Od specijalnog izveštača Kurira iz Melburna - Vuka Brajovića
“Bum-bum” Beker je nadimak koji ga je pratio od kada je 1985. postao najmlađi igrač u istoriji koji je osvojio Vimbldon – sa 17 godina. Još dva puta je osvajao najprestižniji teniski turnir na svetu, a dva – odnosno jedanput je bivao najbolji na Austrelijen i Ju Es Openu. Tenisku karijeru mu je vodio jedan od najkarizmatičnijih menadžera u svetu tenisa, čuveni Jon Cirijak, a “učitelj života” mu je bio naš Boba Živojinović. Koliko je bio stabilan kao teniski šampion, toliko je njegov poslovni i privatni život često bivao rastrzan i kontroverzan. Najveći nedavni uspeh vezan za tenis bio je, naravno, trogodišnji period saradnje sa Novakom Đokovićem, tokom kojeg je kao njegov trener doprineo da naš as osvoji šest Grend Slem titula. Nemačka teniska federacija imenovala je Borisa Bekera da vodi segment muškog tenisa, gest koji već daje dobre rezultate. Kada Boris priča o tenisu, svi (bi trebali da) slušaju - a najčešće je to slučaj kada obavlja ulogu zvaničnog stručnog komentatora i voditelja prestižnog TV kanala Eurosport, koji nam je ovog izuzetnog sagovornika učinio dostupnim na njihovom tradicionalnom medijskom doručku na Australijen Openu u Melburnu.
Često se priča o uticaju koji veliki šampioni u njihovim zemljama ostvaruju na igrače koji dolaze. Nemačka je imala Štiha, Bekera, a onda veliku pauzu bez zvučnih teniskih imena, Švedska je bukvalno nestala sa teniske mape sveta, Srbija je imala dva ženska broja jedan, a sada nema vrhunskih teniserki, Švajcarci nemaju nikog posle Federera i Vavrinke... Kako se to desilo?
Pre svega želim da stamen u zaštitu igrača iz moje zemlje koji su došli posle nas. Imali smo Tomija Hasa koji je bio drugi na svetu, kao i Nikolasa Kifera koji je bio četvrti, tu je i Kolšrajber. To su igrači svetske klase, ali poređenje je sa 17-godišnjim osvajačem Vimbldona i nije baš pošteno. U svakom slučaju – biti četvrti igrač na svetu je sjajan uspeh. Švajcarci će imati sreće ako budu imali Top 5 igrača posle Federera i Vavrinke – uz dužno poštovanje. Ne razumem šta se događa sa Šveđanima, to mi je neverovatno; bilo ih je četvoro u Top 10, sada ih nema u Top 50. Ni oni sami ne razumeju šta se dešava. Italija je trenutno u naletu sa Fonjinijem i Beretinijem, a Siner predstavlja izuzetan budući potencijal… Možemo da govorimo i o Amerikancima, odakle potiču neki od najvećih igrača svih vremena - a da trenutno nemaju igrača u Top 10 uprkos tome što imaju ubedljivo najviše novca i što se brojni turniri tamo održavaju. Zašto je sve tako kako je? Duga je to priča. Treneri, popularnost sporta, rad federacije - mnogo je faktora koje treba uračunati u tu jednačinu.
Koja su vam sećanja na saradnju sa Đokovićem, i da li vam je krivo što se se rastali?
Ne kajem se zbog toga – za sve postoji pravo vreme. Proveli smo zajedno tri godine, što je za menei bilo neverovatno putovanje, a nadam se - i za njega. Kada govorim na TV-u i pravim se da znam nešto, lep je osećaj da si u prošlosti osvojio nešto radeći sa igračima – što u svakom slučaju daje određeni kredibilitet. Isto tako - kada radim u nemačkoj federaciji i vodim razgovore sa Sašom i ostalim igračima – svakako je korisno za naše diskusije to što ne govorim o nečemu što sam postigao pre 25 godina, već nedavno. To je po meni posebno važno. I dalje sam blizak sa Novakom, često se čujemo i dosta razgovaramo o tenisu. On me zove “šaci” (mače), dođe i kaže: “Hej, šaci, pričaj mi o tome“. Ja ga volim, i naravno da ćemo pričati, jer naš odnos je isti kao što je uvek i bio.
Zašto ste se rastali?
U to vreme, on se nalazio na drugačijem putu. Imali smo tri neverovatne godine, a onda je on napravio pauzu od tenisa i ja sam video da će to biti neminovno da se desi. U suštini, uvek je najpametnije sa nečim prestati ili nešto prekinuti kada je najbolje vreme za to.
Verujemo da ste želeli da obogatite njegovu igru sa više voleja?
Ne, ne, ne... Ako sam igrao servis-volej, ne znači da samo to mogu i da zagovaram kao trener. Želim da moj igrač pobedi koristeći sva moguća “oruđa” koja ima. Među tim alatkama je i servis, a njegov servis danas je bolji nego ikada ranije. Razgovarao sam sa njim o tome pre neki dan i rekao mi je: “To je zbog tebe i Gorana, zbog vas sam popravio servis“; veliki je to kompliment za mene. To je samo deo price, a najveća promena koju sam ja uneo u njegovu igru jeste pozicioniranje na terenu. Sada je bliži osnovnoj liniji, a kada smo počinjali da radimo - bio je metar do metar i po iza linije, što predstavlja ogromnu razliku. Trebalo bi mu “pet sati“ da dobije svaki meč, onda bi u polufinalu bio umoran, zato je i gubio nekad u završnici... Na to sam najponosniji – volej jeste bio deo priče, ali pozicioniranje na terenu, tj. kako brže pobeđivati je svakako bila najvažnija stvar.
Rafa i Novak u koraku prate Rodžera po broju Grend Slem titula – 20, 19, 16. Kako vidite ishod te trke?
Ne znam, stvarno ne znam – ali svakako ne isključujem mogućnost da Federer uzme i 21. titulu. Vimbldon je bio pre šest meseci, i svi se dobro sećamo da je bio na poen do titule. Ne bih rekao da je on završio sa 20, kao što nisam 100% siguran da će Nadal osvojiti još neki Rolan Garos. Samim time, nisam ubeđen ni u to da Novak neće uzeti 25 Slemova. Tu je sve otvoreno i otuda potiče naša opčinjenost tom trkom, Velika trojka je i dalje tako dobra da se apsolutno nijedan scenario ne može isključiti. Dokle god ova tri genija igraju i posvećeni su daljim uspesima, sve je moguće, iskreno to mislim.
Da li je više novca u tenisu nužno dobra stvar? Videli smo na primeru ukrštanja interesa ATP Kupa, Dejvis Kupa i Lejver Kupa da nastale dileme i pitanja još uvek nije moguće rešiti…
Sviđa mi se to pitanje. Mislim da moć tenisa ilustruje to što je u njemu više novca nego ikada ranije, i to je dobra stvar. Sada se treba nositi sa time, i videti kako najbolje organizovati sezonu. Imamo mnogo velikih takmičenja jer biznis ide dobro. Sezona jeste preduga, a igrači će ispaštati jer će i oni i publika želeti da ih vide na što više turnira – ali oni jednostavno ne mogu biti svugde. Moramo da napravimo najbolji scenario koji će nekako pomiriti interese, ciljeve i vremenski raspored za ATP Kup, Dejvis Kup i Lejver Kup. Kako stvari sada stoje, još uvek nemamo dobro rešenje. Svako ima svoju agendu koju sledi i ističe kao dominantnu; ako pitate Rodžera, za njega je Lejver Kup najvažnija stvar. Ako pitate većinu drugih igrača, oni bi prvenstveno želeli da predstavljaju svoju zemlju. Bio sam na Dejvis Kupu i na ATP Kupu. U Madridu je nemački tim igrao pred praznim tribinama, ali igrači su bili izuzetno takmičarski nastrojeni, timski duh je bio “vatren”, bili su neverovatno posvećeni. To mi govori da je važnije kada predstavljaš svoju zemlju. Isto je važilo pre nekoliko nedelja i za ATP kup. Setite se samo koliko smo vatre i emocija tamo videli, kakav je bio kvalitet tenisa. Lejver Kup je veliki šou, verovatno je najbolje organizovan, u kome jedan Rodžer Federer i Rafael Nadal stoje pored terena, daju savete saigračima, navijaju... Super je sve to , ali teniski gledano – to je izuzetna egzibicija, ali ne više od toga. To kažem bez ikakvog ličnog interesa, već samo kao navijač.
Hoćemo li videti novog Grend Slem šampiona u 2020. godini?
Napravio sam hrabru prognozu i držim je se, jer mislim da će neko izvan “Velike trojke” uzeti jedan od najvećih trofeja ove godine. Možda će to biti Cicipas, Medvedev, Zverev, Tim u Parizu... To mi kaže moj instikt, gledajući mečeve, posmatrajući sve što se zbiva u svlačionici; jednostavno, osećam da će se neko probiti. Možda to bude Stefanos, jer njegov mentalni sklop je pravi i vidi se da to želi. Siguran sam da on već sada nije bio zadovoljan polufinalom u Melburnu prošle godine, i da želi da osvoji titulu. Nadam se i da će “Velika trojka” nastaviti da bude moćna, jer bi tako bilo najbolje; svi bismo želeli da češće viđamo finala Nadal – Cicipas ili Đoković – Medvedev – jer će to biti najbolji mečevi, mlađi protiv starijih...
Na osnovu toga što ste rekli, mislite li da ova godina može da bude jedna od najboljih u istoriji?
Možda. Finala Vimbldona i US opena, proboj Cicipasa u Londonu, ATP kup, ti mečevi daju nam za pravo da tako mislimo. Veoma mi se dopada sve što se dešava, taj sudar generacija. Mislim da su se mlađi prošle godine malo krili, ali da više nisu srećni i zadovoljni da kažu npr: “Da, Federer je bio bolji“. Ne, oni žele da budu bolji i to je sjajno, to je na snazi u ovom trenutku, da li ste videli kako se Medvedev vratio protiv Nadala u finalu US opena. Takve stvari želimo da vidimo.
Kako vidite na proboj i uspehe mladog italijanskog igrača Janika Sinera?
Pre svega, previše ljudi koji u životu nisu osvojili turnir komentariše mlade igrače. Previše. Kao igrač znaš koliko je teško i koliko većina stvari krene po zlu. Stavljati pritisak na Sinera i na Koko Gof najpogrešnija je stvar koju možemo da uradimo. Da, talentovani su, ali toliko toga može da krene u pogrešnom smeru, obično i krenu. Siner ima potencijal, dobrog trenera, sviđa mi se, sve je kako treba, ali dug je to put do vrha i ne treba ih sagoreti prerano. Dajmo im vremena, neće danas pobediti, treba da se razviju i da postanu svoji.
(Kurir sport)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
