DA LI I VI IMATE PREDIJABETES?! U Srbiji 700.000 ljudi ne zna da je na ivici da dobije dijabetes, šećer im je između 6,1 i 7

To je dijagnoza za koju uglavnom ne znamo ni da postoji, procene su da ga ima svaki deseti stanovnik Srbije, a pojma o tome nema. Nekima bi bilo dovoljno samo da se pogledaju u ogledalo da shvate da nešto ne štima i znaju da u narednih pet godina mogu dobiti i dijabetes. U svetu 318 miliona ljudi živi s tim, a čak 90 posto njih to i ne zna. A kada bi na prazan stomak izmerili šećer, verovatno bi im bio između 6,1 i 7 mmol/L - što prelazi normalnu vrednost, ali ne pokazuje dijabetes. To je predijabetes!

Akademik prof. dr Nebojša Lalić, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije, naveo je da je predijabetes stanje u kome vrednosti šećera u krvi mogu biti iznad normalnih, ali još nisu toliko visoke da ukazuju da je reč o dijabetesu, te su izmerene našte između 6,1 i 7 mmol/L.

FAKTORI RIZIKA ZA PREDIJABETES

- gojaznost

- preko 45 godina života

- pozitivna porodična anamneza za dijabetes tip 2 (neko u porodici imao)

- fizička neaktivnost

- povišen pritisak

- povećane masnoće

- policistični jajnici

- gestacijski dijabetes (šećer u trudnoći)

- Procene su da predijabetes ima oko 10 odsto stanovnika Srbije, to jest svaka deseta osoba, što je oko 700.000 ljudi. Na to treba dodati i da je procenjeno da 10 odsto populacije ima dijabetes, a mnogi nisu registrovani. Procene su da oko 20 odsto populacije ima predijabetes ili dijabetes, što je svaki peti stanovnik - kazao je akademik Lalić juče na konferenciji za novinare o predijabetesu u Beogradu i dodao:

- Od onih koji imaju predijabetes u narednih pet godina 20 do 50 odsto njih dobiće dijabetes. Ali dobra vest je da predijabetes može rano da se otkrije, čime se sprečavaju brojne posledice po zdravlje. Predijabetes je zapravo vaš poziv na promene. Važno da promenite životne navike, da se pravilno hranite i održavate fizičku aktivnost. Možete imati najbolje lekove, ali ako se ne pridržavate pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, neće biti efekta - naveo je prof. Lalić i dodao da postoji i upitnik o riziku za razvoj predijabetesa, u kome nakon osam pitanja možete i dobiti signal da odete kod lekara, koji će na osnovu analize krvi videti imate li zaista predijabetes i da li je dovoljno da promenite životne navike ili ćete morati da koristite i lekove.

A faktori rizika za predijabetes su, kako je navela prof. dr Aleksandra Jotić s Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije, između ostalih i gojaznost, više od 45 godina života, nasledni faktori (videti okvir).

150 MINUTA ŠETNJE NEDELJNO POMAŽE

Lara Bojanić, sportski trener i nutricionista, istakla je da je kod predijabetesa ključno uvođenje malih promena u ishrani i fizičke aktivnosti.

- Fizička aktivnost pomaže vašem telu da bolje kontroliše nivo šećera u krvi. Samo 30 minuta umerenog do brzog hoda dnevno, pet dana u nedelji, dakle, 150 minuta nedeljno, dovoljno je da osetimo efekte fizičke aktivnosti i pomognemo u sprečavanju nastanka predijabetesa - rekla je Bojanićeva i dodala:

- Nije strašno ako ponekad pojedete i nešto što ne valja, ali je važno da svaki dan imate fizičke aktivnosti i pravilnu ishranu.

- Međutim, ne morate imati 45 godina da biste proverili faktore rizika, dovoljno je da ste dobili više na telesnoj težini u kraćem periodu. Čak i među mladima starosti od 20 do 39 godina s faktorima rizika trećina njih razvija put ka dijabetesu tip 2. Možda to neće biti za tri do pet godina, već duže, ali će ga dobiti - navela je prof. Jotić i dodala da svaka deseta osoba na svetu ima predijabetes, kao i da će do 2040. zbog nezdravog načina života pola milijarde ljudi živeti s njim.

Znak za predijabetes, navela je prof. dr Teodora Beljić Živković iz KBC Zvezdara, može biti i šećer u krvi meren u toku dana, a čija je vrednost između 8 i 11 mmol/L, kao i test opterećenja šećerom, tzv. OGTT, na kom je šećer u drugom satu između 7,8 i 11.

TEST GODINU DANA POSLE POROĐAJA

Neke žene u trudnoći dobijaju i tzv. gestacijski dijabetes, koji traje do porođaja. Međutim, nekima šećer i ostane. I zato prof. Beljić Živković navodi da bi žene koje su imale gestacijski dijabetes godinu dana posle porođaja trebalo da ponove OGTT da vide da im nije ostao šećer.

- Simptoma nema, a jedini način da se ustanovi predijabetes jeste da čovek bude iskren prema sebi. Svako ima ogledalo pa može da vidi ono što ja vidim kada uđe u sobu, a to je gojaznost. Ali neće svaki predijabetes preći u šećer, neko će dobiti kardiovaskularnu bolest, neko oštećenje bubrega, masnu jetru, nekom će samo biti skraćen životni vek... A šta treba uraditi - spavajte bolje, ko nema dobar san, taj više jede, nervira se, naučite da kažete ne preteranom poslu, ne budite s ljudima koji vas nerviraju - istakla je prof. Beljić Živković.

PAMETNI GRADOVI

Prof. Lalić je naveo da je u Danskoj prevalenca dijabetesa svega četiri odsto, i to zahvaljujući preventivnim merama na nivou lokalne zajednice:

- Kada dođete kući s drugog ili trećeg posla koji radite, verovatno ćete reći da vam sad samo fali fizička aktivnost. Ali ako u blizini stana imate stazu ili centar za rekreaciju, biće vam lakše. U svetu se pametni gradovi prave i po meri prevencije dijabetesa, a to je jedan od načina.

INSULINSKA REZISTENCIJA NIJE BOLEST

- Bavim se 25 godina insulinskom rezistencijom i trebalo bi sada da budem presrećan što nas zatrpavaju uputima da vidimo da li je neko ima. Ali insulinska rezistencija nije oboljenje već poremećaj u organizmu za mnogo različitih bolesti. To je nesposobnost insulina da obavlja svoju funkciju - da ubaci glukozu u ćeliju. Vrlo je česta kod gojaznosti, u osnovi je predijabetesa, dijabetesa, sindroma policističnih jajnika, kardivaskularnih bolesti, neurodegenerativnih bolesti... Imamo lekovi koji deluju na smanjenje insulinske rezistencije, ali dijagnoza ne postoji, dok postoji dijagnoza predijabetesa i dijabetesa. Insulinska rezistencija nije oboljenje zbog koga se ide endokrinologu da ga leči - naveo je prof. Lalić.

UPITNIK ZA PREDIJABETES

- starost (mlađi od 45, 45-54, 55-64, stariji od 65)

- pol

- obim struka (ispod 94 cm, 94-102, preko 102 cm)

- koliko često jedete voće i povrće - svakog dana, ne svakog dana

- da li ste fizički aktivni minimum 30 min. dnevno

- da li ste ikada uzimali terapiju za visok krvni pritisak

- da li vam je ikada izmerena povišena vrednost šećera u krvi (u rutinskom pregledu, tokom bolesti i u trudnoći)

- da li neko u vašoj porodici ili od rođaka ima dijabetes (tipa 1 ili 2)

- izračunajte indeks telesne mase (visina + težina)

GLOBALNO ISTRAŽIVANJE TOKOM PANDEMIJE

79% ljudi nije znalo kako da pristupi pouzdanim medicinskim informacijama o predijabetesu ili terapiji ukoliko je potrebno

24% ljudi smanjilo fizičku aktivnost tokom kovida

38% ljudi povećalo konzumiranje brze hrane

HRONOLOGIJA

2009. strategija za prevenciju i kontrolu dijabetesa u Srbiji

2010. evropski vodiči za prevenciju dijabetesa tipa 2 uvrstili su i predijabetes

Kurir.rs/J. S. Spasić