Jelena Pejović, voditeljka emisije "Usijanje" koja se emituje na Kurir Televiziji u velikom intervjuu za naš list otkrila je koliko voli prvomajski uranak, kao i da od kada se ostvarila u ulozi majke praktikuje da taj praznik provede u prirodi sa porodicom i prijateljima.
Jelena je ispričala kako oduvek voli da organizuje i sama obavi sve pripreme za takve događaje, ali i da je za spremanje hrane zadužen neko drugi. Poznata voditeljka se prisetila svojih profesionalnih početaka, ali je za čitaoce Kurira detaljno opisala i na kakvim je radnim akcijama ona učestvovala. Jelena se našalila i rekla da kada je ona učestvovala u radnim akcijama nije imala moderne uniforme i čekić iz "Uradi sam" koje je koristila prilikom slikanja za ovaj intervju.
Kako proslavljate prvi maj?
- Od kad sam postala majka uvek u krugu porodice, u prirodi gde bi dečaci mogli da uživaju. U nedelju će isto biti tako, idemo kod prijatelja u vikendicu u Vojvodinu. Deca će se družiti, ja ću ćaskati uz čašu vina, na suncu u udbnoj baštenskoj ljuljašci.
Vaš nezaboravni uranak?
- Bilo ih je mnogo! Inače sam ranoranilac i ujutru sam najproduktivnija. Uvek sam u svom društvu bila zadužena za telefoniranje, nabavku i kompleatnu logistiku, samo ne za pripremu mesa! Kad sve to završim opet sam sa vincem u ruci. Najdraži 1. maj sam provela radno sa kolegama na Tv Avali, jeli smo roštilj na terasi ceo dan! Najgori uranak mi je bio kada sam u Valensiji izgubila torbu, sve mi je priselo!
Bez čega ovaj praznik ne može da vam prođe?
- Prvi maj ne može da prođe bez kvalitetne hrane, dobrog vina i muzike, mi radnici smo to zaslužili!
Da li vam je žao što više ne postoje radne akcije?
- Žao mi je, iz prostog razloga što bi mladi ljudi na taj način konstruktivno provodili slobodno vreme i rano bi saznali koliko je fizički rad težak i da svačiji rad moraju da cene. Jugoslovenski brigadiri nose lepe uspomene sa tih radnih akcija. Zamislite samo pola miliona mladih ljudi koji grade autoput "Bratsva -jedinsta" u bivšoj Jugodslaviji? Zamislite da sada tako države regiona regrutuju svoje omladince, kakvo bi to druženje bilo!
Da li vidite sebe u nekoj takvoj akciji?
- Ja sam kroz svoje studiranje kao neka mlada partizanka išla po šumama i gorama kartirajući predele naše minerlnim bogastvom bogate Srbije. Sa kolegama sa fakulteta sam kopala, upadala u blato i krčila šume. Meni izgradnja autoputa na primer ne bi teško pala. Uostalom, šta je nama legionarima sa "Kurira" teško? Mi svaki dan pomeramo tektonske poloče!
Vaš prvi posao?
- Moj prvi posao bio je na Tv Avali, počela sam 2010. godine kao voditeljka vremenske prognoze. Tad je došlo do prve infekcije, televizija mi je ušla u vene.
Kako ste zaradili prvi novac i na šta ste ga potrošili?
- Prvi skromni novac sam zaradila držeći časove hemije srednjoškolcima dok sam studirala. Svaki se novac kod mene brzo potroši i veruj mi to pitanje gde sam potrošila je i meni zagonetka!
Kako ste se opredelili za novinarstvo?
- Novinarstvo je izabralo mene. Nakon apsolviranja, želela sam da konstrutkvno provodim svoje slobodno vreme. Pozvana sam na audiciju za vremesku prognozu i imala sam zamisao da će to potrajati godinu dve dok ne diplomiram. Uporedo sa prognozom sam počela da radim i reportaže za jutarnji program, zatim i za informativni. Učila sam od najboljih na TV Avali. Nakon nekoliko meseci pozvali su me da vodim tada kultnu emisiju " Milica na kvadrat". Nakon gašenja TV Avala dobila sam poziv za drugu televiziju, zatim za treću i tako dalje. Kad god sam poželela da odem televizija nije želela da me pusti.
Radite veoma odgovoran posao, koliko često se pojavi strah od greške?
- Da biste imali uspeh u ovom i bilo kom drugom poslu morate da izađete iz zone komfora. U zoni komfora nema staha od greške ali nema ni napredovanja. Pritisak, strepnja i ambicija su magični trougao, to donosi uspeh. Nikada nisam zadovoljna svojim učinkom, i kad me kolege obraduju sa komplimentom ili gledaoci sa rejtingom, tek tad se ne opuštam. Greške uvek postoje, samo ja znam kako me one udare u glavu i kako ih ispravljam.
Koji vam je najdraži intervju, a koji najteži?
- Ne postoji najteži i najbolji intervju. Većinu svojih sagvorika pamtim po nekoj specifičnosti. Bilo je i promašaja poput ljudi koju su u svom poslu priznati stručnjaci, dok ispred kamere ne mogu da sastave rečenicu.
Kurir.rs/ Ana Denda
NE PROPUSTITE
Bonus video:
