Dvesta kila, 50 po butini, i udari o strunjaču koji tresu zemlju... To je sve što većina nas zna o sumo rvanju, čuvenoj japanskoj borilačkoj veštini. Teškaši su zapravo najveće zvezde Zemlje izlazećeg sunca, ali sumo je ustvari veština miliona. U Novom Sadu upoznali smo srpske borce. Umesto sala, pločice i mišići. Najbitnije je da je sumo stigao u Srbiju.
Pre više od godinu dana osnovana je Srpska sumo federacija, na čelu sa predsednikom Atilom Lenardom. Veliki broj mladih je već zainteresovan za ovaj viteški sport, a stigla je već i jedna medalja - srebro sa Evropskog prvenstva u Poljskoj, koju je Srbiji doneo Dimitrije Čabrilo.
Počeci suma u Srbiji se vezuju za Veljka Šukala pre desetak godina, a ovaj sport su obnovili Atila Lenard, Kiril Akimov i Milan Vujčič.
Sumo je stari japanski način rvanja, vrlo jednostavnih pravila, i u bukvalnom prevodu znači - braniti se. Prvi zapisi o ovom sportu i takmičenju stariji su od našeg računanja godina po Hristu, a legenda pominje borbu u kojoj je 230 godina pre naše ere Nomi No Sukune - inače visok 2m, savladao protivnika Taema No Kehaja.
Pravila su jasna - sumo rvači bore se na okruglom borilištu prečnika 5m i cilj im je da protivnika, sudaranjem ili hvatanjem, izguraju iz kruga, ili ga obore na tlo. Rvač koji je izguran ili tlo dodirnuo bilo kojim delom tela, gubi borbu koja prosečno traje 10 sekundi, retko kad duže od minuta. Njihova jedina odeća je pojas od teške svile oko struka, za koji rvači hvataju jedan drugog.
UPOZNAJTE SRPSKE SUMO RVAČE
Zanimljivo je to da današnja pravila potiču još iz 4. i 5. veka, a da se od 9. veka pred carem jednom godišnje redovno održavaju takmičenja najboljih, a bogme i najtežih boraca. Koliko je sumo na ceni u Japanu, to najbolje govori podatak da se od 17. veka vodi detaljna dokumentacija o svakom takmičenju sumo rvača, pa im se zavisno od uspeha, dodeljuju i zvanja od kojih je najviše jokozuna ili veliki šampion, koji postaje ubedljivo najpopularnija (ne samo sportska) ličnost u Japanu.
Najzaslužniji za dolazak sporta u Srbiju je proslavljeni trener, odnedavno predsednik Srpske sumo federacija (SSF) Atila Lenard, čovek koji je napravio naše brojne šampione i asove. Za Kurir objašnjava sve o drevnoj borilačkoj veštini.
- Trebalo je truda i energije da se ovaj viteški sport vrati na ove prostore. Bitno je da smo uspešno doveli ovaj sport u Srbiju i hvala Bogu imamo zainteresovanih. U planu je skoro osnivanje sumo kluba Beograd, ali i u sve veće gradove širom Srbije. Mi imamo licencirane trenere, a uz nas su već prijatelji iz Rusije i iz Mađarske koji su spremni da pomognu sa licenciranjem i obukom za sudije. Za sumo je bitna energija, i koncentracija. U Japanu treninzi traju dva, tri sata . Koliko je sumo težak sport on je i interesantan. Bitno je to da je ovo bazični sport, koji može da trenira i amater i profesionalac - objašnjava predsednik Srpske sumo federacije.
Jedan od instruktora je Kiril Akimov, koji je došao iz Moskve da pomogne srpskim rvačima.
- Sumo je u Rusiji i u Evropi davno razvijen, a hoćemo da ovaj sport prikažemo Srbiji. U odnosu na džudo, sumo je poprilično brži sport. To znači da svaka borba traje maksimalno 30 sekundi, pa tu nema puno vremena za razmišljanje. Velika razlika je između tradicionalnog sportskog suma, koji postoji isključivo u Tokiju, jer ovde imamo kategorije. To znači da je sumo namenjen za sve uzraste, kao i za muškarce i žene - navodi Akimov.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
