To što se papa Franja izvinio pravoslavcima za grehe katolika nije dovoljno za Srbe i poglavar Rimokatoličke crkve trebalo bi da se jasno i glasno izvini za genocid u ustaškoj NDH, ocenjuju stručnjaci.
Papa Franja, podsetimo, posetio je Kipar i Grčku, a tokom boravka pozvao je na pomirenje pravoslavnih i katoličkih hrišćana.
- Sa stidom priznajem da su postupci i odluke Katoličke crkve imali malo ili nimalo zajedničkog sa Isusom i jevanđeljem i da su, vođeni, pre svega, željom za materijalnom koristi i vlašću, oslabili komunikaciju. Istorija ima svoju težinu i imam potrebu da zamolim Boga i braću i sestre za oprost za greške koje je počinilo tako mnogo katolika - rekao je papa u Atini.
O toj temi danas su za Kurir televiziju govorili dr Miloš Ivanović, viši naučni saradnik Istorijskog instituta i Aleksandar Pavić, politikolog.
- Papa je verovatno mislio na Krstaške ratove i to pre svega na Četvrti krstaški rat i zauzimanje Carigrada 1204. godine. I to jeste bio događaj, koji je posle crkvenog raskola iz 1054. godine, uspostavio jaz između katoličke i pravoslavne crkve - rekao je u jutarnjem programu Kurir televizije Miloš Ivanović, viši naučni saradnik Istorijskog instituta.
Politikolog Aleksandar Pavić smatra da je papa Franja iskren u nameri da jaz pravoslavnih i katoličkih konfesija bude smanjen.
- Postoje krugovi u katoličkoj crkvi, posebno u Hrvatskoj, koji uopšte nisu bili zadovoljni posetom. Papa je praktično dozvolio jednoj pravoslavnoj crkvi, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da se umeša u izbor katoličkog sveca. To je bio šok u Hrvatskoj i ja mislim da papa zbog toga uopšte nije popularan tamo. Takođe, posmenjivao je neke biskupe. On se 2016. godine sastao i s ruskim patrijarhom u Havani. I to je bio veliki događaj među hrišćanima - objašnjava Pavić.
Kad se govori o Jasenovcu i papi, deluje da Vatikan želi da poništi i relativizuje istoriju.
Prisetimo se razmera tog gnusnog zločina. Zemaljska komisija Hrvatske odmah posle rata 1945. istražila je genocid u ustaškom logoru Jasenovac i utvrdila da je tamo ubijeno između 500.000 i 600.000 Srba, Jevreja i Roma. Istragu su radili i izveštaj potpisali Hrvati. Stradanja Srba i ostalih naroda u Jasenovcu ono su što niko ne može i ne sme da zaboravi.
- Treba reći da je papa bio u Atini i da se tamo izvinjavao za zločine koji su važni za Grke. Ako bi eventualno i pričao o Jasenovcu, pričao bi to u Srbiji. Uvek treba imati u vidu da je Vatikan posebna država - objašvnjava Ivanović.
Gosti su se osvrnuli i na najnovije vesti iz Evrope.
Da li je preporuka Evropske komisije da se ne koristi opšti termin "božićni praznici" udar na hrišćanske temelje kontinenta ili tek politička korektnost bez skrivenih namera?
- Može se reći da to oko Božića predstavlja neki uslov intencije multikulturalizma, ali ja mislim da je to pogrešan put. Ne možete praznike "očistiti" od svoje suštine. To je besmislena inicijativa. Ovo može biti i tačka zajedničkog osećaja pravoslavaca i katolika - kaže Ivanović i dodaje da je to napad na veru i tradicionalne vrednosti koje traju milenijumima.
Pavić podseća da nepominjanje Božića uopšte nije nova ideja.
- Božić je direktno vezan za Isusa Hrista i takav zahtev da se ne koristi reč Božić je besmislen. Tramp je dobio mnogo glasova kada je obećao Amerikancima da će da im "rehabilituje Božić" zato što je u Americi zavladala politička korektnost u 21. veku. Tamo je stvarno postalo nekorektno da se nekome čestita Božić ili da mu kažete srećni praznici - kaže Pavić.
Dodaje i da je to vid nasilne sekularizacije koji uopšte nije nova pojava.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
