Plastika je svuda oko nas. Pijemo vodu iz plastičnih čaša i flaša, jedemo iz isto takvog posuđa, koristimo kreme pakovane u plastične posude... Da li nam je zbog toga zdravlje u riziku i kada je ovaj materijal bezbedan a kada nebezbedan po nas, govorila je Ljubinka Rajaković, profesorka analitičke hemije na Tehnološko-metarulškom fakultetu u Beogradu.
Profesorka Rajaković je gostujući u emisiji "RTS Ordinacija" govorila o tome koliko je plastika u savremenom društvu važna i sveprisutna. Pa tako, danas ne bismo imali kristalno čistu vodu da nije plastike, odnosno ambalaže, ističe.
"Ogromna je proizvodnja plastike. S druge strane to znači i ogromnu količinu otpada. Sirovine za proizvodnju plastike su ugalj, nafta i gas, a to odmah znači ogroman potencijal za štetan uticaj na zdravlje čoveka, ali i na prirodu. Tako dolazimo do fenomena mikroplastike. Mikroplastika je isto plastika, samo u sitnim delićima", ističe profesorka.
Šta se na primer dešava kada bacimo plastičnu kesu? Nema bakterija koje će je razgraditi i ovakvi proizvodi se razgrađuju, usitnjuju abiotički - a to znači mehanički, pod dejstvom vetra, toplote, ultravioletnog zračenja i to sve do sitnih čestica.
Profesorka kaže da je plastika praktično svuda oko nas, a za mnoge proizvode i ne znamo da je sadrže.
"Na primer, pasta za zube je ima jako puno plastike u sebi, zatim kozmetički preparati za piling, sredstva za čišćenje... I, naravno, sitna plastika koja je u vazduhu, to sve dopire do nas. Možete da je udahnete ili progutate sa hranom. To je direktan uticaj mikroplastike. Indirektan je preko riba", objašnjava prof. Rajaković.
"Istraživači na univerzitetu u Njukaslu su utvrdili, što je mene frapiralo, da nedeljno čovek proguta pet grama plastike, a to je pandam jednoj plastičnoj kartici koju svi nosimo u novčaniku", otkriva.
Međutim, tu postoji i jedna olakšavajuća okolnost.
"Zašto je plastika tako popularna? Ona je inertna, laka, jeftina, lako se oblikuje. Ona ima toliko dobrih karakteristika i treba znati kako uživati u korišćenju plastike, ali uz uslov da dobro regulišemo sve ono što dolazi na kraju kad postaje otpad. Možemo da se spasemo i spasemo prirodu ako iskoristimo efekte reciklaže."
Šta pet grama plastike može da uradi organizmu?
"Svaki materijal i svaki proces ima svoje pozitivne i negativne strane. Što se tiče plastike, ako nepravilno njom rukujemo i ako je progutamo mogu da se izdvoje jedinjena koja su štetna po organizam, ali to samo pod ekstremnim uslovima. Mi hemičari jedinjenja delimo na organska jedinjenja i neorganiska. U prvu grupu spadaju amini, fenoli, ftalati. U okviru neorganskih to su joni teških metala. Ne bih ulazila u zdravstveni aspekt, ali svako zna da takva jedinjenja mogu da izazovu neravnotežu u organizmu - imunog i endokrinog sistema", objanjava zašto se kaže da plastika simulira hormone.
A posebno je štetno jedno jedinjenje koje pravi "nered" u organizmu.
"Posebno smo izdvojili 'bisfenol a' koji je štetan zato što je to sintetički estrogen. I kad u organizam unesete sintetički hormon, on unosi nered, vrlo loše utiče na gojaznost, na sterilitet pa čak kažu i da dovodi do pojave kancera. To je ono što se nalazi u literaturi, ali ja nikada nisam za to da se širi panika, da se bojimo... Do ovih posledica dolazi pod ekstremnim uslovima", napominje profesorka Rajaković.
(Kurir.rs/mondo.rs)
NE PROPUSTITE
