- Teži kovid pacijenti često imaju i unutrašnja krvarenja zbog antikoagulantne terapije, koju moraju da dobijaju kako bi se sprečilo prekomerno zgrušavanje krvi istvaranje trombova. I zato u kovid bolnici Batajnica često radimo hiruruške intervencije kojima pokušavamo da zaustavimo to krvarenje, kako ne bismo izgubili pacijenta zbog toga - kaže u intervjuu za Kurir hirurg doc. dr Ognjan Skrobić s Klinike za digestivnu hirurgiju (Prve hirurške klinike) UKC Srbije.
Šta ukazuje na ta krvarenja?
- Kovid ne samo da stvara strašne upale pluća već kao sistemska bolest remeti mnogo toga, pa i koagulaciju krvi, zbog čega raste mogućnost stvaranja i krvnih ugrušaka, odnosno trombova. Da bismo te pacijente adekvatno lečili, dobijaju antikoagulantnu terapiju usled koje u nekim slučajevima dolazi do potpune razgradnje koagulacionog sistema i čestih unutrašnjih krvarenja. To su krvarenja koja se najčešće dešavaju u tom tzv. retroperitoneumu, odnosno prostoru iza utrobe. A da pacijent ima unutrašnja krvarenja, ukazuju nagli padovi vrednosti u krvnoj slici, dok se precizna dijagnoza postavlja CT pregledom. To je direktno vezano za kovid i vrlo specifično za kovid. I ne samo kod nas. Već sada postoji dosta publikacija iz svetskih studija koje ukazuju na pojavu ovakvih krvarenja i preporučuju najbolji način rešavanja ovog problema.
Kod kojih pacijenata su češća ta unutrašnja krvarenja?
- To su najčešće stariji pacijenti koji imaju i značajne pridružene bolesti - oboljenja srca, pluća... Ali ima među njima i mlađih ljudi bez značajnijih oboljenja, kod kojih je kovid napravio tešku kliničku sliku i teške komplikacije.
Ima li razlike da li su vakcinisani ili nisu?
- Vakcinisani mnogo ređe dobijaju teške forme bolesti. I kad se razbole, mnogo ređe završe u intenzivnoj nezi i mnogo ređe umiru, nego nevakcinisani. Dobija se jači odgovor, bolji imunitet.
I MLAĐI GOJAZNI UMIRU
Bavite se i pacijentima s problemom gojaznosti. Da li su oni i dalje među najugroženijima u kovidu?
- Češće obolevaju gojazni i mogućnost da završe na intenzivnoj nezi, pa i mogućnost smrtnog ishoda značajno su veće, čak i kod mlađih ljudi. Oni su pod konstantnom upalom usled metaboličkog sindroma uzrokovanog prekomernim masnim tkivom. Pluća, posebno donji delovi, slabije su respiratorno pokretni, slabiji je kapacitet pluća i to dalje utiče na srce. Oni spadaju u rizičnu grupu i apsolutno bi trebalo da budu vakcinisani. Kao uostalom i cela populacija.
Šta još operišete u kovid bolnici Batajnica?
- To su urgentna stanja u trbuhu, kao što su pucanje čira na dvanaestopalačnom crevu, krvarenje iz želuca ili dvanaestopalačnog ceva, ili upala žučne kese, zavezana creva. I neko ko je sve to dobio dok ima kovid infekciju mora da se operiše u kovid uslovima.
Jesu li ta stanja pogurana kovidom?
- Nekada može da bude i zato. Krvarenja iz želuca ili dvanaestopalačnog creva češća su usled kovida. A posebno vaskularni hirurzi imaju dosta posla u kovid bolnici zbog embolijskih komplikacija, odnosno trombova (krvnih ugrušaka).
Da li je manje tromboza otkad je krenula vakcinacija?
- Ima ih manje, vakcina smanjuje broj ozbiljnih formi bolesti i težih komplikacija kovid infekcija, pa tako i prekomernog zgrušavanja krvi i komplikacija vezanih za to.
A ima li amputacija?
- Ima, nažalost. Primetan je porast komplikacija koje se na kraju mogu rešiti samo amputacijom. Pa i kod mlađih pacijenata.
I možete li posle svega da razumete da ljudi neće da se vakcinišu?
- Ne, ne mogu da shvatim da neko neće da zaštiti svoje zdravlje i život. I ne samo to. Solidarnost sa drugima, posebno onim najugroženijima u populaciji, trebalo bi da bude osnovni motiv za vakcinaciju. Tendencija uvođenja obavezne vakcinacije i kovid propusnica u Evropi me raduje, i smatram da ćemo u perspektivi samo tako moći da držimo kovid pandemiju pod kontrolom.
Imate li, zbog koronavirusa, na Prvoj hirurškoj više onkoloških non-kovid pacijenata koji su zakasnili?
- Ljudima je od početka pandemije teže da dođu do dijagnostike. Lečimo pacijente s onkološkim problemima u digestivnoj patologiji i postoji tendencija da su to uznapredovaliji stadijumi nego što je to bilo u vremenu pre pandemije. A i ljudi se čuvaju od kovida i plaše se da odu kod lekara da ne bi dobili koronu. Najčešći je rak debelog creva, pa želudca, jednjaka, pankreasa, metastatski tumori u jetri. Kod nas je, generalno, problem što nemamo razvijenu prevenciju i svest o tome da treba da se ode na pregled pre nego što dođe do pojave simptoma. Kada se simptomi pojave možemo očekivati i uznapredovalu bolest. Treba preventivno ići na preglede, na gastroskopiju, kolonoskopiju jer kad se na vreme otkrije, rak se može izlečiti.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
