Šta da radite kad gost neće da kaže ono što ste vi unapred smislili pred emisiju da bi on trebalo da kaže kad se upale kamere?
Šta raditi kad niste doveli goste da kažu svoje mišljenje već da potvrde vaše?
Pa, možete da povedete emisiju u drugom smeru ili...
Možete da napravite TV predstavu za narod, doduše sa lošim scenarijom i režijom. I onda umesto dobre TV emisije dobijete TV skandal, koji srećom mnogima promakne pa ne uspeju da vide kako ste sa dobrom podelom napravili lošu predstavu.
Upravo se to dogodilo nedavno u jednoj TV emisiji koja se emituje uživo kada su voditeljke ugostile prof. dr Branimira Nestorovića, načelnika pulmologije u Tiršovoj, prof. dr Zorana Radovanovića epidemiologa i Miljana Rančića, predstavnika kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji kako bi se razgovaralo o koronavirusu, zdravstvenom sistemu u Srbiji...
Ipak sve je delovalo da je emisija trebalo da potvrdi da skoro ništa ne valja, da smo kao zemlja nepripremljeni za koronavirus, da su drugi bolji...
I možda bi zamisao i uspela, ali su gosti odlučili da govore neostrašćeno, da govore samo ono što je struka bez dizanja nepotrebne panike...
Predstava je trajala nešto više od 20 minuta. I ništa nije bilo kako je očigledno planirano.
A počelo je ovako...
NEUSPELA TV PREDSTAVA ZA NAROD
LICA:
Voditeljka
Voditeljka
Pulmolog
Epidemiolog
Predstavnik SZO
Voditeljka: Gardijan i CNN prenele su vest da je osoba u Egiptu koja je zaražena koronavirusom bio i u Srbiji pre toga. Mi nismo ni znali znači da je ustvari čovek oboleo bio ovde kod nas. Koliko je ovo u suprotnosti sa svim merama koje bi trebalo da postoje?
Predstavnik SZO: Nije u suprotnosti. SZO preporučuje set mera i kada je u pitanju nadzor i kada je u pitanju rana detekcija prvih slučajeva. Ali nijedan set mera ne može biti apsolutno siguran od unošenja virusa u neku državu. Ovde se radi o pojedinačnom slučaju. Mi ne znamo dovoljno o njegovim kontaktima, njegovom kretanju.
Voditeljka: Da li smo morali da znamo?
Predstavnik SZO: I da i ne. Preko 80 država članica SZO ima slične slučajeve. A neke od njih su puno razvijenije od Srbije, pa su takođe uvezle slučajeve. Pogledajte Italiju. Propsuti su mogući ali vi ne možete imati takav hermetički zatvoren sistem koji bi garantovao potpunu bezbednost.
Do ovog trenutka sve je bilo koliko toliko korektno. Ali onda se kreće po sistemu - Nije da paničimo ali...
NE PROPUSTITE
Voditeljka: Ali kad vidimo kako se u Nemačkoj utrostručio broj obolelih preko noći... Šta mi možemo da pretpostavimo, da li ćemo se sutra probuditi sa tri a prekosutra sa 33 pacijenta?
Epidemiolog: Niko ne može da pogodi da li imamo nekoliko zaraženih po Srbiji. Ono što je važno je da se život nastavlja dalje. I da li je jedan, 17 ili 27 obolelih, što se građanstva tiče nema razloga da se menjaju ustaljene navike. Trebalo bi da se ponašamo kao kada je bio grip. Što se građana tiče ista je vrsta predostrožnosti.
Voditeljka: A šta država da uradi? Npr u Kini građani koji dolaze iz drugih zaraženih zemalja kada stignu u tu zemlju moraju da budu u karantinu 14 dana. Da li bi to mogao biti potez i naše države da svako ko je došao iz Italije, Nemačke da 14 dana provede u karantinu?
Epideiolog (pomalo zbunjen): Pa nemamo tolike karantine.
Voditeljka (ispravka u hodu): Da provede kod kuće, u izolaciji...
Epidemiolog (rešen da staloženo objasni): Možda kući... Ali pazite u Italiji radi 150-200 hiljada radnika koji rade tamo. I zamislite svakog ko dođe vi ga stavite u kuću. On onda tamo izgubi posao. Ovo što je rekao kolega - respiratorne viruse niko ne može da kontroliše. Da to može, onda ne bismo imali epidemije. Mi ne možemo da zaustavimo život zato što se pojavilo par slučajeva nečega.
Voditeljka (rešena da istera svoju tezu po svaku cenu): Ali da li vi mislite da naša država ozbiljno reaguje? I da li biste vi ponovili vašu rečenicu da žene idu da kupuju...?
Pulmolog: Naravno. Pa i u Italiji ljudi idu u tržne centre. Vi zaista mislite da je stao život u Italiji. Tamo ima 60 miliona ljudi.
Voditeljka: Mislite da je to ozbiljna izjava a Italijani drže 50.000 ljudi u karantinu?!
Pulmolog: Drže 50.000 a ne 70 miliona... Vi ne možete da zaustavite život zbog toga.
Voditeljka: Ali moramo da se čuvamo.
Pulmolog: Virus se prenosi direktnim kontaktom. Za ovaj virus znamo da morate biti na 30 santimetara od obolelog da biste se možda zarazili.
NE PROPUSTITE
Voditelljka (spremna da pokaže da medicinu poznaje bolje od lekara): Da li je 30 ili više? Ja sam našla da je metar zarez osam...
Pulmolog: Znate ne treba sada da dozvolimo da nam propadne država zato što će biti veliki broj obolelih. Ja inače često kritikujem SZO ali ovaj njihov poslednji izveštaj je sjajan. Potpuno balansiran.
Voditeljka odustaje od Pulmologa. Neće da sarađuje... Prelazi na SZO.
Voditeljka: Ali u izveštaju stoji da SZO poziva svet na drastično delovanje.
Predstavnik SZO: To je verovatno stvar prevoda. Ja takvu sintagmu nisam našao.
Voditeljka (odlučno): Kakav je naš zdravstveni sistem?
Ovde bi sad trebalo da ide neka dramatična muzika. Ali je nije bilo. Ni nje ni dramatike.
Predstavnik SZO:... Prema onome na šta je SZO imao uvid, Srbija je brojne mere implementirala i preduzima mere koje preporučuje SZO.
Voditeljka je razočarana. Pokušava da odigra na čuveno "Ali"....
Voditeljka: To formalno zvuči tako. Ali realno na terenu... Evo mi imamo prijatelja od bolelog iz Subotice koji je hteo da se sam proveri u Subotici i da je tamo naišao na konfuziju... Svi su govorili da nisu nadležni...
Predstavnik SZO: Iskreno nisam video tu informaciju. Čitav dan je kancelarija SZO imala puno posla. Ali kao što prof. Radovanović reče - onaj ko ima ličnu sumnju ako misli da je zaražen ne treba da ide od ustanove do ustanove već da okrene broj odgovarajućeg instituta...
E ovde sad keće replika za replikom... Dinamika, tempo, sve ide ka krešendu...
Voditeljka: Kako će da zna broj?
Predstavnik SZO: Danas je 21. vek, imamo telefone, računare, imamo veb sajtove...
Voditeljka: Možda neko nema.
Predstavnik SZO: Znaće da mu kažu u domu zdravlja.
Krešendo je izostao... Predstava se nastavlja. Bez pauze.
Voditeljka: Rade Panić predsednika lekarskog sindikata koji tvrdi da njegove kolege nemaju zaštitnu odeću i obuću pa čak ni maske. On upozorava na broj respiratora u bolnicama kojih nema dovoljno... Jel ovo tačno?
Epidemiolog: Pitate mene ili prof. Nestorovića?
Voditeljka (sa blagim osmehom): Slutim da ću dobiti različite odgovore...
Niko se nije nasmejao.
Pulmolog: Nećete dobiti različite odgovore, ne znam zašto vi mene doživljavate kao režimskog čoveka?
Voditeljka (jedva dočekala): Zbog one prethodne konferencije za štampu. Ne kao režimskog čoveka nego kao čoveka koji blago relativizuje stvari.
Pulmolog: Ne, ja ne relativizujem stvari. Zvanični izveštaj SZO kaže da 84 odsto pacijenata ima blag oblik bolesti. Oko 15-16 odsto ima kritičan oblik...
Voditeljka: Ali izveštaj kaže da su najugroženiji medicinski radnici?
Pulmolog: Da... šest je njih umrlo u Kini.
Voditeljka: E tako. I onda naši kažu - Nemamo čak ni maske.
Pulmolog: Pa ja to ne znam... U izveštaju ekipe SZO koja je bila u Kini stoji da dobar zdravstveni sistem onemogućava smrtne ishode. U Japanu nije umro niko. Samo onih 7 sa kruzera ali oni su bili baš stari ljudi, preko 80 godina.
Voditeljka (kao da opominje lekara): Ali u Italiji umiru...
Pulmolog: Stari ljudi, preko 75 godina, to je rizična grupa... Za našu državu bi bila opasnost da se veliki broj starih ljudi razboli jer postoji mogućnost, pošto se ljudi operišu redovno, nevezano za ovo, i imaju ifarkte, da zafale respiratori. Prošli put kad je bila epidemija gripa 2009. naši respiratori su bili iskorišćeni 74 odsto...
Voditeljka (povišenim tonom): Znači ne trebaju nam?!... Jel ih imamo dovoljno?
Epidemiolog: Što se respiratora tiče statistički jeste tačno ali neće se bolesnici ravnomerno rasporediti po Srbiji, kao kad delite karte nego će se grupisati...U kadrovskom pogledu mi možemo da se nosimo sa tim problemo. Što se opreme tiče - kako-tako. To je problem ali to košta. Vi ne možete da sprečite takvu jednu epidemiju. Ali je poenta da to odložite dok ne kupite opremu i da razvučete da veliki broj pacijenata došao u kratkom trenutku...
Voditeljka (spremna da poentira): Ali zar nismo trebali već da nabavimo tu opremu? Da li kao zemlja ozbiljno shvatamo situaciju?
Predstavnik SZO (razvejao sumnju, od poentiranja nema ništa): Ja kao predstavnik SZO ne mogu da budem u ulozi nekoga ko zastupa sistem. Ali ukoliko ste propratili konferenciju direktora SZO globalni nedostatak ličnih zaštitnih sredstava je jedan od najvećih izazova trenutno kada je u pitanju adekvatan odgovor na koronavirus. Glavni proizvođači su Kina i Indija... Taj problem ne postoji samo u Srbiji, postoji svuda. Ni najmoćnije države ne mogu biti spremne za najteže moguće scenarije. Nije racionalno, karikiram, da kupite hiljadu respiratora i da ih držite na skladištu.
Predstava je trajala još neko vreme a onda se sve završilo.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
