Na današnji dan pre 40 godina svetska sportska pažnja usredsredila se na Sarajevo. Otvorene su tada na stadionu „Koševo“ zimske olimpijske igre, najveća sportska zimska manifestacija koja je ikad održana „od Vardara do Triglava“. Najorganizovanija od postojanja olimpizma, i danas tvrde upućeni.
Ogroman broj gledalaca sa svih strana sveta pratio je dešavanja na stazama Bjelašnice i Jahorine, podnožju skakaonica na Vlašiću, trkačkim stazama na Igmanskom polju, na klizalištima Zetre ili uz bob stazu na Trebeviću. Većina od 22 miliona uz male ekrane nestrpljivo je čekala sve što je počinjalo sa logom pahulje napravljene od kvadrata i trouglova, nezaboravnim „Vučkom“ ili onim Čolinim „Sarajevoooo“.
Prof. dr Predrag Vujović, marketing stručnjak, prisetio se u jutarnem programu Kurir televizije ove velike manifestacije kroz koju se, kako kažu mnogi, osetio dubok patriotizam.
- To su Olimpijske igre koje su trajale samo 12 dana, ali su mnogo trajale pripreme tih igara. Ja sam lično došao tu kao mlad čovek, studirao sam marketing u Zagrebu. Onda su profesori izabrali mene da zajedno sa njima radim taj projekat. I taj projekat je uspešno prezentovan, urađen i onda su oni mene pozvali da vodim, dali su mi neku drugu funkciju. Bio sam šef protokola za VIP goste - naveo je Vujović i potom nastavio:
- Emocija je ono što je možda najznačajnije. Čini se da velika sportska takmičenja stavljaju strahovito pozitivnu atmosferu u gradu domaćinu, ali i u celoj zemlji. Tako da je to bilo posebno izraženo u Sarajevu, jer Sarajlije imaju dušu, Sarajevo je grad sa dušom, tako da su to stranci prepoznavali i to je verovatno jedan od razloga što su mnogi iz Međunarodnog olimpijskog komiteta i svi gosti stalno govorili da je ovo najbolje organizovana. Ja bih rekao, možda i nije najbolje organizovana, ali sigurno je olimpijada posebna bila, jer se je dešavala u jednom posebnom gradu. Mnogi su se čudili kad je Sarajevo kandidovalo, Slovenci su malo bili ljubomorni na početku. Jer je Slovenija imala tu tradiciju i planine, ali Sarajevo je bilo hrabrije i kandidovalo se te 1978. godine u Atini. Bilo je u konkurenciji zajedno sa Švedskom i Japanom i na iznenađenje mnogih Sarajevo je bilo izabrano. Tada je Lord Kilanin bio na čelu Međunarodnog olimpijskog komiteta i čini mi se da su dobro lobirali, jer on je sa emocijom govorio o tome da bi bilo dobro da se izabere neki novi grad.
Vujović je potom otkrio i neke zanimljivosti koje su pratile ovaj spektakl 1984. godine.
- Sarajlije su tada prihvatile sugestiju gradskih vlasti tada da ne voze automobile privatno za vreme olimpijskih igara. Jer je veliki broj automobila prevozio sportiste na razna takmičenja. To je moglo stvoriti veliku gužvu, ne samo sportistima, nego i gostima i novinarima. I to je neverovatno, ljudi nisu vozili automobile. Zamislite sada doneti takvu odluku, to bi bio šok za sve. Ali su ljudi to rado prihvatili - rekao je Vujović i dodao:
- Takođe, dan pred olimpijadu nije bilo snega. To je bio takav šok za sve. Niko nije spavao. I popodne krenu pahulje. Uveče sedmog krene neki ludi sneg. Osmog, puno, prepuno snega. Onda su Sarajlije same izašle da čiste ulice. Kasnije su odlagana takmičenja zbog velike količine snega. Ono što je posebno zanimljivo, ta naša alpska reprezentacija, su iskoristila tih sedam dana pomerenog takmičenja da odu u Sloveniju na dodatne pripreme. Pa su se vratili, pa je možda i zbog toga Franko bio malo spremniji da osvoji srebrnu medalju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
