Koliko su poboljšani uslovi za jednog sportistu u Srbiji?
- Moj zadatak je da sportista ne razmišlja o novcu za pripreme i smeštaju i putavanju, već samo o rezultatu. Jer sam to prošao, išao pod kreditom na takmičenja. E, toga više nema! Daleko smo od idealnog, da se razumemo, ali i neuporedivo je bolje u svakom smislu. Obnovili smo sportski kamp "Karataš" koji danas izgleda reprezentativno. Tamo je smeštaj od četiri zvezdice, a kada smo u njega 2013. ušli nije mogao da se koristi. Naselje koje je bilo od azbesta zahtevalo je poseban način rušenja i mi smo to uradili. Danas tamo bez problema možete da pošaljete decu. Sobe su fenomenalne, ambijent odličan, uslovi na najvišem nivou... Prijatelji iz Rumunije su oduševljeni, njima je to blizu i sa njima radimo i organizujemo zajedničke omladinske, a ne samo sportske kampove. Napravili smo ili dovršili i rekonstruisali brojne objekte širom Srbije, poput Mionice, Novog Pazara, Leskovca, Subotice, Kruševca, da bismo tamo dobili nove šampione. Ne želimo centralizaciju sporta u Beogradu. želimo Beograd i celu Srbiju kao bazu sporta!
Infrastruktura je rak rana srpskog sporta. Ima li poboljšanja u tom segmentu?
- Teško je napraviti razliku između profesionalnog i rekreativnog sporta kada je ta tema posredi. Otkada sam postao ministar napravili smo veliki broj trim staza, teretana na otvorenom, rekonstruisali stadione... Kako bismo stvorili uslove za sve da se bave sportom. Sjajne uslove sada imate u Vršcu, Novom Pazaru, Ćupriji, Arilju, Požegi, Priboju, Subotici, Kruševcu... Svuda po Srbiji. Na Gazivodama, na Kosovu i Metohiji imamo fenomenalan omladinski sportski centar. I na njemu ćemo raditi u 2019. godini. Konstruisano je deset atletskih stadiona! Ranije ste državno prvenstvo mogli da organizujete u Sremskoj Mitrovici ili u Vojnoj gimnaziji u Beogradu. A, gde je organizacija EP u futsalu, EP u vaterpolu. Oba događaja bila su u Areni i na oba događaja smo zadivili Evropu! Sportska infratsruktura će imati drugačiji izgled za dve godine nego danas, kao što je danas neuporedivo bolje nego ranije. Pored izgradnje nacionalnog stadion, renoviraćemo minimum sedam stadiona širom Srbije. Tu su i objekti koji u potpunosti zadovoljavaju potrebe osoba sa invalditetom. Ulažemo i ulagaćemo, kako u profesionalne tako i u rekreativne objekte, jer sport je sinonim našeg uspeha, ali i preduslov zdravlja.
Kako i da li ministarstvo može da pomogne vaterpolistima Partizana?
- To je tema za jedan poseban intervju, i tema o kojoj jedan deo naše javnosti nema prave informacije koje se vezuju za zakonske okvire delovanja. Prva i osnovna stvar je da ministarstvo po zakonu ne može da finansira klubove. Za klubove su odgovorne jedinice lokalne samouprave i granski savez. Za situaciju u VK Partizan ne mogu da budem objektivan i bez emocija. I ja sam trenirao u istim uslovima koji su prisutni i danas na Banjici. Ne možemo da ne pođemo od odgovornosti onih koji su doveli do te situacije. Prvo i osnovno pitanje je kako se Partizan našao u toj situaciji? I kako je došao do današnjeg duga? I koliki je zaista taj dug i za šta se sve duguje? Kako se došli do te situacije koja je godinama ista? I koje je rešenje? Boli me sve to, pomagao sam indirektno i ne želim o tome da govorim jer to sam uradio lično kao bivši igrač tog kluba. Vlada, Ministarstvo je blagovremeno učinilo ono što treba i može da učini - time što je obezbedilo više sredstava nego ikada za Vaterpolo savez Srbije.
Kako vidite 2018. sa aspekta fudbala i uspeha koji je napravila Crvena zvezda plasmanom u Ligu šampiona?
- Promenila se slika i situacija u srpskom fudbalu. Vrlo je značajno za naš fudbal što naši klubovi imaju značajnu ulogu u međunarodnim takmičenjima. Konkretno mislim na nastupe naših klubova prošle i ove sezone u Ligi Evrope i Ligi šampiona. Velika je stvar što su Crvena zvezda i Partizan 2018. godine dočekali prolećni deo u Ligi Evrope, a onda na leto Crvena zvezda i grupnu fazu Lige šampiona. Imali smo toliki broj međunarodnih utakmica u Beogradu, da je odlično što posle mnogo vremena ljudi nisu mogli da se odluče šta da gledaju, naše klubove u fudbalu, ili u košarci, ili vaterpolu ili džudou - rekao je Vanja Udovičić.
Velika stvar
Stena za penjanje u Košutnjaku
Kolika je pomoć ministarstva ekstremnim sportovima?
- Što se tiče sportskog penjanja u Košutnjaku će da se postavi nešto što region nema, što nama najbliže ima samo u Austriji i Bugarskoj. To je stena za sportsko penjanje na kojoj može da se trenira, ali i da se organizuju evropska i svetska takmičenja.
Jasna računica
Na SP bi se zaradilo nekoliko milijardi evra
Koliko bi organizacija SP ili EP pomogla državi?
- Svetsko prvenstvo u fudbalu predstavlja izuzetno značajan projekat iz mnogo uglova. Primerice, Maroko je organizaciju SP 2026. izgubio iz samo jednog razloga, jer su obećali zaradu na mundijalu do 6.000.000.000 evra dok su SAD, Kanada i Meksiko koji su dobili organizaciju naveli rekli da očekuju profit do 15.000.000.000 evra. Drugim rečima - Svetsko prvenstvo u fudbalu je veliki ekonomski projekat i to je bio glavni razlog što je Maroko izgubio. U tom smislu, i snažna kandidatura bi imala višestruku korist po našu državu, u smislu ustrojavanja svih vitalnih delova naše privrede i razvoja sportske i prateće infrastrukture. Dobijanje prilike za organizaciju Svetskog ili Evropskog prvenstva je mogućnost za stvaranje značajnih prihoda i otvaranje novih grana ekonomije, povrh toga.
Zamka velikih takmičenja
Grci su bankrotirali zbog OI
Gde se ne sme pogrešiti u organizaciji velikih takmičenja?
- Iskustvo Grčke nam dobro dođe. Oni su imali loše iskustvo sa OI, jer su izgradili gomilu nefunkcionalnih stadiona i objekata. Zato mi svemu pristupamo visokoprofrsionalno, radimo studije izvodljivosti i analizu svih segmenata i efekata, da ne bismo napravili istu grešku.
Kurir sport/Aleksandar Radonić, Dejan Ignjatović
Foto Kurir
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
