Nakon trogodišnjeg istraživačkog rada grupa srpskih naučnika-geografa objavila je rad u eminentnom engleskom časopisu "The Geographical Journal" o klimatskim promenama i došla do neverovatnih otrkića. Među njima je i to da je za klimatske promene ključna 2100. godina.
Inicijator ovog rada je prof.dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta u Beogradu.
"U koautorstvu sa profesorima Miškom Milanovićem, Dejanom Filipovićem prorektorom, Tinom Lukićem i kolegom Ismailom Gultepe sa Univerziteta Ontario proučavali smo klimatske promene u čitavom svetu. Zanimljivo je da Antartikt kao kontinent može da izdrži povišenje temperature od 4,5 stepeni, a da izgubi svega 10 odsto teritorije. Zbog klimatskih promena najviše posledica imaće Australija u centralnom delu, a zatim Azija, pa Evropa. Neverovatno je da su najotporniji kontinenti zapravo Južna i Severna Amerika zbog visine na kojoj su", objašnjava rezultate istraživanja prof.dr Valjarević iz Prokuplja.
Dodaje da će zbog klimatskih promena Srbija takođe da bude na udaru, posebno njen južni deo, od granice Pojate-Paraćin.
"Iz umereno-kontinetalne i kontinentalne klime ući ćemo u mediteransku. Samo nećemo imati more. Biće delimičnih poplava, a 2100. godina je ključna u borbi čovečanstva protiv klimatskih promena. Da li će čovečanstvo preživeti ili ne, pokazaće ta godina", iznosi rezultate istraživanja profesor Valjarević.
Rad srpskih naučnika zove se "Updated trewartha climate classification with four climate change scenarios" , a najbliže na srpskom može se prevesti "Ažurirana Trevarta klimatska klasifikacija sa četiri scenarija klimatskih promena".
Istraživanje je rađeno metodom super kompjutera i GIS. Do sada niko sa Balkana, naravno ni iz Srbije, nije objavio rad u ovom engleskom naučnom časopisu koji je na SCI listi. Sam časopis izlazi dva puta godišnje i u njemu je maksimalno 30 radova iz čitavog sveta.
Osnovan je 1831. godine u vreme kraljice Viktorije, a inicijator je bio Dejvid Livingston, naučnik koji je zaslužan za istraživanja Viktorijinih vodopada koji je u to vreme bio i engleski ministar. Osnivač časopisa je Kraljevsko britansko geografsko društvo, a publikuje ga čuvena kompanija "Wiley". U njemu su svoje radove obajvljivali najveći geografi i naučnici koji se bave srodnim disciplinama. Časopis je Q1 , što ga uvršćuje u kategorije najjačih časopisa sa SCI liste.
"Čast i privilegija je što se naš trogodišnji rad i istraživanje, kao i zaključci do kojih smo došli našao u ovom časopisu. Ta činjenica pokazuje da srpski naučnici ne zaostaju za svetskim i da smo u istom rangu".
Valjarević dodaje da je mukotrpan rad doneo značajne rezultate, koji mogu da posluže za poboljšanje uslova života na zemlji i predviđaju klimatske promene.
Kurir.rs/B.R.
NE PROPUSTITE
