Muška odbojkaška reprezentacija Srbije završila je u Japanu kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre 2024. sa tri pobede i čak četiri poraza i time šanse za plasman u Pariz svela na minimum.
Za razliku od ženske reprezentacije koja dominira svetskom odbojkom, ima kontinuitet rezultata i uspela je da izbori olimpijsku vizu, naši najbolji odbojkaši Pariz će teško videti uživo narednog leta. Postoje šanse, ali su one u domenu teorije.
Kako do vize za Olimpijske igre?
Naime, FIVB rang lista odlučiće juna naredne godine ko će biti poslednji učesnici najveće svetske smotre. Francuska ima kartu jer je domaćin, šest ekipa će biti poznato ovog vikenda, kad se završe tri kvalifikaciona turnira, a ostaće još pet slobodnih mesta. U raspodeli poslednjih viza prednost će imati kontinenti koji nemaju kvalifikovane selekcije, a onda na red dolaze najbolje reprezentacije sa liste. Crta se podvlači po završetku preliminarne faze Lige nacija, pa će za Srbiju biti važno da u tom takmičenju beleži što bolje rezultate i tako sačuva visoku poziciju i šanse da se nađe među putnicima.
U ovom trenutku "orlovi" su devetoplasirani. Ali pitanje koje se nameće jeste - šta i ako odemo u Pariz? Evidentno je da muška odbojka više nije na onom starom prepoznatljivom nivou. Od zlata na Evropskom prvenstvu 2019. godine u Parizu nemamo rezultate. Nismo bili na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021, na Svetskom prvenstvu 2022 osvojili smo poražavajuće 9. mesto, a sa Evropskih prvenstava 2021. i 2023. smo se vraćali kao četvrti i deveti. Veoma loše za reprezentaciju koja uvek cilja najviši plasman.
Porazi koji brinu
Od zlata iz Pariza nije prošle su tek četiri godine, možda ovi rezultati i nisu toliko zabrinjavajući, ali ono što jeste je igra naših momaka i odnos snaga sa ostalim reprezentacijama. "Plava četa" je 2019. godine u Parizu u polufinalu savladala domaćina Francusku pred 15.000 navijača, a u finalu Sloveniju koja do tada nikad nije imala jači sastav. Posle četiri godine vidimo našu selekciju koja je nemoćna da osvoji set protiv SAD, Japana i iste te Slovenije. Izgubili smo čak i od Turske u prvom meču na turniru u zemlji izlazećeg sunca.
Nismo više na vrhunskom nivou, a mečevi protiv pomenutih reprezentacija su samo dokaz toga. Razlika između Pariza 2019. i Japana 2023. je samo četiri godine, ali razlika u kvalitetu je mnogo veća. Može se reći da smo se u Parizu dominantno popeli na pijedestal, ali da smo još brže sa njega sišli. Muška odbojka je u slobodnom padu i deluje da će taj pad potrajati.
Smena generacija
Napravljena je smena generacija, a uz dužno poštovanje sadašnjim reprezentativcima, očigledno je da nisu na nivou Petrića, Jovovića, Starovića ili pre njih Miljkovića i braće Grbić.
Kapiten iz 2019. godine Nemanja Petrić se povukao iz reprezentacije, Srećko Lisinac je u maju operisao diskus kičme i nije mogao da se stavi na raspolaganje selektoru. Pitanje je kakva je njegova budućnost u reperezentaciji, jer ima 30 godina i probleme sa povredama, pa je diskutabilno koliko će još moći da igra u dresu sa državnim grbom.
Da li je vreme za povratak otpisanog?
Tehničar Nikola Jovović je otpisan i na njega selektor ne računa, pružena je šansa mladom Todoroviću, koji jeste potencijal, ali treba još da radi da bi bio na top nivou. U ovakvoj situaciji Srbija ne sme da se odriče igrača poput Jovovića. Nemamo mi kao Poljaci 30 igrača pa da njihov selektor Nikola Grbić ne zna koga pre da pozove. Možda je upravo tu ključni problem, u odbojku se slabo ulaže, trenerski kadar nije dovoljno stručan, samim tim igrači koje pravimo nisu na nivou osvajanja zlata, već su prosečni što se poslednje četiri godine i pokazalo. Dokle god je tako, porazi od Turske ili Japana, za koje nismo ni znali da igraju vrhunsku odbojku, postaće uobičajeni.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
