Potrošnja pojedinih antibiotika koji se izdaju u apotekama u protekloj godini je uvećana od pet do sedam puta u odnosu na prosečnu mesečnu potrošnju u godini pre kovida.
Koliko je praksa upotrebe antibiotika "na svoju ruku" dugoročno opasna, odgovara nam u uživo u Pulsu Srbije Jelena Pavlović, specijalista farmacije.
-Bakterijska rezistencija na antibiotike predstavlja glavni faktor koji može uništiti čovečanstvo. To može imati više negativnih posledica. Bakterijska rezistencija je određena promena odgovora same bakterije na primenu leka, odnosno antibiotika. To može da dovede do infekcije ogromnih razmera. Znamo da su antibiotici spasavaju živote ali samo ako je njihova upotreba kontrolisana. U Srbiji se ni jedan antibiotik ne sme izdati bez recepta, ali ljudi su generalno skloni tome da sami sebe leče. Ono što moramo da znamo je da takva upotreba ne samo što može da izazove bakterijsku rezistenciju već može imati i nuspojave i neželjena dejstva poput dijareje, mučnine, osip, glavobolje itd. Pod najvećim rizikom smo kad na već prepisanu terapiju pijemo antibiotike na svoju ruku- rekla je Jelena Pavlović
Kada antibiotici daju najbolje rezultate lečenja?
- Antibiotik mora biti propisan od strane lekara. Lekar koji postupa po vodiču, mora da procenu na osnovu informacija o vama koji antibiotik da vam da u pravoj dozi. Samo tada, kada su antibiotici pod kontrolom lekara mogu da pokažu svoje pravo dejstvo- zaključila je specijalista farmacije.
Naglašavamo, povećana potrošnja antibiotika dovodi do povećane rezistencije i kasnije predstavlja opasnost i za banalne infekcije.
Kurir.rs
OVDE MOŽETE PRATITI UŽIVO KURIR TELEVIZIJU
NE PROPUSTITE
Bonus video:
