- Kada mi je menadžer Raca ponudio tu pesmu, rekao sam mu: "Ne pada mi na pamet da otpevam tu glupu i idiotsku numeru sa harmonikom!" Sada sam srećan što sam pristao jer sam za nju uzeo brdo para. Da je tada postojao Jutjub, danas bih bio milioner, kaže Ivan Gavrilović. Pesma "200 na sat" donela mi je toliko novca da sam mogao da kupim osam stanova, tvrdi Ivan Gavrilović u životnoj ispovesti.
Denser je ogolio dušu i ispričao najzanimljivije detalje iz burnog života. Iako mu je ovaj vanvremenski hit doneo popularnost i brdo para, Ivan kaže da nije želeo da je otpeva kada mu je menadžer Raca Milojević ponudio tu pesmu.
- U to vreme su bili popularni narodnjaci, pa mi je Raca predložio da snimim "200 na sat". Kada sam je čuo, rekao sam mu: "Meni je to glupo i idiotski, kakva, bre, harmonika!" Bio sam u šoku. Ali uspeo je da me nagovori. I dobro je jer je pesma postala hit. Do danas sam je otpevao nekoliko hiljada puta - započinje priču Ivan i otkriva da niko od producenata nije želeo da izda album na kom se nalazila ta numera:
- Šest meseci sam tražio izdavača, niko nije hteo da mi objavi album! Kasnije mi je Đorđe Ninkov iz PGP-a priznao da najvećom greškom u karijeri smatra to što nije objavio moj CD. Ali tada niko nije razumeo pesmu "200 na sat"! Na kraju su čelni ljudi TV Palme objavili moju ploču, koja je prodata u dvesta hiljada primeraka! Da je tada postojao Jutjub, bio bih milioner.
Ivan priznaje da nije sanjao da će preko noći postati najpopularniji izvođač tog vremena:
- Bio sam u Petrovcu na Moru da snimim spot kada je na TV Palma izašla moja pesma "200 na sat" kao hit dana. Pozvao sam majku da pitam kako je, a ona mi je rekla da je zbog mene u Beogradu totalno ludilo: "Sine, izašao ti je spot, svi me živi zovu, kažu da je super pesma!" Nisam mogao da verujem. Nakon 15 dana vratio sam se kući. Čim sam sleteo, na aerodromu su me opkolili klinci. Nastao je opšti haos, preko noći sam postao megapopularan.
Pre nego što je postao poznat široj javnosti, Ivan je živeo mirnim životom. Rođen je 1968. godine u malom gradu nedaleko od Štutgarta, gde je pohađao prva dva razreda osnovne škole.
- Otac Ljubomir je bio veliki majstor i radio je u "Mercedesu", a majka Melita u fabrici satova u Nemačkoj. Tamo smo živeli deset godina. Sestra Jasmina, koja je tri godine mlađa od mene, i ja bili smo nerazdvojni. I danas se odlično slažemo.
Ivan priznaje da je kao dete bio veoma razmažen:
- Mama mi je pričala da sam joj u radnjama večito priređivao scene kad nešto nije htela da mi kupi. Bio sam u stanju da se valjam po podu dok ne dobijem ono što želim. Strahovito sam bio razmažen iako nisam bio jedinac. Valjda su moji bili slabi na mene jer su pokušavali osam godina da me dobiju.
Iako su Ivanovi roditelji u Nemačkoj dobro zarađivali i lepo živeli, 1976. godine odlučili su da se vrate za Srbiju.
- Tata je hteo da se vratimo jer su shvatili da je za sestru i mene bolje da odrastamo u svojoj zemlji. Povratak je za mene bio veliki šok. Nisam dobro znao srpski, pa sam zbog toga imao probleme u školi. Tada su mi vršnjaci dali nadimak Švaba, jer sam bolje pričao nemački od maternjeg jezika - priča pevač i otkriva na koji način su ga zadirkivali drugari iz škole.
- Zezali su me jer sam bio naivan. Podvaljivali su mi da kupujem od njih dozvole za bicikl. Rekli su mi da ne mogu da vozim bajs bez dozvole, i ja sam im poverovao. I uredno kupovao.
Gavrilović je još kao dete obožavao muziku, a njegov talenat je prva primetila profesorka muzičkog u osnovnoj školi.
- Od četvrtog do osmog razreda imali smo nastavnicu Miru, koja je uvidela da sam veoma muzikalan. Pozvala me je da pevam u horu. Prihvatio sam samo zato što mi je obećala da ću poslednja dva časa izostajati sa nastave. Brzo sam napredovao. Prvo sam bio treći, pa drugi, pa prvi glas, a onda i solista.
Ivan je, uporedo sa osnovnom, završio i nižu muzičku školu.
- Sa deset godina sam počeo da sviram gitaru. Tada sam shvatio da sam talentovan i za stvaranje muzike. Kad god bih se zaljubio u neku devojčicu ili raskinuo vezu, napisao bih pesmu. Balade su mi bile uža specijalnost. Pored muzike, denser je obožavao i sport, pa je trenirao fudbal. Ipak, u jednom trenutku morao je da odabere čime će nastaviti da se bavi.
- Šest godina sam bio u Crvenoj zvezdi, pa sam prešao u Hajduk sa Liona. Pošto sam zadobio ozbiljnu povredu, jedno vreme nisam trenirao. Ubrzo sam shvatio da ne mogu da se u isto vreme bavim sportom i muzikom, pa sam odabrao ovo drugo. Ipak je muzika moja prva ljubav. Kao klinac sam voleo rokenrol jer su narodnjake slušali samo seljaci.
Ljubavne avanture
Pošto je svirao gitaru, bio je veoma popularan među devojčicama. Sve su želele da budu u njegovom društvu, ali on se tek sa 15 godina prvi put poljubio.
- To sam uradio sa jednom Draganom iz svog odeljenja. Ona je bila i prva devojka sa kojom sam spavao. To se desilo jednog popodneva u njenom stanu. Taj prvi put se nisam dobro pokazao u seksu jer sam bio uplašen. Pre nego što je trebalo da imamo odnose, gledao sam filmove o tome, ali džabe. Za razliku od mene, ona je bila iskusna. Bili smo još neko vreme u vezi, a potom smo raskinuli jer nam nije išlo.
Posle Dragane, ludački se zaljubio u jednu Marinu u trećoj godini srednje škole.
- Odlepio sam za njom. Ali bila mi je frka da je muvam jer je bila najlepša devojka. Skupio sam hrabrost, pa sam počeo da joj prilazim na odmorima. Na kraju sam uspeo da je osvojim. Bili smo godinu dana zajedno. Kada sam uvideo da se uobrazila, raskinuo sam sa njom. Shvatio sam da nemam šta više da tražim tu, da mi nije lepo. Posle nje sam dve-tri godine bio sa jednom Sandrom.
Bila je to velika ljubav.
Osim što je u srednjoj školi menjao devojke, denser je oformio svoj prvi bend, i to sa Acom Lukasom.
- Aca i ja smo se upoznali na takmičenju bendova koje su organizovale škole sa Karaburme i Zvezdare. Pošto smo kasnije zajedno išli u srednju građevinsku, došli smo na ideju da napravimo grupu. Tako smo, kada sam imao 17 godina, oformili bend "Katija". Bili smo pravi rokeri. On je kasnije otišao da svira u "Viktoriji".
Prve ozbiljnije nastupe imao je sa bendom "Fanki haus".
- Ta grupa je bila iznenađenje devedesetih godina. Razvalili smo javnu scenu hitom "Ribe da brže mrdaju guze", za koju smo spot snimali u "Politici". A onda smo pobedili na "Mesamu" u Domu sindikata! Takmičili smo se s "Vampirima". Niko se nije nadao da ćemo napraviti spektakl.
Prvi album je izdao 1992. godine, a na promociji je pevao u dupke punom Centru "Sava". To veče će mu zauvek ostati u sećanju.
- Pevao sam pred 4.500 ljudi! Taj osećaj nikada neću zaboraviti. Raca je organizovao modnu reviju pre početka koncerta, na kojoj su prodefilovale zgodne manekenke, a onda je trebalo, kao iznenađenje, mi da izađemo na binu posle njih. Toliko smo se uplašili da smo se sakrili u foaje Centra "Sava", gde smo naručili po dva viskija da razbijemo tremu. Desetak minuta niko nije znao gde smo. Na scenu je trebalo da izađemo posle tri, a mi smo kasnili čak 15 minuta. Jedan čovek nas je pronašao, a mi smo trčećim korakom izašli na scenu.
Kada je 1994. godine snimio čuveni hit "200 na sat", Ivan je zaradio prvi ozbiljniji novac.
- Na jednom nastupu na Zlatiboru uzeo sam 500 maraka. Kada sam došao kući, stavio sam ih na sto i u neverici gledao pare. Nisam mogao da verujem da sam ih zaradio! Ej, 500 maraka! Čoveče! Znate li koje su to pare bile?! Potrošio sam ih sa devojkom. Bio sam klinac i nisam razmišljao o tome da bi trebalo da štedim. Posle su se nizali nastupi jedan za drugim, a tako je rastao i moj honorar. Zarađivao sam od 5.000 maraka pa naviše. Novac me nije pokvario, ali glupo sam ga trošio. Previše sam davao drugima, a za sebe ništa nisam sačuvao.
Opasne devedesete
Vrhunac karijere Gavrilović doživljava devedesetih godina, u periodu kada su Beogradom harali žestoki momci. On kaže da nikada ni sa jednim nije imao problem jer su ga svi voleli.
- Sa opasnim momcima sam uvek bio u korektnim odnosima jer su me poštovali. Jednom prilikom sam sreo Željka Ražnatovića Arkana, koji je imao predlog za mene. Rekao mi je: "Ceca bi trebalo da napravi povratnički koncert. Pošto ste vi sad veoma popularni, želim da vas najavim kao specijalne goste da biste privukli masu." Bio je jedan od najjačih ljudi, pa nisam smeo da ga odbijem. Na kraju je sve ispalo kako treba, jer je Ceca imala fantastičan album "Kukavica".
Gavrilović je devedesetih, sticajem okolnosti, započeo vezu sa ćerkom tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića Marijom. O njima je brujala cela Jugoslavija.
- Upoznao sam je u diskoteci "Košava". U jednom momentu je ispred mene stala crna, zgodnjikava i lepuškasta devojka. Nismo se čestito ni upoznali, a već smo počeli da se grlimo i ljubimo. Proveli smo zajedno predivnu noć. Ostavila mi je vizitkartu. Kada sam se ujutru probudio, video sam da na vizitki piše - Marija Milošević. Kad me šlog nije strefio! Odmah sam pozvao producenta, koji me je napao da sam je pijan spopao. Uplašio sam se i odlučio da je nikada ne pozovem. Ali ona je ipak mene pozvala.
Ivan priznaje da nije smeo da odbije predsednikovu ćerku, jer je bio svestan da bi odmah "završio" karijeru.
- To je bilo diktatorsko vreme. U sekundi si mogao da nestaneš sa lica zemlje. Ali posle izvesnog vremena Marija je počela da mi se dopada. Bila je uvek iskrena prema meni, čak mi je rekla da nije srećna što su joj Sloba i Mira roditelji. Pošto ju je čuvalo obezbeđenje, često se noću iskradala iz kuće da je niko ne vidi kako bi bila sa mnom. Uvek sam je ispred čekao u kolima, pa bismo zajedno otišli kod mene kući. Molio sam je da ne idemo kod mene jer ako moji saznaju ko je ona, dobiće fras. Rekla mi je: "Ne brini, staviću periku i neće me provaliti."
Marija je bila ludo zaljubljena u Ivana. Toliko da je činila sve samo da bi bili zajedno.
- Ugovorio sam tezgu za 8.000 maraka, a Marija je želela da te večeri budem sa njom. Ponudila mi je 10.000 maraka da ne odem na nastup. Pomislio sam da će organizovati žurku i da će me isplatiti od prodaje ulaznica. Međutim, na zabavi smo bili samo ona, obezbeđenje i ja. Na kraju večeri mi je dala novac u koverti. To je bio jedan jedini put kad sam uzeo pare od nje.
Problemi sa suprugom
Ljubav sa predsednikovom ćerkom nije dugo potrajala. Ivan je ubrzo upoznao ljubav svog života, suprugu Marinu, sa kojom je dobio dva sina, Nikolu i Iliju.
- Marinu mi je, verovali ili ne, preporučio prijatelj. Moji drugari su je upoznali dok su bili na moru. Svaki je želeo da bude sa njom, ali ona ih je sve do jednog odbila. Tada je moj drug Đole rekao: "Moraš da je upoznaš, stvorena je za tebe." Pristao sam. Već prve večeri kada smo izašli hteo sam da spavam sa njom. Ali nije se dala. Pobegla je i nije želela da mi se javi na telefon. Zaintrigirala me je, pa sam počeo da je jurim. Po svaku cenu sam želeo da budem sa njom. Uspeo sam da je smuvam tek posle sedam meseci. Potom smo se i venčali i dobili sinove, koje smo zajedno izveli na pravi put.
Međutim, Ivan je 2021. godine u rijalitiju "Parovi" ugrozio brak. Smuvao se sa 30 godina mlađom Milijanom Bogdanović, zbog čega ga je Marina ostavila. Ipak, nedavno je odlučila da mu oprosti.
- Između nas je sada sve u redu. Mislio sam da meni nikada ne može da se desi da budem sa nekim u rijalitiju, ali prevario sam se. Kada sam se vratio kući, spucala me je realnost. To je bio veoma bolan period za mene, ne mogu ni da pričam o tome. Bilo je svega i svačega, ali uspeo sam u tome da mi Marina oprosti. Drago mi je što je smogla snage da to učini, jer ipak imamo dvoje dece. Srećom, dečaci su to dobro podneli, pa je sada sve kako treba - završava denser.
kurir.rs/informer
NE PROPUSTITE
Bonus video:
