Mikrofizička šema fizičara i meteorologa Ivana Ristića prihvaćena je i ubačena u WRF model posle dve godine testiranja. Ona je primljena od strane WRF Physics Review Panel-a uz komentar da je način na koji se određuje deo neba prekriven oblacima kao i temperatura unutar oblaka originalan.
Naime, skoro ni jedna parametrizacija oblaka nema prognostičku veličinu koja opisuje frakciju oblaka to jest deo neba koji je pokriven oblacima (oblačnost). To stvara velike probleme pošto morate da se snalazite i da oblačnost računate naknadno.
U Ristić mikrofizičkoj šemi oblačnost je jedna od prognostičkih veličina i računa se u okviru nje. Formula za oblačnost, pored relativne vlage, uključuje oblačnu vodu, sneg i led. Dodavanjem oblačnosti u jednačine dobijamo mnogo realističniji opis oblaka što je vrlo bitno i zbog računanja efekata oblaka na zračenja koje dolaze sa Sunca i Zemlje.
Temperatura vlažnog termometra se koristiti za temperaturu unutar oblaka jer je konstantna tokom faznih promena vode. Korišćenjem ove temperature statička energija u oblaku i van njega je ista i princip očuvanja energije je zadovoljen.
Oblaci definisani na ovakav način poboljšavaju samu prognozu padavina, ali i količinu.
Inače, The Weather Research and Forecasting (WRF) model je najsavremeniji sistem za numeričko predviđanje vremena dizajniran za oba istraživanja atmosfere i za aplikacije operativnog predviđanja. Model služi širokom spektru meteoroloških aplikacija na skali od desetina metara do hiljada kilometara.
Kurir.rs / S. T.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
