BEOGRAD - Beograd je nekoliko meseci imao velike gužve, a mnogi su kao razlog za to isticali brojne radove - na Brankovom mostu, Bulevaru oslobođenja, Slaviji, u Ruzveltovoj…
“Nije moguće rekonstruisati instalacije ispod neke ulice, niti da rekonstruišete samu ulicu, a da na njoj ne zatvorite saobraćaj. Ako mi neko objasni kako da to uradimo, uradićemo“, kaže gradski urbanista Milutin Folić za B92.
Na pitanje da li su svi radovi morali da budu u isto vreme, Folić odgovara: "Gradska infrastruktura je toliko izraubovana i da se radi dvostruko više još 20 godina, nemoguće je stići da se zameni sve što je potrebno u Beogradu. Verujte, ne samo da se nećemo zaustaviti na ovome, već će biti još radova. Beograd to mora. Sve je zastarelo, a to nisu samo kozmetičke, već dubinske, kompletne i sveobuhvatne rekonstrukcije. To je neophodno. Ako to ne uradite, šta se dešava? Dođe zima, neke stare cevi puknu, izlije se voda i opet se zaustavi saobraćaj", kaže Folić.
Kako kaže, u Beogradu ima mnogo ulica koje "nisu pipnute" trideset godina. "Dogodine nas čeka rekonstrukcija Kneza Miloša, Cara Dušana, Kraljice Marije, Džordža Vašingtona, čeka nas nastavak izgradnje sa Mosta na Adi ka Rakovici... Čitav niz rekonstrukcija saobraćajnica. Karađorđeva, Trg Republike, Vasina... Najveći problem je što ljudi nisu navikli da se u gradu radi", navodi Folić.
Gradski arhitekta ističe da Beograd mora da živi, kao i da građani moraju da se pomire sa tim da su radovi neophodni. "Evo, obaveštenje za sve građane, nećemo moći da odahnemo svi narednih deset godina dok sve ne dovedemo u red, pa će onda sve moći da ide nekom normalnom dinamikom", kaže Folić.
"Biće i sledeće godine gužvi, i biće ih i više dok ne rekonstruišemo ceo Beograd. To je plan. Imamo plan rekonstrukcija za narednih pet godina, zna se koji bulevari i koje saobraćajnice će biti rađeni. Planirana je rekonstrukcija Bulevara despota Stefana, Savske i probijanje Vladimira Popovića u 2019. godini.
Četiri najveća infrastrukturna projekta, ako ne računamo metro koji ide nekim svojim tokom koji niti možemo da ubrzamo, niti da predvidimo šta tu može da se dogodi, jesu tunel (od mesta sadašnje autobuske stanice u Bulevaru despota Stefana skoro kod Pančevačkog mosta), most preko Save, most preko Ade Huje i Topčiderski tunel.
- Kada je reč o mostu preko Save, transformisaćemo stari tramvajski most u novi most koji će dovesti do izmeštanja tranzitnog saobraćaja sa Brankovog i Brankove ulice. Osim toga, pored Ekonomskog fakulteta ulaziće se u tunel koji će povezati savsku i dunavsku padinu. Centar grada će time biti rasterećen za 11,5 procenata od tranzitnog saobraćaja - biće toliko manje saobraćaja, gužve i zagađenja. Most i tunel su nam prioritetni projekti, oni se uveliko rade i očekujem da za ovaj most krajem 2018. i početkom 2019. počnu pripremni radovi. Tunel ide odmah nakon toga, a možda čak budu i objedinjeni projekat. Paralelno sa tim priprema se projekat za novi most preko Dunava, preko Ade Huje, u toku je tender za izbor projektanta, a radimo i na spajanju Mosta na Adi sa Autokomandom i Topčiderskim tunelom.
Slavija, fontana, fasade, ulaz na Kalemegdan...
Folić kaže i da je urađeno 200 fasada, kao i da će ih biti još 200 i svake godine po toliko. Kada je reč o Slaviji koja još nije kompletno gotova, Folić kaže da ne možete da predvidite baš sve tokom radova. Primera radi, planirali ste da rekonstruišete vodovodne i kanalizacione cevi, a toplovodne ne. Onda se sve iskopa i vidi se da su i toplovodne zarđale. A kada je reč o fontani, za koju mnogi kažu da je kič, Folić dodaje: Fontana i plato su rezultat konkursa i žiri je odlučio.
Da se razumemo, svaki arhitekta bi svaki objekat uradio drugačije, svi možemo da imamo različite stavove, ali ako se nešto odluči na konkursu... Na kraju krajeva, ako to nekome za 20 godina ne bude odgovaralo, može da se osveži, da se napravi na neki drugi način. Ne mislim da je ta fontana bila kič, vrlo je svedenih linija. A što se tiče rasvete, ako se nekome ne sviđa da bude šareno, može da bude i jednobojno. Da li je muzička ili ne, to je stvar ličnog viđenja. Možda neko od nas i nije za to da 'peva', ali to je vrlo lako rešivo, stalno radimo ankete sa građanima i pokazalo se da fontana treba da bude upravo takva kakva je danas, sa elementima vode, zvuka i boje.
Osvežila je prostor koji je bio potpuno devastiran, Slavija je bila siva zona preko kojeg dnevno prođe na desetine hiljada Beograđana. Videćete kada se završi plato da će biti to jedan od najlepših gradskih prostora, ljudima će biti zadovoljstvo da tu presedaju i u tih 10-15 minuta će biti zadovoljni što su građani Beograda.
U javnosti se nedavno dosta pričalo i o tome da li treba da se uvede naplaćivanje ulaza, jedna od ideja bila je da se plaća ulaz samo za Gornji grad.
- Ta odluka treba da bude na ljudima koji se bave turizmom. Na Turističkoj organizaciji Beograda, Turističkoj organizaciji Srbije i zavodima koji se bave zaštitom. Tamo ima šta da se vidi, ko god dođe u Beograd sigurno će otići na Kalemegdan, plaćalo se ili ne. Sećam se da u Rusiji, na primer, nisu naplaćivali svojim građanima, sa ličnom kartom si mogao da uđeš u Kremlj besplatno, dok su turisti plaćali. Možda je i to neki model. Beograd ne koristi sve potencijale koje ima. Turisti nije mnogo da plati 100, 200, 500 dinara da bi ušao da vidi najznačajniji spomenik i najbolji pogled. A ako bi se procenilo da ta cena našim sugrađanima bila visoka i da bi to dovelo do pražnjenja Kalemegdana, onda bi se napravio takav model da stanovnici Beograda i Srbije ne moraju da plaćaju.
Rekonstrukcija Skadaralije
Skadarlija je bila potpuno devastirana i još je takva u nekim delovima. Sve mora na određeni vremenski period da se sređuje, čak i nulte zone zaštite. Ako odete na Akropolj videćete da se komadi mermera menjaju na hramovima, na stepeništima. Ali se oni rade kakvi su bili pre.
Skadarlija je došla do toga da bi cevi ispucale i nastali bi potoci da nije zamenjeno to što je zamenjeno. To je moralo da se radi. Ono što je veoma važno jeste da se to radi prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika i da sve bude što bliže onome što je ranije bilo. Dakle, sa materijalima koji su se tada koristili... Na kraju krajeva, ta kaldrma nije turska, postavljena je šezdesetih godina, ako se ne varam. Skadarlija je inače jedna od prvih pešačkih zona Evrope, nastala je, na primer, pre minhenske.
(Kurir.rs/B92/Slobodan Maričić/Foto:
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Avalski toranj kakvog još nikada niste videli! Ekskluzivni snimci iz vazduha koji ostavljaju bez daha!
