POZNATI DENSER PRVI PUT POSLE 20 GODINA U JAVNOSTI! Dača Dak 90-ih harao scenom pa nestao: Nisam pogrešio što sam napustio estradu

Kada se kaže Damir Radoičić, samo njemu bliski ljudi znaju o kome se radi. Ali kada ga oslove s Dača Dak, ljubitelji dens scene devedesetih odmah znaju ko je u pitanju.

Počeo je kao mali da se bavi plesom. Osnovao je grupu Dak, s kojom je nizao uspehe s pevačicama Ksenijom Pajčin i Danicom Bukilić Cokom. Dača se pre 20 godina povukao sa scene. Otišao je u inostranstvo, odakle se nedavno vratio.

Zasnovao je porodicu, bavi se sasvim drugim stvarima koje nemaju veze sa estradom, ali mu je ples i dalje u krvi. On se u ekskluzivnom intervjuu za Kurir priseća scene devedesetih, priča o Kseniji i Coki, kolegama, ali i o Dragani Mirković i njenom šouu "Rame uz rame sa Draganom", koji se vikendom emituje na Kurir televiziji.

- Odgledao sam prvu epizodu, šou je odličan. Ideja je perfektna, naročito za mene koji sam kroz ples ušao u estradni posao. Da budem iskren, ne iznenađuje me što je Dragana povela tu priču. Ona je oduvek, pored vokalne strane, cenila i plesnu stranu. Dragana je svojevremeno bila, a sigurno je i sada, najbolji plesač među pevačima.

U kom momentu si ti plesao s Draganom?

- Imam sliku s prve turneje, bili smo klinci. Imali smo sreću da radimo s njom jer je volela ples. Dosta nam je to pomoglo i kao grupi i kao pojedincima koji su se bavili plesom. Zahvaljujući njoj smo dobili medijsku pažnju i sve ostalo što je išlo uz to. Bio sam u toj početnoj postavi, kada su bili i Đogani, Gagi, Baki B3, Sani Trik FX. Dragana nam je dala prostor da se pokažemo. Ona nam je otvorila vrata da nešto što je andergraund uđe u mejnstrim. Svima nama koji smo se bavili plesom je pomogla. Za sve nas je ta saradnja bila izuzetno bitna.

Kako si se osećao kada si saznao da ćeš igrati s Draganom?

- Dragana je tada bila popularna, ali ni blizu onoga koliko je bila posle. Tad joj je menadžer bio pokojni Raka Đokić. Ja pre svega gledam ljude kao ljude, a ne da li je neko zvezda ili ne. Ona mi se odmah dopala prvo s ljudske strane, a onda i zato što je volela ples. Stalno je dolazila u salu, bila je pozitivna, htela je da uči, da radi, meni je to bilo super.

Da li si u kontaktu s kolegama?

- Sa svima sam ostao u dobrim odnosima. Često se čujem s Bebom Bit strit, s Tapovcima, Zoranom Pavić, skoro sam video Doktor Igija.

Muzika devedesetih se vratila, organizuju se i koncerti, ali tebe na njima nema. Zašto?

- Dugo sam bio u inostranstvu i valjda su me ljudi, gazde klubova, zaboravili. Retko kad me neko zove za takve stvari jer misle da sam i dalje u inostranstvu. Ali tu sam sada, ako nekome trebam, neka mi se javi.

Hoćeš li Coku povesti sa sobom na nastup?

- Ne znam, moraću da vidim. Ja to sad ovako kažem. Znam da ima večeri devedesetih i drago mi je da se ta muzika sluša. Od Gagija Fanki Džija sam čuo da je bio koncert devedesetih na Sajmu, ali sa mnom niko nije kontaktirao. Davno sam izašao iz tih voda, poslednji album je izašao 2004. godine. Vratio sam se, ne bavim se muzikom, posvećen sam nekom drugom poslu, ali bih se rado pojavio negde da se podsetim kako je to biti zvezda.

Kada smo već pomenuli Coku, da li si s njom u kontaktu?

- Skoro 18 godina nisam bio u zemlji i neke kontakte sam izgubio. Što se Coke tiče, s njom sam izgubio kontakt, neko vreme smo se čuli, ali sam menjao zemlje. Ono što znam od zajedničkih prijatelja je to da je gospođa Coka, hvala bogu, dobro, da su deca živa i zdrava, što je najbitnije.

Prva pevačica grupe Dak bila je Ksenija Pajčin. Kako ste se upoznali?

- Bila je mlađa od mene pet godina. Viđao sam je kod Bebe i Huse, bila je klinka, lepa, lepo je igrala. Uvek je bila prelepa. Našli smo se kad sam radio s mojim prvim aranžerom Dorijanom. Ona je tada bila kod njega sa dve drugarice, htela je nešto svoje da radi. Sreli smo se na vratima. Ona je izlazila, ja ulazio. Tad smo popričali i razmenili smo brojeve telefona. Pitao sam Husu i Bebu za nju, rekli su mi da je otišla da proba sama da radi, pa sam rešio da porazgovaram s njom. Videli smo se na Banovom brdu, ona je tamo živela, a ja u blizini, na Čukaričkoj padini. Tako je sve počelo. Imao sam četiri ili pet pesama snimljenih kada sam počeo s njom da radim: "San", "Dačo, volim te"... Rekao sam joj da bude tu, da otvara usta, kada može da peva, neka peva preko lid vokala. Bili smo sjajan duo.

Koliko je bila u grupi?

- Dve godine. Na prvoj ploči je bilo tri vokala - Tamara Laketić, Marija Mihajlović i Ivana Negativ. Na drugoj ploči je Ksenija pevala dve pesme: "Hej, Dak, ti si mrak" i "Ljubavni napitak". U ostalim pesmama bila je kombinacija Marije i Tamare, Ivana nije, jer je tad već krenuo Tap 011. Dakle, na prvoj ploči nije pevala Ksenija, na drugoj je snimila te pesme za koje smo procenili da ona to može da iznese. Trudio sam se da pesma prođe dobro, jer to je najbitnije, a da li peva ova ili ona, jeste bitno, ali nije najbitnije. Nikada nisam to krio, na omotima je pisalo ko koju pesmu izvodi, stvarno s tim nisam imao problem.

Ni Coka nije pevala?

- Na ploči na kojoj je "Pedro", pesma koju je otpevala Marija Mihajlović, postoje dve numere koje je otpevala Coka. Ponosan sam na sve što smo uradili, imao sam odličnu saradnju sa svima.

Kako si podneo Ksenijinu smrt?

- Tada sam bio u nekom međuprostoru, malo ovde, malo u inostranstvu. Njena smrt me je baš pogodila, s njom sam imao lepe trenutke. Zajedno smo prošli mnoge stvari, imali smo odnos pun poštovanja i ljubavi. Baš me je pogodilo, ali pošto poznajem njenu porodicu, bilo mi je nezgodno da nešto puno o tome pričam. Ne bih želeo da se vraćam na tu tragediju.

Ima li istine u tome da ti je Madona "strajkovala" pesmu "Pedro" s Jutjuba zbog kršenja autorskih prava, snimili ste je bez dozvole njenog tima?

- Ta priča nije tačna. Kada sam izbacio "Pedra", preko Sokoja je stigao upit, to je bilo 1999/2000. godine. Na tom CD piše da je to obrada Madonine pesme, ništa nismo krili. Odgovorili smo na taj upit da je u pitanju parodija na pesmu zapravo tekstualna parodija na tu temu. Stvarno nismo imali nikakve dodatne upite, nije bilo "strajkovanja" jer Jutjub je, čini mi se, 2003. godine počeo da bude popularan, tako da tu nije bilo nikakvih problema.

Kad si i zbog čega odlučio da napustiš estradu?

- Bilo je više razloga, malih ili srednjih činilaca koji su doveli do te odluke. U principu sam rešio da stavim tačku na to, da se bavim drugim stvarima, mislim da nisam pogrešio. Nekada mi nedostaje takav način života. Zapravo mi nedostaje pesma. Nedostaje mi pisanje pesama, ali se to više ne radi kao nekada.

Zna li tvoja ćerka da joj je tata bio muzička zvezda devedesetih?

- Doskoro nije znala. Živeli smo u inostranstvu, pokušavao sam da joj puštam moje pesme, zapravo pustim joj, ali ne vredi, ona odmah prebaci na Tejlor Svift.

Znači ne dopada joj se tatina muzika?

- Sluša ona 10 minuta, ma kakvih 10, pet minuta, ono, strofu i refren, pa me pogleda kiselo i kaže: "Je l' moramo, tata?" Ona je u pubertetu.

Kurir/Sandra Rilak

Bonus video: