Vesna Dedić bila je na jednoj humanitarnoj akciji namenjenoj deci iz prihvatilišta, a kako je rekla, posebnu naklonost gaji prema mališanima koji odrastaju bez roditeljske ljubavi.
Spisateljica je potom otkrila da živi blizu svratišta i često na zidiću priča sa decom.
Kažete da žene plaču uz vaše romane, a koliko često vi plačete?
- Plačem samo na lepe stvari i to meni bliski ljudi znaju. Kada je problem, onda ne plačem, kad sam tužna, sledim se, ali na dobrotu, plemenitost, na lepu pesmu i neki gest umem da se rasplačem i nije me sramota.
Koje su to teške situacije kroz koje ste prošli?
- Bilo je svega, ali znate šta, bilo pa prošlo. Nek smo živi i zdravi. Baš sam bila dobra, vredna, razumna, i praštala sam, prećutala.
Kako se nosite sa svakodnevnim problemima?
- Jedna sam od onih koja i kada ima najveće probleme voli da izađe iz kuće. Neki dan sam prijatelju rekla: "Znaš, kad imaš problem, kada čovek oseća emotivnu bol, treba izaći negde”, a on mi kaže: "Bože, Dedićka, pa ti si stalno u nekom bolu".
Dok mnogi izlaze u klubove petkom, vi ste u pozorištu?
- Petak je veče, a ja to volim i baš u poslednja dva ili tri petka odem sa drugaricama u pozorište. To mi prija, dobra predstava, a posle toga negde na čašu vina. To je moja mera provoda.
Kurir.rs/K.Đ/Blic, Foto: Vladimir Šporčić
NE PROPUSTITE
