Najnovije vesti

NAŠ POZNATI HIRURG VRATIO SE IZ NEMAČKE U SRBIJU POSLE 7 GODINA I OTKRIVA Dr Milovanović: Nemci više cene automehaničare od doktora!
Foto: Dado Đilas

Ispovest

NAŠ POZNATI HIRURG VRATIO SE IZ NEMAČKE U SRBIJU POSLE 7 GODINA I OTKRIVA Dr Milovanović: Nemci više cene automehaničare od doktora!

Društvo

Dr Aleksandar Milovanović otišao je u inostranstvo da radi, kao i hiljade drugih lekara, i jedan je od retkih stručnjaka koji je sad zadovoljan svojim poslom u zemlji.

Dr Aleksandar Milovanović, abdominalni hirurg, koji je pre sedam i po godina otišao da radi u Nemačku, bio zadovoljan tamošnjim poslom i statustom, odlučio je da se pre pet nedelja vrati u Srbiju i nastavi da operiše u jednoj od naših privatnih klinika.

 

On u ispovesti za Kurir kaže da je zadovoljan, jer su mu plata, oprema, aparati i sve što je neophodno za obavljanje posla odlični, kao i da radi s našim najboljim stručnjacima.

 

Jedan od retkih

 

Ujedno, taj hirurg jedan je od retkih lekara koji su se posle odlaska u Nemačku vratili kući. Radio je duže od 20 godina na Prvoj hirurškoj klinici KCS, a 2012. odlučio je da sa suprugom, koja je anesteziolog, ali i detetom, prihvati odličnu ponudu da ode na rad u kliniku u gradu Gelzenkirhernu, koji se nalazi između Dortmunda i Diseldorfa. Njegov uslov za to bio je da on i supruga rade u istom gradu i na istoj klinici, što su Nemci ispoštovali. Jedan od razloga, ali ne i presudni, da ode s porodicom iz zemlje bio je i finansijski momenat. Tada mu je, kako kaže, plata bila oko 600 evra u KCS, a u Nemačkoj je svoj posao radio i za osam puta veću zaradu.

foto: Dado Đilas

- U Nemačkoj smo krenuli od početka - od kupovine svega što nam je neophodno da se popuni prazan stan do rada i života u nepoznatom gradu. Bolnica je velika, radio sam svoj posao abdominalnog hirurga, ali kod njih opšta hirurgija podrazumeva da, kada ste dežurni, radite sve - od preloma kostiju, proteze kuka, operacije štitaste žlezde, fiksacije pršljenova... Vrlo brzo sam morao da učim neke nove stvari. Istovremeno, uslovi za rad bili su za nijansu bolji nego u Srbiji. Zgrada čista, okrečena, aparati i oprema bolji, a materijala i konaca imali ste u izobilju. Nemci takođe štede i vode računa o svemu - opisuje dr Milovanović i dodaje da je apsolutno svestan broja odlazaka lekara i medicinskih sestara na rad u Nemačku, ali kaže da oni moraju da shvate da im je za tamošnji posao potrebna neverovatna energija.

 

Radimo sestrinski posao

foto: Dado Đilas

- Tamošnja realnost je da lekari rade posao medicinskih sestara, pa glavne sestre, pa lekara i tek onda specijaliste. Sestre tamo najčešće rade negu, dodaju i odnose hranu... One čak i ne kače infuzije. Vađenje krvi, plasiranje braunila, previjanje, vađenje drenova su poslovi lekara. Takva je organizacija. Na te poslove ode vam do pet sati dnevno. Pa, tu su i život na stranom jeziku, život van domovine, nemate nigde nikoga. Ta energija koja vam je potrebna za sve to, ako bi se u Srbiji pretočila u, na primer, nastavu i slične poslove, bilo bi kao u Nemačkoj. Socijalni život je katastrofalno loš. Živite sa svetom koji nije vaš, treba vam pet-šest godina da savladate jezik da možete da idete po pozorištima i bisokopima - naglašava ovaj hirurg.

Povratak
Isto kao u Nemačkoj


Dr Milovanović je otišao sa 48 godina u Nemačku i nije video, kako kaže, svoj život "van ove atmosfere, ljudi, prijatelja i rodbine u Srbiji".
- Počeli su da me zovu da se vratim 2014. godine. Međutim, nisam mislio da su sve te ponude za mene. Do ove poslednje i bolnice u kojoj sada radim. Odgovaralo mi je što je u njoj preslikana škola hirurgije na koju sam navikao, radi se po svim svetskim standardima. Kolege su mi naši veliki stručnjaci s kojima sam radio duže od 20 godina. Plata mi je dobra, baš kao što je bila u Nemačkoj - iskren je on.

Slučaj
Mama neće da dođe

Slučaj iz Nemačke koji će dugo pamtiti bio je prelom butne kosti, kod kog je virila kost iz kože devojci od 17 godina i bila joj je neophodna operacija.
- Ona je bila životno ugrožena, a majka, koja živi iza ugla, nije htela da dođe i potpiše saglasnost za operaciju - jer je morala da se odmori posle posla. Zvao sam je i sam. Rekao sam joj da joj je ćerka životno ugrožena, a ona meni da sutra radi i da joj operišem dete. To sam i uradio - navodi naš stručnjak.
Kako kaže, empatije je sve manje na Zapadu, čak i među članovima najuže porodice, ali i između lekara i pacijenata, što je "ono sa čim se nikada neću pomiriti jer bez toga ne možemo raditi ovaj posao".

 

(Kurir.rs/Radmila Briza/Foto: Dado Đilas)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...