Teret u radu tokom pandemije koronavirusa sa lekarima su podelili i vozači GSP Beograd i zaposleni u Hitnoj pomoći koji neumorno rade 365 dana u godini.
One su hrabre, neustrašive a ponekad i u centru pažnje jer obavljaju zanimanja koja su teška i koja se ponegde još uvek smatraju muškim.
Violeta Savić vozi beogradskim šinama od 1994. godine. Nežne ženske ruke menjaju komande, pomeraju skretnicu i sa osmehom dočekuju putnike. Kaže da je narod tih devedesetih bio zbunjen kada ugleda ženu za komandama, ali sada je prizor dame za volanom u gradskom prevozu sve češća pojava.
"Na početku je to bilo jako čudno svim ljudima, ali me sada svi pozdravljaju. Svi su oduševljeni kada se pojavim, čak i kada me nema pitaju kako ste, gde ste? Vozim 27 godina. Završila sam srednju školu za vozača tramvaja i mi smo bili poslednja generacija koja je to završila. Odmah sam dobila posao i nisam ga menjala. I oduševljena sam naravno svojim poslom", kaže ona. Na prvoj liniji fronta u borbi protiv kovida19 bili su i radnici Hitne pomoći. Medicinska sestra Jelena Marković pojačano radi tokom pandemije, a ističe da je ljubav prema pacijentu i spasen život najveća nagrada u stresnim situacijama.
"Nema razlike između teškog i lakog posla, jednostavno smo naviknuti na tako nešto. Ova borba protiv pandemije je sa nevidljivim virusom, sa nečim što se prvi put susrećemo, ali nam ne predstavlaj problem jer se i inače susrećemo sa poznatim i nepoznatim stvarima u prvoj borbenoj liniji na tako nešto", objanila je ova hrabra žena.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
