Najnovije vesti

KRIMINAL: Ko u REM omogućava Šolakovoj N1 nelegalno emitovanje
Foto: Shutterstock, Printscreen, Privatna Arhiva

KRIMINAL: Ko u REM omogućava Šolakovoj N1 nelegalno emitovanje

Društvo

Regulatorno telo za elektronske medije Srbije (REM) već godinama dopušta televiziji N1, mediju u vlasništvu Junajted grupe Dragana Šolaka, da brutalno krši najvažnije pravne propise iz medijske sfere i tako joj obezbeđuje izrazito povlašćen položaj u odnosu na druge učesnike na srpskom tržištu

Regulatorno telo za elektronske medije Srbije (REM) već godinama dopušta televiziji N1, mediju u vlasništvu Junajted grupe Dragana Šolaka, da brutalno krši najvažnije pravne propise iz medijske sfere i tako joj obezbeđuje izrazito povlašćen položaj u odnosu na druge učesnike na srpskom tržištu.

Stavovi REM koje je Kurir dobio od ove institucije u vezi sa zakonitošću organizacije i emitovanja programa televizije N1 u potpunosti su neosnovani i nezakoniti. Nakon nekoliko prepiski s REM može se pouzdano zaključiti da je ovo regulatorno telo ne samo nedopustivo pasivno u slučaju medija Junajted grupe već im dozvoljava protivzakonit rad. Takvo držanje REM proizvodi i štetne posledice po javna sredstva, jer ne naplaćuje naknade za rad pomenute televizije u Srbiji i uskraćuje državi pravo na naplatu poreza.

Bez nadzora

Na osnovu čega REM prihvata status N1 kao prekogranične televizije, zašto REM ignoriše činjenicu da se program ove televizije pravi u Srbiji i da ne postoji nikakvo reemitovanje programa iz inostranstva već samo emitovanje programa nastalog u Srbiji, kao i kako je moguće da se REM odriče svojih nadležnosti za televizije Junajted grupe, a naprasno ih stavlja pod nadzor u vreme jedne izborne kampanje. To su sve pitanja koja smo postavili REM i na njih dobili neutemeljena objašnjenja, čak i potvrdu nezakonitog rada N1 i, što možda najviše zabrinjava, ubeđenost regulatora da svojim nečinjenjem brani javni interes i javnu imovinu.

Zbog toga Kurir zahteva od REM da odmah sprovede nadzor nad radom televizije N1 i naloži joj da se registruje kao domaća televizija u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima. U narednim pasusima objasnićemo i široj javnosti zašto se s ovakvim zahtevom obraćamo REM.

Lažno reemitovanje

Početna tvrdnja REM da se medijska usluga N1 u Srbiji reemituje je netačna. Jer, da bi neki sadržaj bio reemitovan, televizijski program prvo mora biti emitovan, a u slučaju prekogranične televizije, za kakvu se izdaje N1, sadržaj mora biti emitovan izvan granica Srbije. Pravni tim Kurira je detaljnom analizom nedvosmisleno utvrdio da to ovde nije slučaj. Pravni je nonsens stav REM da regulator ne raspolaže informacijom da li se navedeni programi emituju u drugim zemljama, s obzirom na to da ta okolnost nije od uticaja na primenu pravila o slobodi prijema i reemitovanja i načela države porekla.

Treba najpre naglasiti da su kriterijumi za status prekogranične televizije sasvim jasni i da po njima pružalac usluge: 1. mora da je registrovan u inostranstvu; 2. mora da program proizvodi u inostranstvu i da ga emituje iz inostranstva direktno na teritoriju Srbije (sloboda prijema) ili da program koji je već emitovao u inostranstvu reemituje na teritoriji Srbije (sloboda reemitovanja); 3. nije pod jurisdikcijom Republike Srbije.

Dakle, regulator mora uvek da ima informaciju da li je program koji se u Srbiji reemituje prethodno bio emitovan u inostranstvu da bi utvrdio da li je ispunjen uslov iz člana 74 Zakona o elektronskim medijima, a to je pružanje medijske usluge bez pribavljanja odobrenja, odnosno dozvole). Ovaj član zakona je primenjiv jedino ako je reč o reemitovanom TV programu.

foto: Printscreen

Regulativa jasna

N1 jednostavno ne ispunjava pomenuti uslov, jer se ne emituje u inostranstvu (Luksemburgu), već samo u Srbiji. Program N1 se čak i ne proizvodi u inostranstvu, već takođe u Srbiji. Bez obzira na to što je zvaničan pružalac medijske usluge televizije N1 registrovan u inostranstvu, on mora biti u nadležnosti Srbije, shodno Zakonu o elektronskim medijima, Zakonu o potvrđivanju evropske konvencije o prekograničnoj televiziji i Direktivi 2010/13/EU Evropskog parlamenta i Veća od 10. 3. 2010. godine (AVMSD).

Zakon o elektronskim medijima propisuje da će se smatrati da je pružalac medijske usluge osnovan u Srbiji i ako ima svoje sedište van Srbije ukoliko značajan broj lica angažovanih po osnovu ugovora o radu ili na drugi način uključen u obavljanje aktivnosti u vezi s medijskim uslugama radi u Srbiji.

Drugi pomenuti propisi koji regulišu ovu oblast kažu i da je radiodifuzna organizacija pod jurisdikcijom države ugovornice ona za koju se smatra da je osnovana u toj državi ugovornici. Ukoliko radiodifuzna organizacija ima sedište u jednoj državi ugovornici, ali se odluke o programskim planovima donose u drugoj državi ugovornici, smatraće se da je osnovana u onoj državi ugovornici u kojoj radi znatan deo radne snage na poslovima vezanim za radiodifuzno emitovanje. Pravila igre kažu da, ako pružalac medijske usluge ima svoje sedište u jednoj od država članica, ali se uredničke odluke o audio-vizuelnoj medijskoj usluzi donose u drugoj državi članici, smatra se da pružalac ima poslovno sedište u državi članici gde je znatan deo radne snage uključen u obavljanje delatnosti audio-vizuelnih medijskih usluga. Takođe, ako pružalac medijske usluge ima svoje sedište u jednoj od država članica, ali se odluke o audio-vizualnoj medijskoj usluzi donose u trećoj zemlji, smatra se da ima poslovno sedište u dotičnoj državi članici, pod uslovom da znatan deo radne snage uključen u obavljanje delatnosti audio-vizuelnih medijskih usluga deluje u toj državi članici.

Sve u Srbiji

A kako stoje stvari u slučaju N1? Proizvođač TV programa ove televizije je privredno društvo Adrija njuz d.o.o. Beograd, čiji je osnivač i vlasnik 100 odsto udela Adrija njuz S.a.r.l. Luksemburg. Kompletna radna snaga angažovana na obavljanju aktivnosti proizvodnje i pružanja medijske usluge N1, što uključuje i emitovanje (urednici, novinari, kamermani i ostalo osoblje), donošenje odluka o audio-vizuelnoj medijskoj usluzi, kao i opremu (studio, kamere, automobili, mikrofoni, rasveta, oprema za odašiljanje TV programa), nalazi se u Srbiji. I ne samo to - angažovano ljudstvo je u radnom odnosu, a sva navedena oprema je u vlasništvu srpske firme Adrija njuz d.o.o. Beograd. Uostalom, to je potvrdio i Jugoslav Ćosić, direktor Adrija njuza d.o.o. Beograd i glavni i odgovorni urednik televizije N1, u svom iskazu koji je dao pred Višim sudom u Beogradu 4. septembra ove godine povodom njegove tužbe protiv Kurira.

Kada se svi ovi kriterijumi iz srpskog i evropskog zakonodavstva primene na slučaj N1, kristalno je jasno da postoji nedvosmislena jurisdikcija Srbije nad tom televizijom, odnosno pružaocem te medijske usluge. Shodno tome treba primeniti i odredbu Zakona o elektronskim medijima po kojoj se dozvola izdaje pružaocu medijske usluge koji je u nadležnosti Srbije. S obzirom na to da je pružalac medijske usluge televizije N1 u nadležnosti Srbije, ta usluga u Srbiji ne bi smela da se pruža bez izdate dozvole regulatora.

Usmereni na Srbiju

Iako se REM poziva na takozvano načelo države porekla, moramo da ukažemo da ono zapravo propisuje da svaka usluga mora biti u skladu s pravilima zemlje u kojoj se njen pružalac nalazi, odnosno da samo jedna država članica treba da ima nadležnost nad jednim pružaocem audio-vizuelnih medijskih usluga. Upravo suprotno stavu REM, evropsko zakonodavstvo proglašava zloupotrebom slučaj kada je TV program koji je u nadležnosti jedne države zapravo usmeren na teritoriju druge države, a sve u skladu s načelom fakticiteta i ekonomske suštine, načela koja bi i REM trebalo da primenjuje.

Ukoliko hoće da oceni da li je emisija pružaoca medijske usluge u drugoj državi u celosti ili većinom usmerena prema njenom državnom prostoru, propisi dozvoljavaju državi da se može pozvati na pokazatelje poput porekla prihoda televizijskog oglašavanja i pretplate, glavnog jezika usluge ili postojanja programa ili komercijalnih komunikacija ciljanih posebno na javnost u državi članici gde je njen prijem. Više je nego jasno da se program N1 mora smatrati programom usmerenim isključivo na Srbiju.

REM tvrdi da, uprkos preduzetim radnjama, za koje ne navodi koje su konkretno, nije moguće zaključiti da li se program stranih pružalaca medijskih usluga prekraja umetanjem domaćih reklama. Međutim, da li postoji ovakav prekid izvornog programa, lako je utvrditi, jer je samo potrebno da se od pružaoca medijske usluge zatraži verzija izvornog programa koja je emitovana u inostranstvu i ta verzija treba da se uporedi s verzijom reemitovanom u Srbiji.

N1 ne bi mogao da pruži takvu informaciju regulatoru iz veoma prostog razloga: ne postoji izvorni program koji ta televizija emituje u inostranstvu, postoji samo onaj izvorni koji se emituje isključivo u Srbiji. Dakle, reemitovanje programa ne postoji ni faktički ni formalno.

Krajnje je vreme da se stvari nazovu pravim imenom: televizija N1 je po svim relevantnim kriterijumima domaća televizija. Tek sa takvim pravim i poštenim statusom moraće da preuzme sve obaveze i odgovornosti kao i ostali domaći igrači na tržištu.  

Kukavička taktika za pritisak na novinare REM odlučio da je Šolak nedodirljiv u Srbiji, a on tuži srpske medije u Švajcarskoj

Predsednik Junajted grupe Dragan Šolak iskoristio je i švajcarske sudove kao batinu za srpske medije. Šolak je slavodobitno obavestio, ali i upozorio domaću javnost da je sud u Švajcarskoj doneo presudu u njegovu korist protiv nekoliko medija u Srbiji, koji su zbog „povrede prava ličnosti Dragana Šolaka“ dužni da mu plate višemilionske odštete. Srpski mediji očigledno su se našli na udaru Švajcarske i njenih sudova, koji pristaju da budu opasno oružje kojim se preti srpskim novinarima. Pošto su presude ekspresne, a srpski mediji praktično bez mogućnosti odbrane, Švajcarska i njen pravosudni sistem stavili su se u službu ućutkivanja javnih glasila u Srbiji. Ovaj slučaj najbolje ilustruje apsurd u koji nas je sve uvukao Šolak i njegova Junajted grupa, uz nesebičnu pomoć pojedinaca iz Regulatornog tela za elektronske medije Srbije (REM). Evo i zašto. Mediji u vlasništvu Šolaka su nedodirljivi za srpske zakone - oni zloupotrebljavaju status prekogranične televizije, pa ih niko u Srbiji ne može tužiti. Istovremeno, njihov vlasnik pribegava kukavičkoj strategiji i zaštitu za sebe traži van Srbije - srpske medije tuži švajcarskim sudovima, dobro znajući da oni u tom slučaju praktično i nemaju mogućnost odbrane. Sakriven u Švajcarskoj, Šolak tako ne samo da vrši pritisak na srpske medije i izbija im višemilionske iznose iz džepa već dobija i presude kojima im čak zabranjuje da mu ubuduće i ime pomenu. Neverovatno je da REM, kao regulator ovog dela srpske medijske sfere, i ćuti, i odobrava, i pokušava da legalizuje ovako nakaradnu situaciju. Umesto da radi svoj posao i proglasi lažnom registraciju medija Junajted grupe u inostranstvu, REM je dozvolio da sve nas u Srbiji Dragan Šolak iz Švajcarske - vuče za nos!

Redakcija Kurira

Foto: Shutterstock, Privatna arhiva, Printscreen

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...